Iza dosadnog imena C/2017 U1 možda se krije prva međuzvezdana kometa u istoriji. A možda i ne. Uprkos velikim željama, istina je da nije lako dokazati dolazi li kometa iz našeg Sunčevog sistema ili ne. U principu, to izgleda prosto: ako kometa ima hiperboličnu orbitu onda nema sumnje da dolazi iz međuzvezdanog prostora, ali ako je eliptična onda je kometa naša. U čemu je onda problem? Determinisanje orbite komete nije lako, posebno ako telo stiže iz dalekog Ortovog oblaka.
Orbita komete C/2017 U1. Pretpostavlja se da joj je prečnik stotinjak metara.
Te komete imaju vrlo eliptične orbite, tj. sa ekscentricitetom blizu ili jednakom 1, te se ponekad klasifikuju kao parabolične komete (ekscentricitet parabole je tačno 1). Teškoće izračunavanja njihovih orbita rastu jer smo mi u stanju da pratimo njihove orbite tek kada se nađu vrlo blizu Sunca, tj. tokom vrlo malog dela njihovih ogromnih orbita. Da stvar bude gora, osmatranja na većim daljinama obično sadrže značajne greške, pa je krajnji rezultat često velika nesigurnost u određivanju bitnih parametara orbite.
Kao što ime sugeriše, kometa C/2017 U1 (PANSTARRS) je otkrivena 18. oktobra teleskopom Pan-STARRS 1 (Panoramic Survey Telescope and Rapid Response System) sa Havaja dok se nalazila 30 miliona kilometara od Zemlje. Sada znamo da je 9. septembra proletela kroz perihel na oko 38 mil. km a da je 14. oktobra bila najbliža Zemlji na 24 mil. km (0,16 A.J.). Do sada stiže malo podataka sa ostalih opservatorija, ali procena je da je ekscentricitet oko 1,18. To znači da je njena orbita hiperbolična, ergo, ima previše energije da bi bila kometa solarnog sistema, pa čak ni kometa Ortovog oblaka. Jedino međuzvezdana kometa može da ima putanju bega.
Ili ne može? Ali ne treba da se mnogo uzbuđujemo. Raspolažemo sa vrlo malo podataka a izračunavanja prema podacima iz prošlosti nam daju zbunjujuće rezultate. Zapravo, C/2017 U1 nije prva kometa za koju treba proračunati da li ima hiperboličnu ili paraboličnu orbitu. Spisak je vrlo dugačak. Do sada, ekscentricitet je izračunat za kometu C/1980 E1, i utvrđeno je da iznosi 1,057. Ali ta hiperbolična trajektorija je bila rezultat prolaska pored Jupitera, čija ju je gravitacija ubrzala kao da se radi o kosmičkoj letilici. To samo znači da se moraju uzeti sve moguće gravitacione disturbacije da bi se govoriloda li se radi o interstelarnoj kometi.
U svakom slučaju, ekscentricitet C/2017 U1 je najveći izmeren do sada. Videćemo da li će ostati takav i dalje. Pored toga, osmatranja ukazuju da je možda došla iz pravca solarnog apeksa, odakle međuzvezdane komete najverovatnije stižu. U slučaju da je C/2017 U1 stvarno međuzvezdana kometa, više je nikada nećemo videti. Kratak susret sa jedinstvenim posetiocem sa druge zvezde.
By Tony873004 - Own work, CC BY-SA 4.0, Link
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
