Nedavno sam pisao o Ortovom oblaku i neistraženom području Sunčevog sistema koje Zemljani zovu Kajperov pojas, i istakao da tamo postoji more ledenih objekata svih vrsta. Iako hipotetička Planeta 9 još nije pronađena, na rubnim delovima našeg sistema svakako postoje neki veliki objekti. Jedan od primera ovog skrivenog bogatstva je nedavno otkriće 2014 UN271, 'komete' koja obećava obaranje višestrukih rekorda. Objekat je prvi put viđen 2014. godine zahvaljujući kampanji za posmatranje DES (Dark Energy Survey), studiji usmerenoj na analizu tamne energije pomoću 4-metrskog teleskopa Víctor M. Blanco, smeštenog u Čileu. Teleskop, opremljen kamerom DECam (Dark Energy Camera), promatra velika područja neba – 2,2° – u vidljivom i infracrvenom području, što ga čini veličanstvenim instrumentom za otkrivanje asteroida i kometa. DES kampanja započela je u avgustu 2013. i završila se u januaru 2019. Nakon završetka kampanje, istraživači Pedro Bernardinelli i Gary Bernstein otkrili su 2014 UN271 kada su počeli s analizom ogromne količine podataka koje je prikupio DES.
Orbita 2014 UN271.
Ako se ograničimo na orbitalne parametre, 2014 UN271 je još jedna kometa vrlo dugačkog perioda koja najverovatnije dolazi iz Ortovog oblaka (približava se Suncu po gotovo paraboličnoj orbiti s nagibom od 95,45°). Uz to, njen bi period moglo doseći i preko dva (čak 4,5) miliona godina (!) I proći će kroz perihel – tačku najbližu Suncu – u januaru 2031. na udaljenosti od 642 miliona kilometara od Sunca (malo iza Saturnove orbite). Impresivno, ali ništa što već nije viđeno. Međutim, iznenađenje je usledilo prilikom procene njene veličine. Merenje promera tako udaljenog objekta vrlo je složeno, ali prve procene daju veličinu između sto i četristo kilometara. 2014 UN271 je otkrivena na udaljenosti od Sunca od gotovo 4,4 milijarde kilometara – malo manje od udaljenosti Neptuna od Sunca, dok je poslednje DES promatranje u 2018. bilo na gotovo 3,5 milijardi km.
2014 UN271 (Pedro Bernardinelli / https://twitter.com/phbernardinelli). Apsolutna magnituda je 7,8
Objekat ove veličine nije jednostavna kometa. Zapravo ne znamo kako bismo je nazvali. Po definiciji, komete su 'mala tela' čija jezgra mogu biti veličine od najviše nekoliko desetaka kilometara (veruje se da je najveća poznata kometa C/1729 P1, s jezgrom od stotinjak kilometara, iako postoji vrlo velika pogreška u procenama). Očito je da u 2014 UN271 nema ničeg 'malog'. Niti se može reći da je to kentaur, kako se nazivaju objekti s orbitama smešteni između Jupitera i Neptuna, uprkos činjenici da postoje vrlo veliki kentauri (najveći je Chariklo, sa 260 kilometara). Neki istraživači su ga svrstali u kategoriju transneptunskih objekata (TNO), ali još uvek je prilično retko da se TNO nalazi unutar Neptunove orbite. Dokle dok ne stvorimo prikladnu kategoriju, možemo ga jednostavno nazvati 'megakometom' (premda je i ovaj naziv zbunjujući, jer svojom komom i repovima dočarava sliku 'tradicionalne' komete, ali na udaljenosti kojom će proći pored Sunca UN271neće razviti previše aktivnosti).
U svakom slučaju, imamo sreće. Proletanja u blizini Sunca tako velikih objekata nisu nešto baš uobičajeno (iako činjenica da smo u našem kratkom životu uspeli da otkrijemo kometu ove veličine znači da ni one ne mogu biti posebno retke). Proučavanje megakomete ovih karakteristika jedinstvena je prilika koja će nam iz prve ruke pružiti informacije o procesima formiranja Sunčevog sistema. Naravno, ako je promatramo samo sa Zemlje, nećemo moći da izvučemo mnogo zaključaka. Idealno bi bilo poslati sondu da je istraži! Očito je za misiju ove vrste potrebna vrlo snažna raketa i mala sonda, ali ti su zahtevi unutar naših tehnoloških mogućnosti. Sonda slična Nasinom 'New Horizonsu', težine 500 kg, koji sledi sličnu brzu trajektoriju, mogla bi da nadleti 2014 UN271 godine 2033, dve ili tri godine nakon lansiranja (iako je perihel 2031. godine, UN271 će preseći ekliptiku dve godine kasnije i takva bi sonda koristila Hohmannovu klasičnu orbitu smeštenu u ravni ekliptike kako bi se smanjila potrošnja energije). Naravno, ako lansiramo sondu ranije, moći ćemo da stgnemo do presečne tačke sa ekliptikom krećući se manjom brzinom i, prema tome, s manje snažnom raketom.
Decenija je više nego dovoljno vremena da se neka kosmička agencija okuraži – ili nekoliko njih – da poseti 2014 UN271, jer u ovom trenutku ne postoji nijedna slična misija u fazi razvoja. ESA će za nekoliko godina lansirati sondu 'Comet Interceptor' sa ciljem presretanja dugoperiodnih kometa iz Ortovog oblaka ili, nadamo se, međuzvezdanih objekata poput Oumuamuae. No, 'Comet-I' će moći da presreće komete koje su presekle ekliptiku na udaljenosti od Sunca bliže Zemljinoj orbiti, dok će UN271 proleteti na deset puta većoj udaljenosti. S druge strane, moguće je da je UN271 manji od stotinu kilometara ako je u vreme otkrivanja već imao neke kometne aktivnosti usled sublimacije leda azota ili metana. U svakom slučaju, to bi i dalje bio vrlo velik objekat, iako ni u periheliju neće biti vidljiv golim okom sa Zemlje.
'Comet-I' bi čekao u tački L2 da se pojavi nova kometa i presreo bi je u tački preseka njene orbite sa ekliptikom (ESA).
Dizajn 'Comet Interceptora' sa japanskon subsondom (B1) i evropskom (B2).
Dok saznajemo nešto više o UN271 i odlučujemo u koju ćemo ga kategoriju uvrstiti, možemo da zamišljamo šta bi se dogodilo kad bi se objekt ove veličine sudario s nekom planetom u unutarnjem Sunčevom sistemu. Udar tela veličine patuljaste planete s putanjom okomitom na ekliptiku podrazumeva brzinu gotovo sličnu brzini bega iz Sunčevog sistema, oko 42 km/s. Oslobođena energija ne samo da bi uništila našu civilizaciju i izbrisala ljude sa kosmičkog menija, već bi verovatno sterilisala Zemlju. Preusmeravanje malog obližnjeg asteroida od nekoliko kilometara nalazi se unutar tehnoloških mogućnosti naše civilizacije, iako bi nam trebale godine da razvijemo i izgradimo prikladnu kosmičku letjelicu. Ali preusmeravanje dugoperiodične komete iz Ortovog oblaka bilo bi puno teže ako bi morali da je presrećemo u ravni ekliptike. Ali skretanje čudovišta poput 2014 UN271 trenutno nam je nedostižno. Iako su šanse da takav objekt pogodi našu planetu zanemarive, neizbježno je osetiti malu hladnoću oko guze već pri razmišljanju o tome.
Reference:
- https://www.minorplanetcenter.net/mpec/K21/K21M53.html
- https://www.newscientist.com/article/2281756-an-enormous-mega-comet-is-flying-into-our-solar-system/
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
