Kalisto (Callisto) je drugi najveći satelit Jupitera.

 Kalisto 

Prečnik:4.820,6 km
Masa: 1.08 x 10^23 kg (2,0 Mesec)
Orbitira: Jupiter
Orbitalo rastojanje: 1.882.700 km
Orbitalni period: 16,69 dana
Površinska temperatura: -139 °C
Otkriven: 7. januara 1610.
Otkrio ga je: Galileo Galilej

Mesec, gore levo, ispod je Kalisto, a desno Zemlja (u srazemri).

- Evropa, Kalisto, Ganimet i Jo se zajedno zovu Veliki meseci Jupitera, ili Galilejevi meseci po Galileu Galileju koji ih je otkrio.

- Kalisto je polu stenovit, polu ledeni svet. Naučnici smatraju da su svetla područja uglavnom led, a tamnija mrlje područja mesta gde je led erodio. Njegova površina je pokrivena vodenim ledom, zaleđenim ugljen dioksidom, silikatnom prašinom, delovima stena i jedinjenjima ugljovodonika.

- Gruba površina Kalista je posledica pre brojnih udara is svemira nego tektonskih aktivnosti. Do ovog zaključka planetolozi su došli jer nisu primećene aktivnosti unutar ovog meseca. Takođe, nije primećeno plimsko zagrevanja satelita.

- Od svih tela Sunčevog sistema Kalisto je najviše „kraterisan“, tj. ima najizrovaniju površinu usled udara manjih tela u njega. Kalisto ima toliko mnogo kratera da svaki novi udar nužno pada na starije i ruinira ih.

- Najupadljiviji krater je udarni basen obrubljen sa više prstenova, a nazvan je Valhalla (mesto gde, po norveškoj mitologiji, nakon smrti odlaze ratnici). On ima prečnik od 3000 kilometara, a nastao je od udara pre dve do četiri milijardi godina. 

- Kalisto je slojevit. Ima čvrstu površinu, a unutar verovatno slan okean (zaključak misije Galileo).

- Kalisto ima tanku atmosferu sastavljenu uglavnom od ugljen dioksida. Tu atmosferu je detektovao orbiter Galileo.

- Kalisto su istraživale misije: Pioneer, Voyager, Galileo, Cassini i New Horizons. Ove misije su proučavale njegovu površinu, posmatrali atmosferu i magnetno polje. Misija Galileo je mapirala njegovu površinu u visokoj rezoluciji.

- Nasa je proučavala Kalisto kao moguće mesto za slanje ljudske ekspedicije. Tada bi Kalisto bio baza za dalje istraživanje Jupiterovog sistema. Ta misija bi mogla da se realizuje 2040-tih godina. 

- U romanu Isaka Asimova The Callistan Menace iz 1940. Kalisto ima atmosferu od ugljen dioksida i kiseonika sa jezerima i vegetacijom, ali i smrtonosne gigantske gusenice. 

- Kalisto se pominje i u romanu Filipa Dika The Mold of Yancy u kojima kolonisti žive u totalitarnom društvu.

- Lin Karter je napisao seriju od osam knjiga u kojima se govori o vojniku koji je teleportiran na Kalisto gde nalazi drevnu ljudsku civilizaciju.

Izvori: Space Facts i Nasa