Od drugog leta najsnažnije raketa na planeti deli nas samo par dana. 'SpaceX' je odabrao utorak (9. april) za let megarakete, 'Falcon Heavy'. To su zapravo tri rakete 'Falcon 9' zapakovane zajedno, a uzleteže sa istorijske rampe 39A Nasinog Kenedi centra.
Opširnije: 'Falkon Teški' spreman za let!
Write comment (0 Comments) 
Nakon nedavno i zvanično potvrđene 'smrti' 'Oportunitija', postavlja se pitanje: zašto NASA nije iskoristila ovu uspešnu konstrukciju za naredne misije? Dva MER-a (Mars Exploration Rovers) 'Spirit' i 'Oportuniti' istaživali su Mars godinama (sedam i petnaest godina). I stvarno, izgledalo je da je velika greška ne pokrenuti jednu ili više sličnih misija koristeći ovu tehnologiju. Zapravo. planirano je nekoliko misija koncipiranih na MER-ovima, ali nijedna nije dobila zeleno svetlo iz nekoliko razloga. Pre svega moramo da zapamtimo da su tva dva MER-a predstavljala 'improvizovani' dizajn rođen sa ciljem da spasi obraz Nasi – i, s njom, program istraživanja Marsa (MEP) – nakon izastopnih neuspeha 'Mars Climate Orbitera' i 'Mars Polar Landera' i drugih sondi s kraja 90-ih.
Opširnije: Zašto NASA nikada nije ponovila dizajn 'Spirita' i 'Oportunitija'?
Write comment (3 Comments) 
Znam, znam... kosmos je još jedno potencijalno polje velikih sila, ali zato postoje programi antisatelitskog oružja (ASAT) i sateliti 'inspektori' sposobni da se približe drugom satelitu i ispita ga ili ga uništi. Mnogo je komplikovanije utvrditi koliko neka zemlja ima operativnih satelita u nekom trenutku ili koji je od njih vojni. Ovo poslednje bi trebalo da je prosto ali nije jer mnogi sateliti oko Zemlje imaju i vojnu i civilnu ulogu (čak i Španci imaju satelit 'Paz'); a to bi moglo da se kaže i za GPS, ГЛОНАСС i Beidou navigacione sisteme. Za Ameriku, zemlje koje predstavljaju potencijalnu pretnju u kosmosu su, uglavnom, Rusija i Kina, obe zemlje sa čvrstim kosmičkim programima i opremljene antisatelitskim sistemima.
Opširnije: Koliko operativnih satelita trenutno imaju Rusi i Kunezi?
Write comment (0 Comments) 
Kineski lender i njegov rover 'Yutu 2' je 11. februara prebačen u stanje elektronske hibernacije da bi se suočio sa drugom lunarnom noći u krateru Von Kármán na 'Dark Side of the Moon'. I 'Chang'e 4' i njegova prethodnica, 'Chang'e 3', u stanju su da se izbore sa jako niskim temperaturama lunarnih noći – prošle noći 'Chang'e 4' je bio izložen temperaturi oko -190°C – zahvaljujući radioizotopskim generatorima (RTG) i grejačima (RHU) baziranim na plutonijumu-238.
Opširnije: Ruski radioizotopski generator na koneskoj lunarnoj sondi 'Chang'e 4'
Write comment (0 Comments) 
Rusi se polako sele iz kazahstanskog Bajkonura, prvog kosmodroma na svetu, a njegovu ulogu treba da prihvate domaći kosmodromi. Glavni teret će pasti na leđa 'Istočnog kosmodroma', ili kako ga Rusi zovu, 'Vastočni'. Do sada je imao četiri lansiranja, od čega tri uspešno.
Opširnije: Kosmodrom Vastočni (2)
Write comment (0 Comments) 
Rusi se polako sele iz kazahstanskog Bajkonura, prvog kosmodroma na svetu, a njegovu ulogu treba da prihvate domaći kosmodromi. Glavni teret će pasti na leđa 'Istočnog kosmodroma', ili kako ga Rusi zovu, 'Vastočni'. Do sada je imao četiri lansiranja, od čega tri uspešno.
Write comment (0 Comments) 
U sred ravnice uzdizala se sjajna srebrna raketa koja je izgledala kao da je reinkarnirala iz filmova B-produkcije 50-ih godina. Slika je bila spektakularna i šokantna, jer je svako znao da se radilo o pravoj raketi koja treba da nosi putnike. Nije se radilo ni o šali, ni o modelu već o pravoj raketi, koja doduše ipak ne treba da odleti u orbitu. Radilo se o prototipu 'SpaceX-ovog'broda 'Starship'koji bi trebalo da posluži za uvežbavanje vertikalnog sletanja za buduće brodove. Baš kao što su svojevremeno dva prototipa 'Grasshoppera' korišćena za usavršavanje tehnike vertikalnog sletanja prvog stepemna 'Falcona 9', isto tako će 'Starhopper', kako je ime tvorevine, uraditi za 'Starship'...
Opširnije: Može li vetar da oduva raketu?
Write comment (2 Comments) NEAR
PRVI ISTRAŽIVAČ ASTEROIDA
Krajem prošlog veka NASA je smislila da bi neke kosmičke zadatke mogle da obavljaju letilice čije bi misije trajale do 3 godine a koštale bi manje od \(150 miliona. Prva letilica tog programa, nazvanog 'Discovery', bila je misija 'NEAR', čija je konstrukcija, lansiranje i prvih mesec dana rada koštalo \)122 miliona. Do kraja, ta cifra se duplirala. Zadatak misije je bilo proučavanje asteroida Eros, te je on postao prvi koji je ikad proučavan sa orbite. Kako je sonda završila na kraju?
Opširnije: NEAR - prvi istraživač asteroida
Write comment (0 Comments) 
Spejs šatlovi su prestali da lete pre 7 godina, ali njihovi SSME (RS-25) motori su napravljeni za duži život. Danas se oni koriste pod različitim imenima u dva projekta, pri čemu su u jednom slučaju modifikovani da se koriste jednokratno, a u drugom se proverava njihova sposobnost da ponovo šalju u kosmos sa minimalnim zadržavanjem.
Opširnije: Život motora posle smrti raketa
Write comment (0 Comments) 
'СОЮЗ МС-10'
anatomija kosmičkog incidenta
Kao što smo pratili tokom ovog meseca, ova nesreća je izazvala veliku pažnju širom sveta ali i kod naših čitalaca. Posle bezmalo desetak tekstova na našem sajtu o ovoj temi, pokušaću da napravim jednu rekapitulaciju ove kratke ali istorijski nesumljivo bitne misije.
Opširnije: Sojuz MS-10 - anatomija kosmičkog incidenta
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
