21. januar. 2010.

sudar

Možda baš sudar para asteroida može da stvori ovakav trag prašine u asteroidnom pojasu. To vidimo na slici koju je naprevio WIYN teleskop (3,5 m)sa Kitt Peaka, u Arizoni. Strelice pokazuju na nešto što liči na fragmente jednog od asteroida.

Slika obuhvata dužinu od 3 arcmin (140.000 km)

 

Dok smo se svi mi ovde pripremali za slavlje Božića i spremali prebranac i pite od praziluka, naučnici uposleni na projektu LINEAR (LIncoln Near Earth Asteroid Research)[1], uz pomoć teleskopa u Novom Meksiku, uočili su neobičan, dugačak trag prašine.

Trag je dobio oznaku P/2010 A2. Iako je ličio na rep obične komete, za razliku od kometa bilo je neobično to što je uočen u pojasu asteroida između Marsa i Jupitera.

Međutim, ima naznaka da se možda radi o sudaru asteroida, jer se na mestu traga, istom brzinom i u istom pravcu već nalazi asteroid prečnika 200 metara. To su potvrdila i osmatranja Javiera Licandra sa Astrofizičkog instituta na Kanarima.

Prof. dr David Jewitt[2] sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu misli da je ovaj objekat zapravo samo ostatak jednog od asteroida koji su se sudarili, a da je drugi možda potpuno uništen. Ono što smo videli zapravo predstavlja trag prašine koji je oduvao solarni vetar.

On smatra da se sudar dogodio pre par nedelja, baš neposredno pre nego što je P/2010 A2 otkriven. Bio bi to još jedan od asteroidnih sudara, koji je tako čest kod njihove porodice. Svi članovi danas dele slične orbite, što ukazuje da je nekada u prošlosti veliki broj njih nastao u nekom velikom sudaru.

"Vidimo jasne dokaze[3] sudara u asteroidnom pojasu koji se dogodio pre više miliona godina," kaže Jewitt. "Neverovatno je da smo uspeli da registrujemo jedan od njih".

Dok se ipak ne utvrdi da li je to stvarno trag sudara, postoji verovatnoća da se radi i o nekoj kometi glavnog pojasa (MCB), objektima u pojasu koji se povremeno užare i pokažu rep kao komete.

Astronomi veruju da komete glavnog pojasa pokreću isti mehanizmi kao i klasične komete - gasovi se usled Sunca zagrevaju i isparavaju, stvarajući oblak gasova i čestica. Do sada je otkriven pregršt takvih objekata, ali do sada, sve one su se nalazile u spoljnim, hladnijim segmentima asteroidnog pojasa. Međutim, P/2010 A2 je nalazi u bližim, toplijim delovima pojasa, koji sadrže mnogo manje leda.

Jewitt smatra da bi snimak Hablovim teleskopom brzo razrešio dilemu da li ima još krhotina, i da li se radi o ostacima sudara asteroida ili ne.

On takođe predviđa da će razdaljina između 200-metarskog objekta i repa postepeno rasti, zbog toga što je solarni pritisak u stanju da oduva čestice prašine u rep ali ima mali efekat na krupnije stene, čija je inercija dovoljna da se suprotstavi pritisku solarnog zračenja.

Ako se na kraju ispostavi da se ipak radilo o sudaru, to ćepružiti nedvosmislen uvid u nasilne događaje koji oblikuju asteroidni pojas. Sudari za koje smo ranije mislili da povremeno uništavaju male asteroide, zapravo ih pretvaraju u prašinu, izjavio je Jewitt.



[1] Ovaj projekat je zaslužan za otkrivanje 225.957 asteroida, 2.019 NEO i 236 kometa.

[2] 1992. otkrio prvi objekat Kajperovog pojasa.

[3] Pre 3 godine otkrivena je nova asteroidna porodica Baptistina. Naučnici pretpostavljaju da je jedan njen član „krivac" za smrt dinosaura, a da su ostali možda pali na Jupiter, Veneru i Mesec (krater Tycho).

Prilikom sudara asteroida od pre 160 mil. godina, asteroid veličine 170 km, koji se kretao spoljnim obodom asteroidnog pojada, raspao se u preko 300 velikih komada. Neki delovi su odleteli na Zemlju, Veneru i Mesec a neki su ostali u orbiti. Danas je najveći (298) Baptistina, prečnika 40 km, po kojoj je porodica i dobila ima.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži