Postoje Vinski putevi ali nigde nisam video Puteve znanja.

Kada napada debeli sneg neko ko je najjači i najveštiji mora da ide napred i pravi prto ili prolaz, a onda za njim idu ostali. Isto tako kada se ide po neznanju, nepoznatom terenu ili praznom prostoru bez orijentira napred, treba da ide neko ko ipak nešto zna. Da ne ispadne kao u Domanovićevom Vođi.

Biće skoro sto godina kako je Tin Ujević, poznatiji po pesmi Pobratimstvo lica u svemiru u jednoj manje poznatoj svojoj pesmi, Vasionac, 1923. pisao:

…

Uske su mi ove male zemlje.

Kratke su mi moje bijele ruke.

Gorke su mi ove suhe žemlje.

Ja bih mogo, Svjetlo, u hajduke.

Kroz ocean neba ja sam ronac

i u mrežu lovim mliječne staze,

Mjesečić i Sunčić, Vasionac.

Mene pravo samo zvijezde paze.

Žudeli smo za znanjima, posebno onim iz astronomije i astrofizike, kojeg smo malo ili nimalo dobijali u tadašnjim školama ili bibliotekama, a originala nije  bilo, a i učili smo ruski, odakle tek informacije nisu dolazile, engleski nismo znali a i malo se kod nas šta prevodilo na te teme. Ako je i bilo takve literature ili pisanog teksta obično je to bila ili neka bajata literatura ili pojedinačni retki članci u dnevnim ili nedeljnim novinama.

    Današnji ljubitelji i prijatelji astronomije i uopšte nauke koji odasvud imaju obilje informacija ne mogu ni da zamisle koliko smo mi u tim vremenima oskudevali u tome. Niko za to nije bio kriv, to je jednostavno tako bilo, sled događaja, to je bila objektivna stvarnost.

    Liči kao fraza kada se kaže da su ipak, tu i tamo postojali ljudi kao svetionici koji su sticajem okolnosti i mesta na kojima su se nalazili uspevali da dođu do informacija i znanja i da ga prenose u formi časopisa na ostale i podstiču interesovanje za tim naukama.

     Takvi su bil časopisi Vasiona,  AD „Ruđer Bošković“ iz Beograda, Čovjek i svemir, Zagrebačke zvjezdarnice i Astro amater, Akademskog astronomskog društva Sarajevo (AADS), mesečnici Kosmoplov i Galaksija.

Obično biva, da dok preturate po svojoj ličnoj biblioteci u potrazi za nekom knjigom naiđete na nešto što niste tražili a što vas vrati u prošla vremena i što vas pritom obraduje. Tražeći Nerudinu zbirku Sunce u repu vetra, gde on peva o „…roju plave morske vatre…“ na šta sam, sedeći na obali mora imao asocijaciju dok sam posmatrao refleksiju sunčevih zraka po talasima, naišao sam na časopis iz već prilično dubokog vremena. To je Astro amater koji je izdavalo AADS kao glasilo Centra astronoma amatera koji je bio specijalizovan za teme iz astronomije i astrofizike. AADS se pored toga bavio i izdavaštvom a svojim članovima širom Jugoslavije je slao i cirkularna pisma kojim ih je obaveštavao o aktuelnim astronomskim pojavama.

Sadržaji prikazanih brojeva pokazuju koliko su teme bile aktuelne i relevantne u tom vremenu, za šta su posebno bili odgovorni nosioci ovih aktvnosti Muhamed Muminović i Branko Vuksanović.

    Dan kada vam poštar donese novi broj Astro amatera ili cirkularno pismo je bio kao blagdan ili slava. Već istog dana časopis je pročitan od korice do korice, pa sutra ili za dva dana opet a noću se zurilo u zvezdanu kartu koja je još mirisala na štampariju i u nebo u potrazi za objektima s karte.

    Iz broja u broj znanje nas korisnika se povećavalo. Mogli smo i drugima oko sebe da ga prenosimo.

 

Kao nastavniku fizike ove informacije su mi dobro došle jer sam ih koristio za popularizaciju svog predmeta. Za neke fizičke pojmove koristio sam vanzemaljske ili kosmičke primere, nastava je bila interesantnija, atraktivnija. Dešavalo se da đaci na zvono ne skaču iz klupa i jure iz učionice nego prilaze mom stolu, postavljju pitana, učlanjuju se u fizičku sekciju.

     NAUK

Ne bacajte časopise koje sada čitate. Za pedeset godina biće vama ili vašoj deci riznica.

Tinova pesma odjekuje i odzvanja u onima koji imaju uho za nju:

 

Borci viču: Konja! A mornari: Jedra!

 A ja, opit glasom pomorkinja vila,

žudim samo plavet, Vasiona Njedra,

i ja vičem: Krila! – krila, krila!

 

 

 

 

SVE JE FIZIKA Miša Bracić