12. oktobar. 2009.
Sredinom XX veka Jupiter je zarobio jednu kometu, koja je nastavila da kruži oko njega kao privremeni satelit, i tako zarobljena u nepravilnoj orbiti ostala oko 12 godina! Radilo se o kometi 147P/Kushida-Muramatsu. Kakvo otkriće!
Postoji samo nekoliko poznatih nam kometa kod kojih je poznat fenomen privremenog zarobljavanja, a dužina zarobljavanja komete Kushida-Muramatsu, koja se okretala oko Jupitera u periodu od 1949. do 1961., treća je zabeležena po dužini. Ovo otkriće je prezentovao dr David Asher na evropskom Kongresu planetnih nauka (EPSC), koji se 14. septembra 2009. održao u Potsdamu, u Nemačkoj.
Međunarodni tim predvođen dr Katsushitom Ohtsukom napravio je model trajektorija 18 kvazi-Hildinih kometa, objekata koji potencijalno mogu da da budu zarobljeni od strane Jupitera i ili postanu ili pobegnu iz Hildine grupe objekata u asteroidnom pojasu. U većini slučajeva privremeno hvatanje kometa završava se proletanjem, gde kometa ne uspeva da napravi nijednu punu orbitu oko date planete. Međutim, dr Ohtsukin tim je upotrebio podatke sakupljene na osnovu devetogodišnjeg praćenja kretanja Kushida-Muramatsu komete i napravio stotine njenih mogućih putanja tokom prošlog veka. U svim scenarijima, ova kometa je kompletirala dve pune revolucije oko Jupitera, postavši tako tek peti identifikovani satelit ove vrste do sada.
Po rečima dr Ashera, „Naši rezultati pokazuju neke putanje kometnih tela kroz međuplanetni prostor koje im dozvoljavaju ili da uđu ili da izbegnu situacije u kojima postaju deo porodice koja se okreće oko Jupitera."
Ponekada komete i asteroidi mogu da se deformišu ili čak raspadnu usled plimskih efekata koje indukuje gravitaciono telo obližnje planete, a ponekad bogme mogu i da udare u planetu. Najpoznatija žrtva oba pomenuta efekta bila je kometa D/1993 F2 (Shoemaker-Levy 9), koja se tokom prolaska pored Jupitera raspala i čiji fragmenti su se 1994. sudarili sa planetom[1]. Prethodni kompjuterski proračuni su pokazali da je Shoemaker-Levy 9 bio kvazi-Hildina kometa pre nego što ju je zahvatio Jupiter.
Fragmenti komete Shoemaker-Levy 9 (Snimak načinjen pomoću HST)
„Na našu sreću, Jupiter, kao najmasivnija planeta u našem sistemu i sa najjačom gravitacijom, usisava objekte ka sebi mnogo češće od ostalih planeta te očekujemo da ćemo tamo moći da pratimo više velikih udara nego na drugim planetama. Kometa Kushida-Muramatsu je pobegla velikoj planeti i time izbegla sudbinu Shoemaker-Levyjeve komete za jedno neodređeno vreme,"kaže dr Asher.
Možda je objekat koji je udario u Jupiter jula ove godine, uzrokujući tamne pege koje je otkrio australijski astronom-amater Anthony Wesley, takođe bio član ove klase, čak i ako nije doživeo plimsko razaranje kao Shoemaker-Levy.
„Naš rad je ponovo postao aktuelan otkrićem ovog julskog oblaka ostataka, koji je nastao usled udara, što govori o sudaru. Rezultati naše studije govore da se sudar Jupitera sa privremeno uhvaćenim satelitima dešava mnogo češće nego što smo to prethodno mislili,"smatra dr Asher.
Ovaj tim naučnika je već predvideo sledeći Jupiterov satelit. Periodična kometa 111P/Helin-Roman-Crockett, koja je u periodu od 1967. do 1985. već triput obilazila oko Jupitera, napraviće šest krugova oko džinovske planete između 2068. i 2086. godine.
Slike nedavnog sudara sa Jupiterom koje je napravio Hablov teleskop: http://www.hubblesite.org/newscenter/archive/releases/2009/23/image/a/
Sudar komete Shoemaker-Levy 9 sa Jupiterom: http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/sl9/html/hubble_images.html
[1] Kometa se u periodu od 16. do 22. jula 1994. raspala na preko 20 delova, koji su udarili u južnu poluloptu. Proučavajući spise, 1997. je otkriveno da je astronom Cassini zabeležio sličan sudar 1690. godine.
Srodni članci
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
