Takve formacije satelita koje lete na istoj orbiti nisu česta pojava, a i to što ih ima pripadaju kategoriji malih kosmičkih aparata, teško vidljivih sa Zemlje.

Ako su pasivni, a mali aparati su najčešće takvi,  onda se posle nekoliko orbita rastojanja između njih povećavaju tako da više nisu u formaciji.  

Jedna mogućnost je i da je reč o delovima rakete-nosača. Posle izbacivanja satelita na orbitu, sa njim tom istom orbitom oko Zemlje kruže nekoliko delova rakete - gornji stepen, adaptor u kome je korisni teret, konusni zaštitnik na vrhu, ponekad još koji deo rakete koji se istovremeno oslobađa.

Međutim, ta formacija leti skupa relativno kratko, posle dve-tri orbite, rastojanje među njima se povećava na nekoliko desetina ili stotina kilometara.  

Takođe, kako je reč o pasivnim objektima, ukoliko nisu dospeli na visoke orbite, oni posle nekoliko dana sagorevaju u atmosferi.  

Još jedna možda realnija mogućnost je da je to kosmički otpad. Delovi satelita koji se raspao.  Takva formacija, budući da kruži oko Zemlje istom orbitom, opstaje duže od malih aparata koji se u intervalima izbacuju iz gornjeg stepena, pa dospevaju ipak na različitim visinama koje, usled zakona nebeske mehanike, s' vremenom povećavaju rastojanja među njima.

Da sumiram, prvi kandidat je neki stari satelit koji se raspao na delove. Ako je smer kretanja bio sever-jug onda je najverovatnije reč o nekom vojnom satelitu lansiranom sa Plesecka na polarnoj orbiti.

Drugi kandidat, delovi rakete-nosača koja je nedavno izbacila neki satelit. To je takođe kosmički otpad samo druge prirode.