Evropa je najmanji od četiri velika Jupiterova satelita koji se, inače zovu i Galijejevi jer ih je 1610. otkrio Galileo Galilej.

 Evropa 

Prečnik: 3.121,6 km
Masa: 4.80 x 10^22 kg (65.2% Meseca)
Orbitira: Jupiter
Orbitalo rastojanje: 671,100 km
Orbitalni period: 3,44 dana
Površinska temperatura: -171 °C
Otkriven: 8. januara 1610.
Otkrio ga je: Galileo Galilej

Mesec, gore levo, ispod je Evropa, a desno Zemlja (u srazemri).

Od ta četiri satelita Evropa je druga po redu. Jupiteru najbliži je Jo, zatim dolazi Evropa, pa Ganimed i na kraju Kalisto.

Pod debelim naslagama leda Evrope nalazi se okean vode.

Evropa nosi ime po liku iz grčke mitologije. Ukratko: lepa ćerka feničanskog kralja, Evropa, šetala se obalom kada ju je oteo Zevs preobražen u bika i odneo preko mora na ostrvo Krit. Tako je Evropa zauvek napustila svoje rodno mestu, a Zevs je čitav kontinent kome pripada i Krit nazvao po njoj. Kasnije, mnogo kasnije astronomi su njenim imenom nazvali i jedan satelit Jupitera. 

Evropa je neznatno manja od Meseca. U prečniku ona ima 3121,6, a Mesec 3474,2 kilometra. 

Evropa je plimski zaključana za Jupiter, tj. okreće mu uvek istu stranu (kao i Mesec Zemlji).

Orbita Evrope oko Jupitera je gotovo kružna. Njen ekscentricitet je 0,0094.

Promena rastojanja od matične planete dovodi do promene gravitacionog uticaja Jupitera na Evropu, a to opet izaziva zagrevanje unutrašnjosti satelita. Zbog toga je unutar Evrope voda tečna. 

Pošto je voda u Evropi tečna neki naučnici smatraju da je ta voda pogodna za život i ne isključuju mogućnost da njega zaista i ima u toj vodi.

Krater Pwyll na Evropi

Površina Evrope je veoma glatka. Naučnici pretpostavljaju da povremeno, kroz pukotine leda tečna voda izvire na površinu gde se ledi, te se tako poravnava površina satelita. Zato na Evropi postoji jako malo kratera. Najveći se zove Pwyll.

Krater Pwyll je mlad, udarni krater otkriven 1986. Star je oko 18 miliona godina ili manje od toga. Njegov prečnik iznosi oko 45 kilometara, a ime je dobio po liku iz velške mitologije. 

Ispd ledenih naslaga u Evropi se krije velik okean, verovatno slane vode. 

U središtu satelita se nalazi malo metalno jezgro. 

Podaci prema Space Facts i Vikipedija