Detalji
Kategorija: TV Astronomija

Da li je normalno razgovarati sam sa sobom?


Može biti neprijatno kada vas uhvate da pričate sami sa sobom, a neki čak stigmatizuju to ponašanje kao pokazatelj mentalne nestabilnosti. Međutim, decenije psiholoških studija ukazuju da je sasvim normalno pričati sam sa sobom; većina nas, ako ne i svi mi, vodimo neku vrstu razgovora sami sa sobom svakog dana. A da li je značajno ono što govorimo? Zaronite u psihološke prednosti pozitivnog unutrašnjeg razgovora. [Režija: Avi Ofer; naracija: Aleksandra Panzer; muzika: Salil Bajani, cAMP Studio].

Uključite / isključite prevod dole desno: strelica

RazgovrSaSobomTED 1

RazgovrSaSobomTED 2

RazgovrSaSobomTED 3

  

  
 
 
 Transkript 
 
Ivana Krivokuća, Translator
Milenka Okuka, Reviewer
 
00:07
Dok vam ujutru zvoni alarm, mrmljate sebi u bradu: „Zašto sam ga podesio toliko rano?” Dok perete zube, pomislite: „Treba da se šišam... A možda ipak...” Dok jurite kroz vrata, posežete za ključevima i shvatate da nisu tu. Iznervirani, vičete: „Ne umem ništa da uradim kako treba!” baš u trenutku kada shvatate da je tu komšinica.
 
00:30
Može biti neprijatno kada vas uhvate da pričate sami sa sobom, a neki čak stigmatizuju to ponašanje kao pokazatelj mentalne nestabilnosti. Ali decenije psiholoških studija ukazuju da je sasvim normalno pričati sam sa sobom. Zapravo, većina nas, ako ne i svi mi, vodimo neku vrstu razgovora sami sa sobom svakog dana.Zašto pričamo sami sa sobom? I da li je značajno ono što govorimo?
 
00:58
Razgovor sa samim sobom podrazumeva naraciju u našoj glavi, što se ponekad zove unutrašnji govor. Razlikuje se od mentalnih slika i prisećanja podataka i figura. Konkretno, psiholozi definišu razgovor sa samim sobom kao verbalizovane misli usmerene ka sebi ili nekom aspektu svog života. To obuhvata lične razgovore poput: „Moram da poradim na slobodnom bacanju.“ Ali takođe podrazumeva razmišljanja tokom dana, na primer: „Teretana je pretrpana večeras. Doći ću ponovo sutra.” Dok je kod većine odraslih unutrašnji govor nečujan, u ovu kategoriju spada i glasno govorenje sa sobom.
 
01:35
Zapravo, psiholozi misle da se prva iskustva sa unutrašnjim govorom uglavnom odvijaju naglas, jer deca često naglas govore sama sa sobom dok se igraju. Ruski psiholog Lev Vigotski je 1930-ih postavio hipotezu da je ta vrsta govora zapravo ključna za razvoj.Kroz ponavljanja razgovora koje su vodili sa odraslima, deca vežbaju da samostalno upravljaju svojim ponašanjem i emocijama.Potom, dok odrastaju, naglas vođeni razgovor sa sobom postaje internalizovan i prerasta u privatni unutrašnji dijalog.
 
02:09
Znamo da je taj pounutreni razgovor važan i da može pomoći da planiramo, prebrodimo teške situacije, pa i da nas motiviše tokom dana. Ali izučavanje unutrašnjeg govora može biti otežano. Oslanja se na to da ispitanici precizno prate ponašanje koje je spontano i koje se često odvija bez svesne kontrole. Usled toga, naučnici još uvek pokušavaju da odgovore na osnovna pitanja, na primer, zašto neki pričaju sami sa sobom više od drugih? Koje oblasti mozga se aktiviraju tokom razgovora sa samim sobom? I kako se ta aktivacija razlikuje od normalnog razgovora? Ono što znamo sa sigurnošću je da ono što kažete u tim razgovorima može imati stvarne poslediceu vezi sa vašim stavom i postignućem.
 
02:53
Za unutrašnji govor koji je poučan ili motivacioni pokazalo se da povećava fokus, podiže samopoštovanje i pomaže u rešavanju svakodnevnih zadataka. Na primer, jedna studija sprovedena na studentima teniserima otkrila je da je uvođenje instrukcionog unutrašnjeg govora u trening povećalo njihovu koncentraciju i tačnost.
 
03:15
Baš kao što ćaskanje sa prijateljem može smanjiti stres, direktan razgovor sa samim sobom može pomoći u regulisanju emocija.Izmešten unutrašnji govor je kada pričate sami sa sobom kao da razgovarate sa drugom osobom. Dakle, umesto „razvaliću na ovom ispitu”, možda pomislite: „Kejlebe, spreman si za ovaj test!” Jedna studija je pokazala da je takav unutrašnji govor posebno koristan za smanjenje stresa u aktivnostima koje izazivaju anksioznost, poput upoznavanja novih ljudi ili javnog nastupa.
 
03:50
Ali dok pozitivan unutrašnji govor može pomoći, negativan može da naškodi. Većina ljudi je povremeno samokritična, ali kad se to ponašanje prečesto ispoljava ili postane preterano negativno, može postati toksično. Visok nivo negativnog unutrašnjeg govora često je prediktor anksioznosti kod dece i odraslih. A oni koji stalno krive sebe za svoje probleme i preterano razmišljaju o tim situacijamačesto prolaze kroz intenzivnija osećanja depresije.
 
04:20
Danas postoji oblast psihološkog lečenja zvana kognitivno-bihejvioralna terapija ili KBT, koja je delimično usmerena na regulisanje tona unurašnjeg razgovora. Kognitivno-bihejvioralni terapeuti često podučavaju strategijama za identifikaciju ciklusa negativnih misli i njihove zamene neutralnim ili saosećajnijim mislima. Ti alati vremenom mogu poboljšati mentalno zdravlje osobe.
 
04:47
Stoga sledeći put kada primetite da ćaskate sami sa sobom, setite se da budete nežni. Taj unutrašnji glas je partner sa kojim ćete pričati još mnogo godina.
 
 

Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 3 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 5 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 6 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 8 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 18 sati ranije

Univerzum

nauka

Astronautika

Revolucija

Foto...

Praksa

instrumenti

Razno