Prema istraživanju koje je sproveo naučnik Ričard Grinberg sa Univerziteta u Taksonu u Arizoni, količina kiseonika za koju je procenjeno da se rastvara u okeanima Evrope bila bi dovoljna za disanje tri miliona tona riba[1]. Poređenja radi, iz okeana Zemlje godišnje se izlovi 70-75 miliona tona ribe[2].
Površina Evrope u potpunosti je prekrivena ledenom korom. Po svemu sudeći, ispod ove kore nalazi se okean koji greju Evropini vulkani. Pošto u blizini podvodnih vulkana na Zemlji buja život, pretpostavlja se da bi on mogao postojati i na Evropi.
Poznato je da bombardovanje površine Evrope naelektrisanim česticama stvara kiseonik, međutim, prethodni proračuni ukazivali su da bi ovaj kiseonik prodro u ledenu koru do dubine od svega par metara[1]. Grinberg je svoje proračune obavio na osnovu pretpostavke da se Evropina ledena kora u potpunosti obnovi svakih 50 miliona godina[3] tako da bi, po njemu, prilikom tog procesa kiseonik stizao daleko dublje, dovoljno da posluži mogućem životu u okeanima Evrope[1]. Ukupno, Grinberg procenjuje da u okeane Evrope stiže 3×1011mola kiseonika godišnje[1].
Naravno, ovo istraživanje ne dokazuje da u okeanima Evrope žive ribe ili slične životinje, niti da uopšte postoji živi svet.
Izvori:
1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Ričard Grinberg: Vertical Transport through Europa's Crust: Implications for Oxidant Delivery and Habitability
2. ↑ Ocean Facts
3. ↑ Ocean on Jupiter's moon Europa may harbor 3 mn tons of fish