- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: četvrtak, 23 maj 2019 07:34
-
Autor Draško Dragović
Rusija se još od 2009. trudi da razvije novi nuklearni reaktor za kosmičke misije na temelju opsežnih iskustava sa reaktorima 'Бук'i 'Toпаз'iz 70-ih i 80-ih godina. Od početka je program bio u potrazi za funkcijom. Prvobitno se razmišljalo o brodovima za Mesec ili Mars, ali s obzirom na to da je taj plan bio preambiciozan, odlučeno je da ga zamene nuklearnim tegljačem sposobnim da premešta satelite sa niskih na više orbite. U svim tim slučajevima, energija reaktora bi se koristila za napajanje jonskim odn. plazmenih motora – vrlo visokih performansi (Isp) – zasnovanih na ksenonu kao radnom telu.
Opširnije: Novi projekat ruskog nuklearnog satelita za elektronsko ratovanje (deo II)
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: sreda, 22 maj 2019 19:34
-
Autor Draško Dragović
Korisnici nuklearne energije u kosmosu uglavnom su radioizotopski generatori (RTG) koji pretvaraju toplotu nastalu raspadanjem nekog radioaktivnog izotopa u električnu energiju. Nasuprot tome, upotreba nuklearnog fisionog reaktora bi nosila mnoga ograničenija. Sovjetski Savez je lansirao gotovo 35 reaktora[1]tipa 'Бук'(БЭС-5) i 'Tопаз'(TЭУ-5 Tополь), uglavnom namenjenih za napajanje satelita 'УС-А'koji su imali za cilj otkrivanje američkih brodova (uglavnom nosača aviona) uz pomoć radara. Poređenja radi, Sjedinjene Države su zvanično poslali u orbitu samo nuklearni reaktor SNAP-10A,1965. godine. Međutim, uprkos svom potencijalu i mom navijanju, nuklearna fisiona energija je decenijama marginalizovana po pitanju osvajanja svemira (i to bez ulaženja u nesretni san o nuklearnom termalnom pogonu, koji zaslužuje posebnu analizu).
Opširnije: 'Kilopower': nuklearni reaktor za Nasine misije na druge planete (deo I)
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: utorak, 21 maj 2019 23:17
-
Autor Draško Dragović
Jedna od najinteresantnijih koncepata kosmičkih misija je sonda koja bi bila sposobna da probije ledenu koru Evrope i direktno proučavala verovatni unutrašnji okean ovog Jupiterovog meseca. Ovakva misija je jako daleko u budućnosti, jer još uvek nismo detaljno proučavali Evropu iz orbite. Zbog toga ćemo morati da sačekamo sledeću deceniju i Nasinu misiju 'Europa Clipper', i u manjoj meri, Esinu sondu 'JUICE', kako bi smo istražili ovaj zagonetni satelit. Sledeći korak bi bila površinska sonda slična predloženom 'Europa Landeru' – koji još nije odobren – za analizu sastava Evropinog leda i, posredno, onog okeana. To znači da verovatno niko ko sad čita ovo neće stići da vidi sondu opremljenu bušilicom na Europi. 'Ajde bar da pročitamo kako će to izgledati...
Opširnije: SLUSH: nuklearna bušilica za Evropu
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: utorak, 14 maj 2019 22:11
-
Autor Draško Dragović
Nedavno sam pisao o budućem američkom skafanderu za ekspediciju na Mesec i ovo je (kao) neki nastavak. Naime, inženjer Nikolaj Mojsejev, koji je u Americi pokrenuo startap kompaniju 'Final Frontier Design'a koji je nekada radio za sovjetski kosmičku industriju, sada planira da napravi sopstveni skafander koji će ponuditi na tržište, a NASA je već odlučila da mu pomogne.
Opširnije: Rus pravi skafander za Nasu?
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: utorak, 07 maj 2019 00:22
-
Autor Draško Dragović
Svi znamo da Ameri planiraju da pošalju čoveka na Mesec 2024. Za sada ne postoju koncizan plan za to, i još uvek nije konstruisana a kamoli napravljena ključna letilica: lunarni modul. Ali postoji još jedan ključni elemenat neophodan za odlazak na Mesec a o kome niko ne govori. To je kosmičko odelo. Na prvi pogled bi mogli da pomislimo da pošto US astronauti već nose neka odela na svojim orbitnim putovanjima, njih samo treba doraditi za Mesec, zar ne? E pa ne. Nije tako prosto. Nijedan putnički brod koji se u ovom trenutku razvija u SAD – tj. 'Orion', Dragon 2' i 'Starliner' – ne poseduje skafander za izlazak napolje, tj. EVA. Ono što oni za sada jedino imaju, to su IVA odela[1], koja ne dopuštaju izlazak napolje i, još manje, na Mesečevu površinu.
Opširnije: Već se kroji skafander za šetnju po Mesecu 2024.
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 08 april 2019 22:43
-
Autor Draško Dragović
Od drugog leta najsnažnije raketa na planeti deli nas samo par dana. 'SpaceX' je odabrao utorak (9. april) za let megarakete, 'Falcon Heavy'. To su zapravo tri rakete 'Falcon 9' zapakovane zajedno, a uzleteže sa istorijske rampe 39A Nasinog Kenedi centra.
Opširnije: 'Falkon Teški' spreman za let!
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: četvrtak, 21 februar 2019 00:35
-
Autor Draško Dragović
Znam, znam... kosmos je još jedno potencijalno polje velikih sila, ali zato postoje programi antisatelitskog oružja (ASAT) i sateliti 'inspektori' sposobni da se približe drugom satelitu i ispita ga ili ga uništi. Mnogo je komplikovanije utvrditi koliko neka zemlja ima operativnih satelita u nekom trenutku ili koji je od njih vojni. Ovo poslednje bi trebalo da je prosto ali nije jer mnogi sateliti oko Zemlje imaju i vojnu i civilnu ulogu (čak i Španci imaju satelit 'Paz'); a to bi moglo da se kaže i za GPS, ГЛОНАСС i Beidou navigacione sisteme. Za Ameriku, zemlje koje predstavljaju potencijalnu pretnju u kosmosu su, uglavnom, Rusija i Kina, obe zemlje sa čvrstim kosmičkim programima i opremljene antisatelitskim sistemima.
Opširnije: Koliko operativnih satelita trenutno imaju Rusi i Kunezi?
Nakon nedavno i zvanično potvrđene 'smrti' 'Oportunitija', postavlja se pitanje: zašto NASA nije iskoristila ovu uspešnu konstrukciju za naredne misije? Dva MER-a (Mars Exploration Rovers) 'Spirit' i 'Oportuniti' istaživali su Mars godinama (sedam i petnaest godina). I stvarno, izgledalo je da je velika greška ne pokrenuti jednu ili više sličnih misija koristeći ovu tehnologiju. Zapravo. planirano je nekoliko misija koncipiranih na MER-ovima, ali nijedna nije dobila zeleno svetlo iz nekoliko razloga. Pre svega moramo da zapamtimo da su tva dva MER-a predstavljala 'improvizovani' dizajn rođen sa ciljem da spasi obraz Nasi – i, s njom, program istraživanja Marsa (MEP) – nakon izastopnih neuspeha 'Mars Climate Orbitera' i 'Mars Polar Landera' i drugih sondi s kraja 90-ih.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
