Sutra, 21. januara, u 21:53 Mesec će biti nov i nećemo ga videti. A nećemo ga videti ne samo zato što je u tom trenutku on ispod horizonta nego i zato što se nalazi blizu Sunca (posmatrano sa Zemlje), pa ga Sunce zasenjuje. 

I baš tada, tog dana biće nam najbliži. Mesec se kreće, kao što znamo, po eliptičnoj orbiti oko Zemlje pa se na toj orbiti ponekad nađe u tački u kojoj je blizu naše planete (i to se zove perigej), a onda kasnije u tački kada je najdalje od nas (apogej). Ali stvari sa kretanjem Meseca (i ostalih nebeskih tela) nisu tako jednostavne jer se i orbita po kojoj Mesec obilazi Zemlju kreće u prostoru, a time se i menjaju i rastojanja od Meseca u perigeju i apogeju. O tome postoji serija članaka, ali krenite od ovog: O daljini Meseca i njegovoj putanji

E sad, majstori iz Time and Date su izračunali da će sutra ovo rastojanje od Meseca do Zemlje biti ekstremno kratko – ali, naravno, ne očekujte da ćete to i primetiti jer se ti ekstremi zapažaju samo instrumentima. Dakle, sutra će Mesec prići Zemlji na svega 361 973 kilometara. Njegovo prosečno rastojanje od planete je 384.400 kilometara, prosečno najmanje 363 300 km, a prosečno najveće 405 500 km. 

Ima još. Ovo rastojanje od 361 973 km je naj-najmanje u poslednjih 992 godine, dakle od sredine srednjeg veka. 

Ali ni ovo nije sve, jer će sledeći veoma blizak Mesec biti 2367. godine pa tako izlazi da ćemo sutra zabeležiti najbliži Mesec u čitavih 1337 godina. 

U novije doba, a u potrebi da se produkuje što više zanimljivosti, izmišljeni su i pojmovi: supermesec i mikromesec, što je u vezi sa najmanjim odn. najvećim rastojanjima Meseca od nas.

Evo još većih ekstrema. U periodu od 2000 godina i to od 1000-te do 3000-te godine Mesec ima tri položaja u kojima je Zemlji bliži od 356.570 km. Evo tabele: 

Izvor: JPL Ephemeris DE431, timeanddate.com