Ovako je kometu 103P/Hartley 2 video EPOXI 12 dana pre susreta. Sliku je načinila kamera Medium Resolution Instrument (MRI). Kometa je bila 1,06 AJ od Sunca, i 0,09 AJ (13 miliona km) od letilice.
Pet godina nakon što je NASA izazvala impozantni interplanetarni vatromet ispalivši 370-kilogramski bakarni projektil u jednu kometu, ista svemirska sonda koja je ispalila taj projektil u četvrtak će posetiti i drugu kometu, ali ovog puta bez ikakvog fizičkog kontakta s njom.
Leteći brzinom od 43.500 km/h, kosmička sonda, preostala od misije „Deep Impact“, proleteće kraj komete 103P/Hartley 2 u četvrtak, u 4:50 ujutro po našem vremenu. Biće to tek peta kometa koja će biti fotografisana iz blizine, i prvi put da će neka letilica posetiti ne jednu već DVE komete.
„Ovo će biti najintenzivnije posmatranje jedne komete do danas,“ tvrdi Timothy W. Larson, menadžer projekta misije.
Primarna misija „Deep Impact“, lansirana u januaru 2005. godine, bila je poseta kometi Tempel 1. Kada se letilica približila (5 dana pre sudara) meti, podelila se na dva dela – glavnu letilicu, veličine 3,2 × 1,7 × 2,3 m, i “pametni impaktor” težak 370 kg, koji je 4. jula 2005. tresnuo u kometu. Iz 30 metara dubokog kratera izbačeno je 5 miliona kg vode i 10-25 miliona kg prašine, u kojoj su naučnici pronašli tragove mnogih zanimljivih minerala.
I pre tog događaja, naučnici su bili posebno zainteresovani za komete, jer su svi prosto ubeđeni da one sadrže gotovo identičan materijal onom od koga je nastao protosolarni sistem pre 4,5 milijardi godina.
Nakon ispaljivanja svog projektila, glavni deo „Deep Impacta“ nije produžio trajektoriju i udario u kometu, već je, sačuvavši dovoljno goriva, skrenuo na sigurnu putanju.
„Svemirska letilica je i dalje bila u dobrom stanju, spemna za nove pobede,“ seća se dr Larson. „Trebao joj je novi razlog da živi.“
NASA je munjevito planirala, i već posle 2 nedelje odobrila novu misiju, nazvanu EPOXI. To je zapravo označavalo kombinaciju dva akronima: EPOCh (Extrasolar Planet Observation and Characterization), koji se odnosila na naučni program jedne kamere (Deep Impact high-resolution instrument, HRI) koja će tražiti zvezde koje imaju planete, i DIXI (Deep Impact Extended Investigation), koji je trebalo da izvede sedeće proletanje kraj komete.
Letilica je tada izvela par korekcija putanje i bila upućena ka novoj meti – periodičnoj kometi Boethin, i susretu planiranom za decembar 2008. Boethin, milju velika kometa sa periodom orbite od 11,8 godina, viđena je tokom njenog poslednjeg proletanja kroz unutrašnjost Sunčevog sistema u januaru 1987. godine. Međutim, kada su je astronomi ponovo potražili krajem 2007., nje nigde nije bilo. 85P/Boethin se verovatno raspala u manje komade, premale za vizuelno detektovanje.
Ne želeći da šalju EPOXI u posetu kometi koja više ne postoji, tim misije se okrenuo ka rezervnoj meti, kometi Hartley 2, ali do koje je trebalo još dve godine leta. to vreme je prošlo, i mi sad čekamo razvoj događaja.
Kako se bude približavala kometi, sonda će praviti po 2000 slika dnevno. Nažalost, neće moći da u isto vreme održava high-speed antenu upravljenu ka Zemlji i kamere ka kometi, te će tokom „špica“misije, najbližeg preleta, fokusirati svoje kamere na kometu u trajanju od najmanje 18 sati. Tek nakon toga proradiće radio-veza sa Zemljom i transfer podataka će biti moguć. Michael F. A’Hearn, profesor astronomije sa univerziteta u Merilendu i vođa istraživačkog tima misije, smatra da će Hartley 2 pomoći naučnicima da shvate da li je ono što su naučili sa Tempel 1 karakteristično za sve komete, ili je to bilo vezano samo za nju posebno.
Prema posmatranjima orbitne opservatorije Spitzer, objekat iz familije Jupiterovih kometa, Hartley 2, ima prečnik od oko 1,2 km, što je mnogo manje od 6,5 km velike komete Tempel 1.
„Uprkos tome, ona ispušta mnogo više gasova,“ kaže dr A’Hearn. „To govori da joj je jezgro stvarno aktivno za jednu kometu te veličine.“
Za to vreme, Nasina druga sonda vezana za komete, „Stardust“, koja je 2006. dospela do komete Wild 2 i prikupila malo njene prašine i nedavno je poslala naučnicima padobranom na Zemlju, takođe je spremna za sledeći susret sa jednom kometom. 14. februara sledeće godine, ova sonda će proleteti kraj Tempel 1, komete koju je „Deep Impact“ već bombardovao pre 5 godina.
Kometa slikana teleskopom sa opservatorije Lowell (1,07 m) u decembru 1997. (8 dana nakon perihela). Tada je bila 0,83 AJ od Zemlje. EPOXI će prići kometi 17 dana pre perihela, i tada će biti na samo 0,14 AJ od nas, te će biti dobr meta i za teleskope na Zemlji.
Nedavni položaj komete i Zemlje. Tada je bila najbliža našoj Zemlji. Najbliža Suncu (perihel 1,05 AJ) bio je 8 dana kasnije, 28. oktobra 2010. Sledeći perihel će biti 20. aprila 2017. Ovih dana je vidljiva oko ponoći u okolini Meseca.
Snimak kamera na sondi „Deep Impact“ prilikom testiranja u termičkom vakuumu u laboratorijama „Bell Aerospace“. High Resolution Instrument (HRI,desno) je jedan od najvećih instrumenata u svemiru za planetna istraživanja, i predstavlja glavnu naučnu kameru sonde prečnika 30 cm. Kombinovana je sa infracrvenim spektrometrm. kamera Kamera srednje rezolucije (MRI) je levo.
Još o KOMETAMA
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
