Evo novog uzbuđenja. Jedan mali, opaki asteroid samoubica namerio se izgleda na našu planetu i kružeći oko Sunca čeka da ukrsti svoju putanju sa orbitom Zemlje i onda udari u nju. Opasnost nije ni jako velika, a ni vremenski blizu, ali ipak malo nam smeta. Asteroid se zove 2011 AG5 a otkriven je prošle godine (što se vidi i iz njegove oznake). To je gromada od 140 metara, dakle nije nešto baš velik, ali ako padne za Zemlju može da izazove veliku štetu. Procene mogućnosti pada su trenutno 1 prema 625 što je jako mala verovatnoća ako bi to bila šansa za loto, ali kada se radi o ovako ozbiljnim stvarima, kao što je pad asteroida onda je ona opasna. Astronomi odahnu kada su šanse mnogo, mnogo manje, recimo jdean prema milion. Na Torino skali opasnosti od udara asteroida 2011 AG5 je sada smeštena u odeljak 1 (nula znači da nema nikakve opsanosti, a 10 da je udar neizbežan i katastrofalan) i nadamo se da će dalja osmatranja izbaciti ovaj astroid sa te pozicije na onu bezopasnu. Inače, vreme mogućeg udara je 5. februar 2040. godine.

U katalogu NE objekata (Near Earth, bliski Zemlji) trenuto ima 8744 ovakvih objekata, a to su oni koji oko Sunca obilaze na rastojanju od 1,3 astronomske jedinece (tj. srednjeg rastojanja Zemlje od Sunca) što znači da se kreću blizu naše planete. Od tih astroida 1305 su na spsiku potencijalno opasnih (Potentially Hazardous Asteroids, PHAs), a to su oni veći od oko 150 metara i koji prilaze Suncu na 0,05 astronomskih jedinica i presecaju putanju Zemlje. Ovaj asteroid je dakle tu negde na ivici ove kalsifikacije opasnih astroida, i spada u porodicu Apolo.

Inače ovaj asteroid je otkriven januara prošle 2011. godine, 5. januara pomoću Kasegrenovog teleskopa od 60 inča sa jedne opsetvatorije u Arizoni.

Naravno, ove procene koje govore o verovatnoći od jedan prema 625 da će nas asteroid pogoditi donesene su na osnovu dosadašnjih osmatranja. Naredna će veorovatno doneti preciznije procene. Septembra 2013. godine asteroid će ponovo biti u dobroj poziciji za posmatranje, na nekih 147 miliona kilometar od nas, te će astronomi moći preciznije da utvrde njegovo dalje kretanje. Još bolja prilika za proučavanje biće 2015. godine. Još bolja prilika od toga nastaće 2023. kada če ovaj asteroid  proći pored naše planete na 20,6 miliona kilometara i kada će Zemlja svojom gravitacijom uticati na dalje kretanje ovog asteroida.

Šta bi bilo da nas udari?

Ako bi se desio udar on svakako ne bi ugrozio život na planeti, ali bi izazvao veću ili manju štetu zavisno od toga na koje maste padne. Jedno je ako padne u neku pustinju, a drugo ako udari u neki grad.

Stručnjaci su proračunali da bi ovaj asterodi, u slučaju da krene prema Zemlji, počeo da se lomi u sudaru sa atmosferom na visini od 65500 metara. Nešto bi se spržilo i istopilo, ali veći njegovi delovi bi stigli na planetu brzinom od 2,64 kilometara u sekundi. Udar, kao što rekosmo, ne bi izazvalo probleme globalnih razmera, ali... Ali danas je svet čvrsto povezan i u slučaju udara svi bi na ovaj ili onaj način to osetili.

Izlomljeni projektili bi udarili iskosa, i izrovali eliptičnu površinu od oko 1,17 km x 0,824 kilometara u prečniku. Oni ne bi napravili jedan krater, već puno malih, s tim što bi najveći mogao da bude oko 400 metara u prečniku.

Opšte o asteroidima: Asteroidi

Strah od nebeskih stena o opasnostima od udara

Sudari Zemlje sa asteroidima i kometama detaljan članak o opasnim malim telima