Iz dalekih i mračnih predela Sunčevog sistema ka nama juri ogromna kometa, možda i najveća koju smo ikada videli tokom istorije, možda i koja se ikada pojavila na zemaljskom nebu.

Artistički prikaz komete CC BY 4.0, Link

Njen prečnik se procenjuje na oko 100 kilometara, a njena masa je 1.000 puta veća od mase tipične komete. Zbog toga, kada je 2014. otkrivena naučnici su prvo smislili da su pronašli planetu patuljka. Kasnije analize su međutim ukazale na njeno brzo kretanje kroz Ortov oblak koji predstavlja pravu deponiju kometa na samom rubu Sunčevog sistema, a zapažen je i rep, a ta brzina, područje iz koga dolazi, pa i puštanje repa pod uticajem Sunčevog zračenja su karakteristike kometa.

Današnji položaj komete na nebu (SkySaferi Pro 6)

Službena oznaka komete je C/2014 UN271 (Bernardinelli-Bernstein). Nju su na arhivskim snimcima primetili astronomi Pedro Bernardinelli i Gary Bernstein (otuda i ime komete Bernardinelli-Bernstein comet, ili kraće BB kometa) istražujući nešto sasvim drugo – tamnu energiju. To je bilo oktobra 2014. godine i tada je kometa bila udaljena 29 AJ (astronomska jedinica = 150 miliona km), tj. 4,3 milijarde kilometara od nas. Kometa će doći na najmanje rastojanje od Sunca 2031. godine i tada će biti udaljena 2,8 milijardi kilometara, ili 10,97 AJ, što je izvan orbite i Saturna. To će ujedno biti i najmanje rastojanje ove komete od Zemlje. Poslednji put kada je BB kometa posetila oblast kojoj sada hrli bilo je pre 3,5 miliona godina. Tada je od Sunca bila udaljena 18 AJ.

Orbita komete 

Danas se BB kometa nalazi još suviše daleko da bi se uočila čak i vrlo jakim amaterskim teleskopom, ali će 2031. doći u njihov domašaj – ali samo na fotografijama. Tada će, kako se procenjuje, imati magnitudu + 17M

Naučnici se, naravno, spremaju za ovaj predstojeći susret. Njih zanima, između ostalog, hemijski sastav ove komete jer će tako bolje upoznati sastav tela dalekih područja Sunčevog sistema, a i, ono što je još važnije, sastav ranog Sunčevog sistema.