Komentari

Probijanje zvučnog zida

Ja bih ovde samo kratko dodao da je Čak Jeger samo prvi čovek koji je ZVANIČNO probio zvučni zid, u smislu da je to bilo u jednom zvaničnom javnom testu. Pored toga što je probio zvučni zid, on se i vratio na podzvučnu brzinu. On je prvi čovek koji je javno izveo poletanje, ubrzanje, dostizanje brzine zvuka, povratak na podzvučnu brzinu, uspešno sletanje i to sve po pravilima. Inače probijanje zvučnog zida dešavalo se pilotima i ranije, tokom II Svetskog rata u slučajevima strmog obrušavanja. Na žalost, to se uglavnom završavalo tragično jer se iz tog manevra nisu mogli izvući. Pri takvim brzinama otpor vazduha je toliko snažan da deluje kao tvrd zid oko aviona. Klipni motori nisu bili dovoljno snažni da se bore sa takvim otporom, a avioni tada nisu imali električne kontrole (današnji “fly by wire”), pa povlačenje palice ka sebi nije bilo moguće.
Write comment (0 Comments)

KOMENTAR

čudo prirode,šta je posle najdaljeg kvazara?????.ako je ovo sve stvorio Bog nije mogao jedan sam.pozdrav sorga
Write comment (1 Comment)

Kvazari i širenje univerzuma

Zar kvazari nisu najudaljeniji, a time i najstariji objekti koje vidimo u svemiru? Time bi oni trebalo da budu slika ranog doba svemira, verovatno one početne mase, pre nastanka zvezda i galaksija, koja se kasnije tokom širenja svemira razgradila ili transformisala u nama poznate galaksije. Meni nije jasno u vezi širenja svemira sledeće. Svetlost, ili radio talasi, nekih događaj su stigli do nas posle 10 i više milijardi godina putovanja. S druge strane svemir je na početku bio dalko manji i svi tačke prostora su bile bliže jedna drugoj. To znači da su ti događaji i tada, pre 10 milijardi godina bili daleko od nas milijardam svetlosnih godina (što je protivrečno sa tim da je svemir bio manji), ili da su bili na manjem rastojanu od 10 miliaridi sv.god. ali da je međusobno udaljavanje bilo nadsvedslosnom brzinom (što je protivrečno sa tim da je svetlonsna brzina najveća moguća brzina). Možda je greška u razmišljanju što prostor posmatram kao statičan.
Write comment (1 Comment)

Drustveno-politicka pozadina "kolonizacije" Marsa

Postovani Drasko, hvala na pohvalama. Mislim da je kolonizacija Marsa, posmatrana iz sociolosko-politicke vizure zapravo odgovor na vecita pitanja nama poznate civilizacije. Ko vlada? Nad kime vlada? Kako vlada? Da li je uopste moguca vladavina coveka u uslovima zivota kakvi su na Marsu? I kako je rekao nas citalac u prethodnom komentaru, da li je autoritet sa Zemlje uopste validan u osami osvajanja Marsa? I, da li je moc, van orbite, definisana na drugaciji nacin. Mene sve te dileme jednako muce. Veliki pozdrav, do nekog novog teksta, SARA
Write comment (0 Comments)

Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 2 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 3 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 5 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... Pre 1 nedelje

Foto...