Astronomi su još prošle godine najavili skori dolazak više kometa pa je 2013-ta već prozvana „godinom kometa“. U ovom mesecu, ako bude vedro, imaćemo prilike da posmatramo, čak i golim okom, kometu C/2011 L4, koja je poznatija po svom neformalnom nazivu: PANSTARRS kometa. To ime nosi po opservatoriji sa koje je otkrivena, a otkrivena je 6. juna 2011-te godine. U početku, po otkriću, imala je, razumljivo, sasvim mali prividni sjaj, ali sa približavanjem Suncu i našoj planeti počela je da se uočava sve jasnije i već maja 2011. postala je dostupna i amaterskim teleskopima.
Kako se približavala Suncu počela je da razvija komu oko sebe. Komete su velike grudve stenja, prašine, vodenog leda, metana, amonijaka i drugih jedinjenja i duboko u svemiru sav taj materijal se nalazi u kompaktnoj grudvi, u zamrznutoj čvrstoj strukturi, ali kada kometa priđe bliže Suncu onda se njen materijal lagano topi, iz nje se oslobađaju gasovi i prašina i kometa razvija finu, nežnu maglu oko sebe koju zovemo koma. Samo telo komete može biti prečnika od svega nekoliko kilometara, a da koma bude znatno većih dimanzija. Oktobra meseca prošle godine koma komete Pan-Starrs procenjena je na 120 000 kilometara u prečniku. Pod uticajem Sunčevog zračenja kometa je počela da ispušta i svoj dugi rep. Imajte na umu da je rep (sem u nekim specijalnim slučajevima) uvek okrenut suprotno od Sunca.
Inače ova kometa je neperiodična, a to znači da je nećemo više nikad videti (pogledajte okvir). Zapravo novi propračuni govore da će se ova kometa vratiti ponovo u naš komšiluk, ali tek za 110 000 godina. Živi bili pa videli!
| Vrstre kometa |
|
Prema periodima prolaska komete se dele na dugoperiodične i to su one koje obiđu Sunce jednom u 200 ili najčeše više godina. U tom ritmu one se pojavljuju i na našem nebu. Kratkopreriodične komete su one koje Sunce obiđu za manje od 200 godina, pa se i na našem nebu uočavaju u tim njihovim obilascima zvezde. Neperiodične komete su one čiji prolaz je uočen najviše jednom, a čija putanja je toliko izdužena da će je odvesti jako daleko od Sunca, ponekad čak i izvan Sunčevog sistema. |
Ova kometa se već uveliko vidi, ali je noću na drugoj strani Zemljinog šara. Iz naših krajeva će se videti ove nedelje, sa prvim sumrakom i brzo će zaći za horizont. Zato ne treba oklevati, već je treba sačekati na zapadnom nebu da se pojavi čim Sunce zađe (dakle, ona je i sada na našem nebu ali po danu). Kometu ćemo videti kao sjajnu zvezdu prve magnitude, možda čak i sjajniju od nulte magnitude, a toliki sjaj otprilike ima zvezda Vega u sazvežđu Lira. Dakle, ako bude vedro videće se sasvim solidno i golim okom. Inače, kada su uslovi osmatranja dobri, golim okom se vide nebeski objekti do šeste magnitude (pri ovom treba imati na umu da veća magnituda označava manji sjaj objekta – sjajnija je zvezda prve magnitude od zvezde npr. pete).
|
Odakle dolaze komete?
Dom kometa je Ortov oblak (po danskom astronomu Janu Ortu), najudaljenije područje Sunčevog sistema, na samoj ivici dejstva Sunčeve gravitacije. Ponekad, kada na primer neka bliska zvezda proleti pored Sunčevog sistema, komete u Ortovom oblaku se uskomešaju a neka poleti i prema unutrašnjosti Sunčevog sistema. Pretpostavlja se da je kometa Panstarrs stigla iz Ortovog oblada i da joj je za taj put trebalo više miliona godina.
Drugi izvor kometa je Kajperov pojas (Gerard Kuiper, dansko-američki astronom) koji se nalazi iza planeta Neptun.
Pan-STARRS
Pan-STARRS (Panoramic Survey Telescope and Rapid Response System) je panoramska istraživačka opservatorija smešena na vrhu planine Haleakala na drugom po veličini havajskom ostrvu Maui. Zadnjih meseci privukla je pažnju šire javnosti otkrićem komete C/2011 L4
Dve komete: PanSTARRS i Lemmon
Uskoro kometa vidljiva golim okom
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
