14.9.24

Meteori se zagrevaju trenjem dok prolaze kroz atmosferu!
Ta postavka izgleda logična, ali je ipak pogrešna.

Meteoroidi su male čestice prašine, kamenja, leda ili metala čije orbite seku Zemljinu. Kad prolaze kroz Zemljinu atmosferu, oni se tako divlje zagrevaju da plamte (na toj tački oni se nazivaju meteorima) i vidljivi su stotinama kilometara daleko.

Međutim, njih ne zagreva trenje. Razmišljajte o tome na ovaj način. Kada Spejs šatl brzinom 25 Maha (Mach) silazi sa orbite i ulazi u atmosferu te zaštitne ploče bi se raspale da se zagrevaju trenjem. Letoovi Spejs šatla bili bi nemogući.

U stvarnosti, meteoride ne zagreva trenje već pritisak koji nastaje na njegovom vrhu dok se probija kroz atmmosferu. Kada je gas kompresovan, pod pritiskom, on postaje topao, kao kada se pumpa bicikla upotrebi svom snagom da se napumpa guma. Krećući se brzinom od 15 kilometara u sekundi ili više, meteoroid sabija vazduh svojim prednjim delom. Taj deo vazduha postaje vrlo topao i to je ono što zagreva meteoroid.

To je uzrok, a ne trenje..

Meteori su vrlo topli kad udare o tle 

Normalno je očekivati da nešto što je gorelo, bude toplo još nekoliko minuta posle toga. Stvar sa meteoroidima je nešto drukčija.

Vrlo zagrejani vazduh ispred meteoroida nije u kontaktu sa tom nebeskom česticom. Čestica i može biti nazivana meteoroidom dok još leti kroz atmosferu, dok "meteor" označava ili opisuje celu plamteću pojavu.

Brzo kretanje meteoroida izaziva udarni talas u vazduhu, kao i ispred aviona koji leti nadzvučnom brzinom. Sabijeni vazduh ostaje ispred meteoroida, nekoliko santimetara ispred (zavisno od veličine meteoroida) u nečemu što se zove ravnotežni udar. Ispred udarenog vazduha i meteoroida nalazi se relativno malo pokretni džep vazduha.

Površina meteoroida topi se od toplote gasa pod pritiskom ispred njega i vazduh koji leti ispred, sagoreva istopljene delove u procesu nazvanom ablacija. [Astrofizički termin. Webster: razbijanje u male komade, topljenje ili isparavanje površinskog materijala usled ulaska u atmosferu ili prolaska kroz njunadzvučnom brzinom.]

Velika brzina meteorida stvara energiju za ovu toplotu i svetlost, ali i smanjuje njegovu brzinu. Kada padne ispod brzine zvuka, udarni talas nestaje, zagrevanje i ablacija nestaju i meteoroid onda pada mnogo sporije, verovatno brzinom od nekoliko stotina kilometara na sat.

Tačka na kojoj se to događa je još visoko u atmosferi i meteoroidu je potrebno nekoliko minuta da padne na tle.

Ne treba zaboraviti da je taj delić stene proveo mnogo vremena u Kosmosu i njegovo jezgro je vrlo hladno. Takođe, najtopliji deo je istopljen i ispario je. Šta više, i vazduh tamo gore je hladan, pa i on hladi tog kosmičkog došljaka.

Sve ove stvari zajedno znače da kamen nikako nije, niti može da bude topao kad stigne do tla. U stvari, on može bitivrlo hladan.

Neki meteoriti (tako se zove meteoroid posle udara u Zemlju) su nađeni pokriveni injem.