6. april. 2011.
Krater Kamil u egipatskoj pustinji Uweinat (22°01'5,89"N; 26°05'15,69"E) doslovno je očišćen od fragmenata. To su podjednako uradili i naučnici i kolekcionari. Krater prečnika 45 metara mlađi je od 5.000 godina i do sada je iz njega sakupljeno više od tonu ipo materijala.
„E-Bay“ i drugi slični sajtovi puni su malih oglasa koji nude prodaju svega i svačega. Za neuke, neke ponude su prilično tajanstvene: „Komadi prikazani ispod poseduju izuzetnu patinu“, kažu na sajtu Star-bits.com i nude 10 slika na kojima su prikazani šrapneli različitih oblika i veličina.
Ovi oglasi se odnose na komade meteorita, deliće asterioda (u najmanju ruku) koji su pali sa neba, i oni bodu oči ne samo naučnicima već i mnogim kolekcionarima. Što je više pronalaženo meteorita u poslednjih nekoliko godina, to je više bujalo interesovanje za njih, a time je procvetala i nelegalna prodaja na tržištu – na opšti užas onih koji žele da ih proučavaju i zemalja koje ih smatraju svojim nacionalnim blagom.
Fragment gvozdenog Džebel Kamil meteorita težine 60 grama. Za ovaj ne piše cena, ali jedan drugi iz istog kratera, težak 74 gr, koštao je svega $111. Ova boja potiže od rđe koja se nakupila na površini tokom vremena. Najveći pronađeni komad je imao 83 kg (vidi dole).
„Radi se o klasičnom crnom tržištu,“ priča Ralf P. Harvi, geolog sa Case Western Reserve univerziteta koji rukovodi američkim federalnim lovom na meteorite na Antarktiku. „Jednako je organizovano kao prodaja droge i jednako je ilegalno.“
Otkriće bogatog i istorijski značajnog meteorskog kratera na jugu Egipta, samo par stotina metara severno od sudanske granice, jasno je pokazalo svetu proždrljivi apetit za novim fragmentima. Baš kada su naučnici bili na korak od dešifrovanja dokaza za rešavanje drevne slagalice, plačkaši su počistili ovaj usamljeni lokalitet, a trenutni politički haos u Egiptu čini šanse da se naučnici uskoro vrate na svoj krater minimalnim.
Misterija počinje još pre više hiljada godina, kada egipatski fijeroglifi pominju „gvožđe sa neba“. Arheolozi su dugo debatovali da li su Egipćani pravili predmete od gvožđa koje je „sa neba“ (u meteoritima) padalo na zemlju. Glavni dokaz je predstavljalo drevno sečivo noža napravljeno od gvožđa koje je imalo veliku koncentraciju nikla – retkog elementa u Zemljinoj kori, te je predstavljalo logičan dokaz njegovog vanzemaljskog porekla.
Ali sumnje su se rodile kada su istraživači otkrili zemaljska nalazišta bogata niklom i pokazali da su ljudi mogli da vade takvu rudu i iz zemlje. Pored toga, naučnici nikada nisu uspeli da pronađu neki udarni krater u Egiptu, ili tragove nekih meteorita.
A onda je u junu 2008. godine, Vinćenco de Mikele, talijanski mineralog i bivši direktor Prirodnjačkog muzeja u Milanu, koji je istraživao egipatsku pustinju bezmalo dve decenije, prilikom skeniranja jedne zona na Google Earthu primetio nešto neobično[1].
Geofizičari na licu mesta pokušavaju da saznaju nešto više o morfologiji kratera posredstvom radarskih uređaja.
Najveći komadi meteorita su pronađeni 230 metara severno od glavnog kratera.
Odmah je obavestio Marija di Martina sa Italijanskog astrofizičkog instituta iz Turina, i dogovorio se da u februaru 2009. pokrenu ekspediciju koja bi ispitala lokalitet. Na njihovo oduševljenje, otkrili su potpuno pustu oblast posutu komadima gvozdenog meteorita – više od njih 5.100 – i nazvali je krater Džebel Kamil, prema obližnjoj planini.
Članovi tima su napisali poruku o otkriću i ostavili je u jednoj flaši na dnu kratera. Oni su bili prvi. Bio je to jedini meteorski krater ikada otkriven u Egiptu – prečnika 44,8 metara – a tim se zavetovao da će ga skrivati koliko god to bude moguće.
Ali kada se ekspedicija vratila u februaru 2010, otkrila je da je boca nestala. Tajna je bila otkrivena.
A onda, samo nekoliko meseci kasnije, meteorski šrapneli iz kratera pojavili su se na prodajnoj izložbi u Ensisheimu u Francuskoj. U izveštaju Međunarodnog udruženja sakupljača meteorita pisalo je da da se radi o „najfascinantnijem novom otkriću gvožđa na svetu“. Egipatsko kamenje, pisalo je, „zaslužuje punu pažnju“.
Popularni ili ne, meteoriti predstavljaju tabu. Iz Egipta, ali i sa bilo koje druge lokacije, smatraju naučnici, nelegalno je uzimati meteorite bez odobrenja.
Ipak, „lešinari“ su već odradili svoje: na sajtu Star-bits.com, jednom od mnogih koji prodaju meteorite, piše da poseduju 10 fragmenata bogatih patinom a koji potiču iz Džebel Kamila. Najskuplji od njih – težak oko 1 kg – velik taman toliko da stane na dlan ruke, procenjen je na oko 1.600 dolara.
Erik Olson iz Star-bitsa brani svoju firmu kao legitimnu i iznad egipatskih zakona. „Ja nisam kupovao naše kamenje od Egipćana,“ izjavio je u intervjuu. „Kupovao sam iz iz druge ili treće ruke“.
Naučnici kažu da oni raspolažu sa relativno malim brojem uzoraka u poređenju sa cvetajućom nezakonitom trgovinom.
„Mi imamo veoma ograničeni broj primeraka za proučavanje i izložbe,“ kaže dr Di Martino. On i ostali članovi tima koji su otkrili Kamil krater, objasnio je on, nemaju para da kupuju primerke na crnom tržištu.
Dr Harvi sa Case Western Reserve kaže da se naučna zajednica nalazi na velikim mukama. Neobuzdana pljačka meteorskih lokaliteta i nagli skok cena za fragmente, kaže on, „dramatično smanjuje broj onih koji mogu da dođu do uzoraka za istraživanje.“
Crno tržište je eksplodiralo uglavnog zbog iznenadne poplave novih meteorita pristiglih iz Severne Afrike i Arabijskog poluostrva. Počev od kraja prethodnog milenijuma, istraživači i nomadi su otkrivali brojne tamno obojene meteorite koji se lako uočavaju u odnosu na beskrajna monotona polja prekrivena peskom i sitnim šljunkom. Naredna sretna okolnost je što suvi pustinjski vazduh uveliko pomaže očuvanju svemirskog kamenja.
Tempo prikupljanja počeo je da se ubrzava nakon što su istraživači pročešljali pesak Libije i otkrili brojne meteorite sa Meseca i Marsa. Ti retki tipovi formirani u brojnim kosmičkim sudarima, na kraju su pali na Zemlju, gde su dostigli visoke cene.
Udruženje kolekcionara, osnovano 2004. u Nevadi, trenutno ima hiljade članova širom globusa. I dok se mnogi trgovci bave legalnim izvozom, mnogi to ne poštuju.
Čitajući o problemima naučnika izazvanim nelegalnom trgovinom, jedan kupac je javljanjem na blogu izrazio kajanje, „veoma se stidim. Osećam se delom čitavog problema.“
Ipak, mnogi kolekcionari brane svoj hobi tezom da oni ustvari pomažu nauci[2], objašnjavajući da tržište potstiče mnoga otkrića i stvara brojne mogućnosti. Amateri se često obraćaju stručnjacima za analize i proveru identiteta i, za uzvrat, dele vanzemaljski ulov.
„Naučnici nemaju vremena da idu u lov na sopstvene meteorite, tako da neko mora to da radi za njih,“ priča En M. Blek, predsednica udruženja kolekcionara. „To jednostavno nalaže zdrav razum.“
Čak i neki naučnici aplaudiraju novom tržištu.
„Ja to vidim kao dobru stvar,“ kaže Karl B. Ejdži, direktor Institut za meteorite pri Univerzitetu Nju Meksiko. „To je korisno zato što se pojavio veliki broj meteorita koji su prethodno bili nepoznai i nedostupni javnosti.“
Što se tiče nauke, u trci za meteorite stručnjaci rizikuju tajne kosmičkog bombardovanja, razvoja solarnog sistema i mogućih tragova postojanja vanzemaljskog života. Prošlog meseca, naučnici su žučno raspravljali da li proučavanje meteorita može da pruži uverljive dokaze o postojanju mikroskopskih tuđinaca.
Što se tiče kratera Džebel Kamil, dr Di Martino je pričao da je uzaludno pokušavao da sačuva svoje bogatstvo od pljačkaša.
„Obzirom na sadašnju socijalnu, političku i geografsku situaciju ovde,“ smatra on misleći na zabačeni ćošak jugozapadnog Egipta, „biće potpuno nemoguće štititi ovu zonu“ – osim kada bi vlasti postavile „stalni garnizon marinaca ili ogradili krater minskim poljem.“
On i ekipa naučnih istraživač i dalje žele da posete lokalitet, najviše zbog toga da mu preciznije odrede starost. Ali strahuju da bi politički haos u Egiptu mogao dodatno da ugrozi njihovo otkriće.
Previranja su već dovela do kašnjenja i mogućeg otkazivanja nove ekspedicije ka Kamil krateru, i alarmantno povećala strahovanje za sigurnost kolekcije meteorita u Kairu.
Kada je tajna otkrivena, naučni tim je objavio svoje otkriće u julu 2010. i detaljno opisao nalaze u februarskom broju časopisa „Geology“.
Tu je tim pozdravio otkriće kao potencijalnu vezu sa „gvožđem sa neba“ i izneo pretpostavku da je udarni krater mlađi od 5.000 godina.
Luiđi Folko, vođa ekspedicije i direktor univerzitetske kolekcije meteorita u Sieni, u nedavnom intervjuu je izjavio da ako je starost dobro procenjena, onda su „drevni Egipćani koji su živeli na obalama Nila mogli da posmatraju taj veliki događaj.“ Svemirska stena, smatra on, eksplodirala je zaslepljujućom svetlošću ogromne bombe.
Dr Di Marino kaže da mu je jasno da amaterima nije draž u unapređenju istorije ili nauke, već u prostom zadovoljstvu da poseduju najnovije otkriće.
Pošto je u pitanju novi meteorit, kaže on, „kolekcionari jednostavno vole da imaju jedan njegov deo.“
(http://www.meteoritemarket.com/GK.htm)
[1] Primenjivao je tehniku „niskog leta“ na visini od 1.000 m iznad tla.
[2] Isti argument sam do sada slušao 100 puta, a najčešće ga potežu američki lovci na potopljene galije i pljačkaši drevnih grobnica, koji se pravdaju time da, eto, njih nema, to bi sve ostalo zakopano/zatrpano/skriveno zauvek.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
