Kometa pripada grupi Krojcovih (Kreutz) kometa. Komete iz ove grupe su vrlo sjajne i u perihelu porlaze jako blizu Sunca. Ovoj grupi kometa pripadaju neke istorijski poznate sjajne komete kao velike komete iz 1843. i 1882. i C/1965 S1 Ikeya-Seki, koja je dostigla sjaj -10 i bila jasno vidljiva i po danu. Ikeya-Seki se tokom prolaska pored Sunca raspala na tri dela i posmatran je odlazak tih delova. Manji pripadnici ove grupe su C/2011 W3 Lovejoy i C/2024 ATLAS.

Kometa je otkrivena dok je bila na oko 2 AU, što je skoro dva puta više od daljine na kojoj je otkriven Lovejoy. Ovo sugeriše da bi kometa C/2026 A1 trebalo da ima veće jezgro od komete Lovejoy.

C/2026 A1 će 4. aprila stići u perihel i proći na 783.892 km(0,0052 AU ) od Sunca. Ovako blizak prolaz može imati različite posledice:

• Kometa može potpuno ispariti. Ovo je već posmatrano nekoliko puta i moguće je sa kometama koje imaju malo jezgro.
• Kometa se može raspasti na više delova. Zbog delovanja gravitacionih sila može doći do raspada komete na više delova, bilo pri pre ili posle prolaska kroz perihel. Kao što smo već rekli posmatran je rasad komete C/1965 Sa Ikeya-Seiki.
• Kometa može netaknuta da preživi ovako bliski prolaz. Kometa C/2011 Lovejoy je prošla mnogo bliže Suncu i preživela bez raspada.

Kometa Ikeya-Seki je prošla na 450.000 km (0,003 AU)  a Lovejoy na 140.000 km (0,00094 AU) od Sunca, što je mnogo bliže nego što će C/2026 A1 MAPS proći, što znači da će C/2026 MAPS najverovatnije preživeti prolaz kroz perihel. Šta će se desiti sa jezgrom komete zavisi od njene strukture i oblika a to je najveća nepoznanica. Koliko jezgro komete maože biti neobično i nehomogeno vidimo sa slika jezgra komete 67P/Churyumov–Gerasimenko.

 Jezgro komete 67P/Churyumov–Gerasimenko
’ By ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA’)

Procene sjaja koji će dostići ova kometa veoma variraju i izgledaju malo nerealno jer neke idu do -15. magnitude. Bilo je procena da će sjaj komete biti i veći. Ovde postaji mali problem, sjaj komete se računa po već ustaljenoj formuli u kojoj figuriraju udaljenost od Zemlje i Sunca kao i parametara koji zavise od same komete i njene strukture. Ova formula važi za neke normalne udaljenosti komete od Sunca. Pri ovako bliskim prolazima ne važe.Zbog izuzetno visokih temperatura i uslova koji vladaju u blizimi Sunca, skoro sve čestice oslobođene sa povšine komete praktično odmah ispare. Posledica toga je da kometa praktično izgubi rep i komu što zapravo dovodi do smanjenja njenog sjaja. Ovaj efekat je već ranije posmatran kod komete Ikeya-Seki. 

Kometa Ikeya-Seki u perihelu. Snimljeno  mount Norikura coronografom.

Kada se ovo uzme u obzir neki očekivani sjaj koji može dostići kometa je oko -6. magnitude. Kometa ima veoma izduženu putanju što sa druge strani znači da će kroz perihel proći vrlo brzo i da će promena sjaja biti vrlo brza. Ovako visok sjaj će trajati samo nekoliko sati. Tom prilikom će kometa biti za posmtrače jako blizu Sunca pa će njeno posmatranje biti jako teško i skoro nemoguće bez specijalnih instrumenata, koronografa. Sa naših prostora će najpovoljnije vreme biti prilikom zalaska Sunca 4. aprila. Ukoliko se odlučite da pokušate da je vidite molimo vas da poštujete sve mere zaštite i opreza, jer gledanje u Suce može oštetiti vaš vid i instrumente.

Izgled orbite možete videti na https://astro.vanbuitenen.nl/

U slučaju prolaska ove komete postoji još jedan zanimljiv i jedinstven detalj. Zemlja, kometa i Sunce će se nači u takvom položeju da će pre prolaska kroz perihel Sunce zakloniti kometu a nakon perihela će kometa preći ispred površine Sunca.  Ovaj tranzit komete u prvom trenutku zvuči vrlo zanimljivo za posmatrače, naročito onima koji su snimali tranzit ISS-a, međutim jezgro komete je malo, koma i rep će prktično nestati, pa mogućnost da se nešto vidi i snimi imaju samo instrumenti sa veliko rezolucijom i uz agresivnu obradu snimaka. I tada će se kometa verovatno vieti samo kao sitna bleda mrlja na površini Sunca. Slićan pokušaj je bio 1882. Prilikom prolaska velike komete. 

O brzini komete govori i podatak da kometi za zaokret oko Sunca, tačnije od trenutka kada počinje zaklanjanje pa do kraja tranzita, treba oko 4 sata.

Komete mogu da se ponašaju vrlo nepredvidivo pa sve ove procene sjaja i mogućnosti snimanja zasnovane su na pretpstavkama pa ih treba prihvatiti sa dozom rezerve.