Stena zlokobnog imena Apofis, prečnika 325 metara što je otprilike visina nebodera od 80 spratova, već neko vreme nas uznemirava. Ona obilazi Sunce na srednjem rastojanju od 138 milion kilometara, ali deo tog puta provede dalje, čak dalje nego što je od Sunca udaljena naša planeta. Drugim rečima, ume da bude neprijatno blizu Zemlje.

Opasnost od pada Apofisa na Zemlju uočena je iste godine kada je on i otkriven. Prema izveštaju Nase od 23. decembra 2004. godine verovatnoća da će se ovaj asteroid sudariti sa Zemljom 13. aprila 2029-te godine iznosila je poprilična: 1 prema 233. U svemu ostalom takva verovatnoća nije bog zna kakva, ali je uznemiravajuća kada se radi o padu i mnogo manjeg kamena s neba nego što je Apofis. Istog dana, ali na osnovu više posmatranja, a time i preciznijih proračuna, ova verovatnoća je dramatično porasla na 1 prema 62, što je ipak manje nego dva dana kasnije kada je ona dostigla čak 1 prema 42. Samo po sebi se razume da su mnogobrojni teleskopi počeli pomno da posmatraju ovaj asteroid, a astronomi grozničavo da izračunavaju njegovu putanju i procenjuju mogućnost udara u Zemlju. Kroz dva dana, 27. decembra, na osnovu ukupno 176 osmatranja naučnici su s blagim očajem konstatovali da verovatnoća uporno raste i da je tog dana dostigla 1 prema 37.

Međutim, istog dana stiglo je i olakšanje. Pretražene su arhive i na osnovu ukupnih podataka o putanji asteroida mogućnost udara 2029. godine svedena je na nulu. Praktično, jer je i dalje ostalo nekih 0,004%. šanse da ovaj kamen ipak padne, što je zanemarljiva verovatnoća. Ali tog dana će asteroid proći pored nas prilično blizu: na 29.450 kilometara (uz ovaj podatak u svim člancima neizostavno se pominje da je to visina geostacionarnih satelita, pa to evo činim i ja). Da stvar bude zanimljivija to će biti u petak, 13-tog aprila.

Međutim još uvek je preostala opasnost od sledećeg prolaza koji će se dogoditi takođe 13. aprila, samo 2036. godine. Jedno vreme je taj prolaz bio velika nepoznanica, a time otovoreno i pitanje verovatnoće pada asteroida na nas. Čak se razmišljalo o načinima odbrane, a naročito o mogućem mestu pada. Evo jedne procene:

Staza rizika udara asteroida Apofis, ako bi pao na Zemlju 13. aprila 2036. Prema ovoj ilustraciji staza se pruža duž južne Rusije, preko Pacifika, pa zatim ide između dva američka kontinenta, prelazi Atlantski okean i dopire do zapadnih obala Afrike.

Prve procene energije koja bi se oslobodila udarom ovog asteroida u Zemlju iznosile su čak 1480 megatona TNT, ali su one potom smanjene na 510 megatona, što je još uvek znatno više od energije koja je izrovala Berigerov krater ili koju je oslobodila tunguska eksplozija (3 do 10 megatona). Konkretne posledice udara zavisile bi od mesta i ugla pod kojim bi ova krhotina pala na Zemlju, ali u svakom slučaju ona bi opustošili hiljade kvadratnih kilometara.

Ali sve ovo pričamo jer se pre neki dan pojavio svež snimak Apofisa. Snimila ga je opservatorija Heršel kada je ovaj asterodi projurio 5-6 januara ove godina na oko 14,5 miliona kilometara od nas. Evo slika:

Fotografije Apofisa načinjene kamerama opservatorije Hešel u noći između 5. i 6. januara ove godine. Snimci pokazuju aserodi u tri talasne dužine: 70, 100 i 160 mikrona. Image credit: ESA/Herschel/PACS/MACH-11/MPE/ESAC

Poslednje procene govore da nas ovaj asteroid ipak neće pogodini ni te 2036, a možda ni bilo koje druge godine, bar u ovom veku. Te 2036. proleteće na bezbednoj daljini od 22 miliona kilometara, najmanje. Možda i na svih 56 miliona.

Pretnja je tamo negde
Koliko je opasan Apofis?