Da, da, da ( hvala Lane na odgovoru ), ovih dana sam malo više čitao o svemu ovome, i jeste, stvarno se sve radi sa malim teleskopima pa čak i sa teleobjektivima, a sa druge strane beleži se zanemarljivo mala promena sjaja kod te neke zvezde ispred koje prolazi planeta. Zaista nepojmljivo za nas (mene) obične smrtnike - zaljubljenike u astronomiju :-))) Još jednom svaka čast svim ovim momcima iz Srbije na kapitalnim rezultatima, pa i na tome što promovišu zemlju u najboljem svetlu. Pozdrav i vedro nebo.
Write comment (0 Comments)
Radjeno je sa kamerom koju smo dobili na pozajmicu od Ivana Majchroviča iz Slovačke a proizvodi se u njegovoj firmi takodje u Slovačkoj i model je Astropix 1.4 .
Obradjivano je u Maximu i u Munivin-u.
Snimano je softverom koji ide uz kamericu i koga je koliko mi se čini napravio Ivan specijalno za astronomska snimanja.
Write comment (0 Comments)
Dobat tekst D.Dragovića. Zadovoljstvo je pročitati o Dawn-u ovako sistematičan tekst. Dobar napor NASA-e. Pored ostalog, pažnju mi je privuklo i da je to NASA-ina prva čisto istraživačka misija na jonski pogon. Ovaj pogon, odnosno njegov razvoj (NASA, EKA, Rusija) je, verovatno, posebna priča koju bi mogao da ispriča poznavalac. Svojevremeno sam čitao da je Dawn postavio svetski rekord brzine u kosmosu – 38.600 km/h. To je 10,72 km/sec, odnosno 0,00003574% brzine svetlosti u vakumu (300.000 km/sec). Takodje, da će na MKS 2014. godine biti ispitan (valjda) plazma motor brzine 177.000 km/h ili 50 km/sec. Deluje kao dobar tehnološki napredak, ali u poredjenju sa brzinom svetlosti i deprimirajuće. To nije razlog da se ne ide dalje.
Write comment (0 Comments)
imao bih samo dva pitanja, zanima me kakvom ste se kamerom sluzili i kojim programom je radjena obrada podataka
inace Bogdane sve misije za potragu exoplaneta rade sa malim teleskopima, stedi vreme a i ima dovoljno zvezda za poredjenje na slici
Write comment (1 Comment)
Ovo je odličan tekst. Slažem se sa većinom napisanog.
Ipak bih samo da dodam da savremena nauka ipak nije negirala sve teiste.
Teorija evolucije je negirala samo bibliteiste/kuranoteite i hinduteiste.
Dakle one koji viši razum zamišljaju prema opisu iz Biblije, Kurana ili hinduističkih spisa (kao i iz mnogih drugih religija).
Međutim sam viši razum, nezavistan od shvatanja religija, možda i nije negiran.
- Moguće da je istina negde na pola. Da postoji viši razum, ali da je vrlo nemoćan. Da može samo da odredi neke početne koordinate (šansa da nastane svemir pogodan za život je 1 na prema vigentilijardu). Osim tih koordinata i osim određivanja vasione kao lajfocentrične (Čim sva živa bića evoluiraju u nešto više, to već jeste znak da je i sama priroda na neki način inteligentna, ako vuče život ka inteligenciji), možda moći neke kosmičke inteligencije nisu velike.
Inače ja ne bih rekao da je ćovek najsurovije biće na Zemlji. Ma kakav bio čovek je jedini u stanju da spasi celu planetu od udara novog velikog asteroida. Nijedna životinja ne može da ispali raketu na asteroid koji bi nam se približio. Čovek će jedini to moći.
Write comment (0 Comments)
Grujo, zanimljivo - nema šta.
zorkić priprema da pusti u etar nastavak sage o sovjetskom osvajanju Meseca i stanicama "Luna". Hteo bih da ti se još jednom zahvalim na korisnim informacijama koje mi šalješ.
Samo da ti kažem da sam zpočeo priču o "Luni 16", koja je donela prve uzorke sa Meseca za Ruse. To je bilo čudo od tehnike. Priču sam bio namenio Zorkiću, da je pusti pre nego što "Fobos-grunt" sleti na Fobos, ali kao što znamo od toga nije bilo ništa te moja priča osta' neispričana. Ali sad će ...
POZDRAV U AUS
Write comment (0 Comments)
Nisam pristalica ovakvih reagovanja, kao što je ovo moje, ali me nije "pobudilo" samo pitanje, već i fakti. A.Zorkić je tekst napisao 21. maja 2009.godine. Prvi komentar je usledio 9. novembra iste godine (ponovljen???), a zatim drugi komentar, takodje 9. ali marta 2012.godine. Enigma. Ja u "slučajnost" ne verujem. Ako sam u pravu, česta je zabluda kako do promene godišnjih doba dolazi zbog razlike u udaljenosti Zemlje od Sunca. Zemljina putanja oko Sunca je elipsa, ali ona nije toliko izdužena da bi to bio razlog izmene godišnjih doba. Razlog je nešto drugo. Majjednostavnije rečeno razlo je promena nagnutosti zemlje prema Suncu, tj. sunčevi zraci kada padaju pod manjim uglom donose više svetlosti i toplote (i obrnuto).
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
