Velika kola, Botoš 2018

Ne kaže se uzalud da ono što nije zapisano kao da se nije ni dogodilo. Za fotozapis su se pobrinuli Matija Uglješin i Miloš Ružin. Matija, lovac na oluje i već oprobani snimatelj gromova i munja je imao više sreće od Miloša. Njegova kamera  je snimila sazvežđe Perseja i jedan perseid koji se kretao gotovo po radijantu.

Posmatranje meteorskog roja Perseida je održano u organizaciji AD „Milutin Milanković“ iz Zrenjanina, u subotu na nedelju ( 11/12. 8. 2018.) u seoskom dvorištu, Velika kola u Botošu.

U posmatranju je učestvovalo 20 osoba iz Zrenjanina, Novog Sada, Tomaševca i Botoša. Bila je ovo prilika da se posmatrači druže, razmene informacije i bolje upoznaju. Ova noć će nam sigurno dugo ostati u sećanju.

U toku dana meteorološki uslovi nisu obećavali da će posmatranje Perseida biti uspešno. Veliki kumulonimbus čiji smo jedan kraj videli prema jugu a celog na satelitskom snimku na  sat24, koji je došao od Bosne prošao je južno od Srednjeg Banata. Tako smo već od početka građanskog sumraka imali povoljne uslove za posmatranje, sve do 2.30h posle ponoći, kada su oblaci ponovo počeli da se navlače.

Posmatranje Perseida je bilo spontano a brojanje je rađeno na osnovu slučajnog opažaja posmatrača. Složili smo se da smo od 22h do 2,30h videli 70 Perseida. Očekivanje da će se toliko meteora videti u jednom satu se nije obistinilo ali naredna noć, 12 na 13. 8.  kada se očekuje najveći pik i dalje obećava.

Na kraju  iz pravca sazvežđa Perseja prema horizontu spustio se jedan veoma sjajan bolid. To nam je bila nagrada. Zbog oblaka smo nakon toga završili posmatranje. 

Osim Perseida su posmatrane planete Venera, Jupiter, Saturn i Mars i nekoliko Mesijeovih objekata. 

Pvo nam se pojavila planeta Venera. U polovini faze, zbog smanjene količine reflektovane svetlosti jasno je vidljivo pola diska planete. U našem teleskopu se videla kao umanjeni Mesec u polovini svoje faze kada se posmatra golim okom. Pre mesec dana je bila u većoj fazi pa je zbog količine reflektovane svetlosti bila bleštavija, zbog čega joj se disk nije video. Venera će zbog smanjenja faze u narednom periodu sve bolje da se vidi u teleskopu.

Jupiter se kao i Venera video odmah na početku građanskog  sumraka. Odmah su bili vidljivi Ganimed i Kalisto, dva najveća njegova satelita. Sa pojavom nautičkog sumraka videli su se i Io i Evropa. Ove satellite je davne 1609. prvi video Galileo Galilej svojim tek napravljenim teleskopom. Bila je ovo prilika da se kaže i nekoiko informacija o najvećoj planeti Sunčevog sistema.

Zbog svoje trenutne nagnutosti u odnosu na Zemlju  Saturn se sa svojim prstenovima video kao na dlanu. ←Naročito su se lepo videli u teleskopu Miloša i Miroslava Ružina.

Mars je 27. jula 2018. bio u opoziciji a 31. jula 2018. je bio samo 57,6 miliona km udaljen od Zemlje što je najbiži položaj od 2003. kada je udaljenost iznosila 55,7 miliona km. U našim teleskopima jasno je pokazivao svoj disk sa različitim nijansama crvenog.

Čekajući Perseide Laslo Kočmaroš, pobednik Mesijeovog maratona Letenka 2016, koji je za jednu noć identifikovao čak 95 M objekata od ukupno 110 koliko ih sadrži Mesijeov katalog nam je pokazao M13, M15, M27, M31.  

Impresije najmlađih posmatrača

Ove godine sam završila 7. razred osnovne škole. Fiziku kao redovan predmet imam dve godine i sve više bivam zaintrigirana čudima prirode koja nam se čine potpuno uobičajena i jednostavna. Ovog leta sam odlučila da se fizici i astronomiji malo više posvetim, što sam i učinila. Tako nešto se ne odlaže, a trudila sam se da svaki slobodan trenutak ispunim čitanjima o dalekim galaksijama, zvezdama, planetama, o tome šta su Mesijeovi objekti i svemu što u ovim godinama mogu, donekle, da razumem. Ipak, Univerzum je pojam koji čovek nikada neće u potpunosti moći da razume. 

Moje je leto ipak najviše ostalo u znaku astronomije. 

Naravno, ovogodišnja kiša meteora bila je jedna od stavki na mom spisku pročitanih činjenica. Veoma sam se obradovala kada sam dobila poziv za posmatranje Perseida, koje je organizovano u blizini, u Botošu. Obradovala sam se tome što ću moći da ih posmatram, a još više što ću o njima naučiti još ponešto slušajući veće poznavaoce astronomije od mene. Na sreću, nebo je bilo vedro, pa su se pored veličanstvenih letova meteora mogli jasno videti Mlečni put, kroz teleskop planete Mars, Jupiter, Saturn, Venera, globularna zvezdana jata, a golim okom, naravno, i mnoga sazvežđa. Uspeli smo da uočimo i najbližu nam galaksiju, Andromedu. Iako nam je „igrala“ pred očima, bila sam srećna što sam uspela da vidim nešto toliko daleko i nešto o čemu sam do te večeri samo čitala. 

Svaki put, kada bi meteor proleteo prelepim vedrim nebom, začulo bi se nekoliko ushićenih usklika: “Evo ga!” 

Naši pogledi bili su neprestano uprti ka nebu. Sjaj hiljada zvezda zamutio mi je vidike, počela sam da razmišljam o daljinama i blizinama i o tome kako ništa od toga više nije važno. One, sazvežđa čiji su članovi, meteori, planete i sve njihove tajne, svi tako daleki, te večeri, okupili su nas, zaljubljenike u nauku, na to jedno mesto. Ti daleki objekti, koje čak ni ne vidimo kakvi su sada, nego kakvi su bili pre mnogo godina, privukli su nas i naterali da o njima pričamo, zaokupili su našu pažnju u potpunosti. 

Sada kada sam videla samo neka od mnogobrojnih sazvežđa, uvek ću ih videti, jer kada tako nešto jednom uđe u oko, prosto je nemoguće ne videti ga ponovo. Mnoge činjenice koje su do tada pravile zbrku u mojoj glavi, sada su „složene“ na prava mesta i više me ne bune, zahvaljujući sjajnim objašnjenjima prisutnih.

Na mene su najveći utisak ostavili, naravno, sami Perseidi, zatim pogled na Saturn i njegove prstenove kroz teleskop, ali i „igrajuća mrlja“ Andromeda. Ovo veče me je ubedilo da od fizike i astronomije nikako ne odustajem, jer ću uvek čuti ili pročitati nešto novo, što je dokaz da ove nauke nimalo nisu dosadne. Navelo me je da nastavim da o tome učim što više i da i dalje svoje slobodno vreme popunjavam istraživanjima.

Anđela Novakov, 12. 8. 2018. 

O pojavi Perseidi čuo sam od svoje sestre i o tome nisam ništa znao. Dolaskom na posmatranje ove pojave u subotu, 11. avgusta u Botošu saznao sam dosta toga. Kada smo prišli kući bilo mi je čudno što nema svetla. Kasnije sam shvatio zašto su sva svetla isključena. Isključena su bila jer svetlo ometa u posmatranju zvezdanog neba. 

Kroz okular teleskopa video sam Jupiter sa svoja četiri satelita, crveni Mars, Saturn sa svojim prstenom, Mlečni put i zvezdana jata. Po prvi put sam uočio Velika kola, Mala kola, zvezdu Severnjaču i na taj način shvatio da noću znam da se orijentišem u prostoru. Do tada sam o ovome znao iz udžbenika geografije. Povremeno bismo ugledali po neki meteor koji je ostavljao bleštavi trag na nebu. 

Bila su postavljena tri teleskopa različite veličine pa sam mogao pomerajući okular teleskopa bolje da vidim. Uz posmatranje od nastavnika Miše Bracića i ostalih zaljubljenika u astronomiju mogli smo čuti i o istoriji teleskopa i astronomije kao nauke. 

Vedro zvezdano nebo u mojoj mirnoj banatskoj ravnici je pravo mesto za uživanje u posmatranju i otkrivanju nepreglednog zvezdanog prostora.

Rada Novakov, učenik 5. razreda, 13. 8. 2018

SVE JE FIZIKA Miša Bracić