Slika 1.Ovo je do danas najbolji snimak površine patuljaste planete Pluton kojim raspolažemo i zapravo je sinteza snimaka od 2002 do 2003. Disk u centru (180 stepeni) ima misterioznu svetlu tačku koja je neobično bogata zamrznutim ugljenmonoksidom. Pluton je toliko mali i tako udaljen da je odgonetnuti njegovu površinu izazov ravan pokušaju da se razaznaju oznake na fudbalskoj lopti sa udaljenosti od 40 milja.

Credit: NASA, ESA, and M. Buie (Southwest Research Institute). Photo No. STScI-PR10-06a
› Larger image

Nasa je objavila set snimaka udaljene planete patuljka Pluton sa dosada najviše detalja. Na snimcima sa Nasinog Habl teleskopa vidi se ledeni, tamne melasa boje, išarani svet na čijoj površini se odigravaju sezonske promene u boji i svetlosti.Na njima je Pluton značajno crveniji, dok je severna hemisfera svetlija. Ove promene su najverovatnije posledice sublimacije leda na površini izloženoj sunčevoj svetlosti na jednom, a ponovnom zamrzavanju, na drugom polu. Očigledno je da se dramatična promena u boji odigrala u periodu od dve godine, od 2000. do 2002.

Do proleta Nasine sonde Novi horizont (New Horizons) 2015., koja treba da bude lansirana za šest meseci, snimci sa Habla će biti najbolje što smo uspeli videti na Plutonu, ali i van sumnje veoma dragoceni podaci pri izboru hemisfere za snimanje.

Mada je za javnost jedan od favorita među planetarnim objektima za istraživanja, Pluton je i najteži za detaljna snimanja zato što je mali i veoma udaljen. Habl beleži promene na površini od nekoliko stotina milja, ali snimci su suviše nejasni da bismo izveli zaključke o geologiji površine. Što se tiče boje i svetlosti, na Hablovim snimcima vidimo da se radi o složenom i raznobojnom svetu, sa belim, tamno narandžastim i ugalj tamnim terenom. Pretpostavka je da je preovlađujuća boja rezultat dejstva ultraljubičastog zračenja sa udaljenog Sunca koje razbija metan na Plutonovoj površini, dok su tragovi tamnog i crvene boje od bogatog ugljenika u pozadini.

Upoređujući snimke iz 1994. sa snimcima iz 2002. do 2003. astronomi vide da je severni polarni region postao svetliji, dok je južna hemisfera postala tamnija. Ove promene nagoveštavaju vrlo složen proces koji utiče na vidljivu površinu, i ovi novi podaci će biti razmatrani u nastavku istraživanja.

Slika 2. Slika iznad snimljena je 1994. sa Europian Agency's Faint Object Camera. Slika dole je rezultat snimanja od 2002.-2003. sa Advanced Camera for Surveys. Tamna traka u dnu je region koji nije bio vidljiv u vreme snimanja. Credit: NASA, ESA, and M. Buie (Southwest Research Institute) Photo No. STScI-PR10-06b
› Larger image

Snimci pomažu planetarnim astronomima da bolje razumeju više od tri decenije opservacije Plutona sa drugih teleskopa, kaže glavni istražitelj Marc Buie sa the Southwest Research Institute in Boulder, Colo. "Snimci sa Habla će nam pomoći da povežemo sve nejasnoće u vezi Plutona i nađemo smisao u kontekstu vremenskih i sezonskih promena, što nam otvara put dalje u istraživanju".

Na osnovu snimaka sa Habla možemo da zaključimo da Pluton nije samo lopta od leda i stena već dinamičan svet na kojem se odigravaju dramatične atmosferske promene. Ove su uzrokovane sezonskim promenama u toku 248 godina kretanja po eliptičnoj orbiti i zbog inklinacije, za razliku od Zemlje, gde sam nagib ose dovodi do sezonskih promena. Zbog eliptične orbite, sezonske promene su veoma asimetrične. Na severnoj hemisferi proleće naglo i brzo prelazi u polarno leto, budući da se Pluton kreće brže duž svoje orbite kada je bliži Suncu.

Snimci sa opservatorija na Zemlji između 1988. i 2002. pokazuju da se u tom periodu masa atmosfere na Plutonu udvostručila. Do ovoga je moglo da dođe usled zagrevanja i sublimacije azotnog leda. Hablovi snimci između 2002. i 2003. pružaju astronomima suštinski ključ za rešavanje misterije o sezonskim promenama i sudbini atmosfere na patuljastoj planeti.

Snimci dobijeni pomoću Advanced Camera for Surveys dragoceni su za planiranje proleta sonde Novi horizont 2015. Sonda će proleteti tako brzo da će moći da snimi samo jednu hemisferu. Na Hablovom snimku najupečatljivija je svetla tačka neobično bogata zamrznutim ugljenmonoksidom i biće primarna meta za snimanje. "Ova karakteristika je zbunjujuća za sve", kaže Buie. Novi horizont će imati odličan pogled na granicu između ovog belog predela i obližnjeg regiona koji je potpuno crn.

"Habl snimci će takođe pomoći naučnicima koji rade na misiji Novi horizont da bolje izračunaju vreme ekspozicije za svaki snimak, što je važno da bi se dobile slike sa što je moguće više detalja", kaže Buie. Budući da neće biti prilike da se snimak ponovi sa novom ekspozicijom, tačni proračuni su bitni da bi se izbegle slike sa nedovoljnom ili predugom ekspozicijom.

Hablove slike su nekoliko piksela široke. Ali pomoću tehnike zvane dithering, složene, neznatno ofset slike mogu da se kombinuju u računaru i procesuiraju tako da se sintetizuju u snimak veće rezolucije. "Da bi se ovo postiglo bilo je potrebno četiri godine rada na 20 kompjutera koji su radili neprekidno i simultano", kaže Buie, koji je razvio specijalan algoritam da bi se izoštili Hablovi snimci.

Rezutati Hablovog istraživanja biće objavljeni u martovskom broju Astronomskog žurnala (the Astronomical Journal), 2010. Članovi Buie-vog naučnog tima su William Grundy of Lowell Observatory in Flagstaff, Ariz., Eliot Young, Leslie Young, i Alan Stern of Southwest Research Institute in Boulder, Colo.

Buie planira da koristi Hubble's novu Wide Field Camera 3 za dalja posmatranja Plutona, pre proleta Novog horizonta .

Related Link

› Additional background information about Pluto from Southwest Research Institute