Nakon 212 dana popravki i nadogradnji, SpaceX je  pokušao drugi integralni (u dva stepena) test let Staršipa, i poboljšanja su bila očigledna. Poslednji let bio je 20. aprila ove 2023. godine i završio se eksplozijom nakon  problema sa lansirnom rampom, motorima, unutrašnjim požarima itd. Ovaj put smo videli veoma različit rezultat od paljenja motora sve do konačne eksplozije.

Tok leta

Samo 1 minut pre lansiranja sa izlaskom sunca u pozadini, svi Raptor motori su bili ohlađeni, raketa je bila napunjena sa oko 5 hiljada tona goriva i pripremila se da pokrene svoje motore. Kada je sat otkucao T-minus 40 sekundi, planirano je kratko odlaganje dok su timovi proveravali svaki sistem. SpaceX je imao oko 15 minuta dozvoljeno odlaganje, ali prošlo je samo oko 2 minuta pre nego što je sat nastavio odbrojavanje ka nuli. Kako je sat približio T-minus 5 sekundi, vodom hlađene čelična ploča je počela da ispušta vodu u pripremi za lansiranje.

Slika 1. Poletanje Staršipa sa Super teškim potisnikom (busterom)

Tačno na T-minus 0, svi 33 Raptor motora su se upalili i počeli su da potiskuju raketu. Oko 4 sekunde kasnije, Staršip je bio u vazduhu. Do T+ 10 sekundi, potpuno je napustio lansirnu rampu; ovo je bilo mnogo brže nego što je bilo planirano za prvi testni let. Uskoro nakon toga, raketa je počelo da ubrzava sa svih 33 Raptor motora koji su radili kako treba, kako su pokazivali podaci sa leta na dnu ekrana. Na T+ 42 sekunde, SpaceX je promenio ugao kamere, što je dalo odličan pogled na dno nosača. Tu smo mogli videti da sva 33 Raptor motora i dalje rade, što se do sada ni jednom nije desilo. Na poslednjem  test letu Staršipa, već oko 40 sekundi nakon lansiranja, bilo je nekoliko isključenih motora.

Slika 2. Ovde vidimo svih 33 Raptor motora kako rade punom snagom

Na T+ 1 minut i 12 sekundi, objavljeno je da je Staršip dosegao tačku maksimalnog mehaničkog stresa na raketi, poznatu kao "Max Q". Tada se Staršip kretao brzinom od oko 1.500 km na sat i bio je blizu 15 km visine; ovi brojevi su se nastavili povećavati tokom narednog minuta. Pre najvažnijeg trenutka i glavnog cilja ove misije, odvajanja stepena na T+ 2 minuta i 40 sekundi, prvo smo videli podatke leta koji su pokazali da su isključeni svi motori nosača bustera Super Heavy, osim tri. Samo nekoliko sekundi kasnije, kontrola misije je objavila da je došlo do isključenja motora nosača.

Zatim, na T+ 2 minuta i 48 sekundi, upalili su se motori gornjeg stepena, stvarajući masivne talase u atmosferi. Samo sekundu kasnije, gornji stepen je uspešno odvojen od nosača. Odmah nakon toga, Super Heavy je počeo da se okreće i priprema za povratak na zemlju. Dok se kamera okretala prema nosaču, nosač je uspeo da se okrene za samo nekoliko sekundi i krenuo je prema cilju. Međutim, ovo je takođe označilo prvi vidljiv problem.

Na T plus 3 minuta i 15 sekundi, i u narednim sekundama, moglo se videti kako neki od motora pokušavaju da se upale. Videla se mala eksplozija, praćena curenjem tečnosti. I na T plus 3 minuta i 20 sekundi, ceo nosač je doživeo brzu i nepredviđenu destrukciju. Eksplozija je izbacila krhotine i stvorila masivan beli oblak pre nego što se kamera ponovo usmerila na gornji stepen Staršipa, koji je tokom celog tog vremena dobijao na visini.

Slika 3. Eksplozija Super teškog nosača. U srednjem i desnom delu vidimo krohtine nosača.

Nakon 4 minuta, jedva se moga videti gornji stepen Staršipa. U tom trenutku brzina je bila preko 7.500 km/h na visini od 117 km. Podaci  leta su takođe pokazivali da sva šest Raptor motora pravilno funkcionišu. U naredna 3 minuta, gornji stepen je nastavio da ubrzava i približava se svom suborbitalnom odredištu. To se sve dešavalo na oko 8 minuta od početka leta. U T plus 8 minuta i 8 sekundi, moglo se videti veliki poremećaji u atmosferi, što ukazuje na moguću eksploziju. Takođe, gledajući podatke sa leta u isto vreme, videlo se da su svih šest motora prestala da rade, a brzina vozila se takođe prestala povećavati.

Isključenje motora Staršipa bilo je zakazano za T plus 8 minuta i 33 sekunde od početka leta. Prenos se zatim prebacio na ekran na kojem je pisalo "čekanje za dobijanje signala". Oko tog vremena, komentatori iz SpaceX-a su imali utisak da je vozilo još uvek u pogonu i da počinje svoje putovanje oko Zemlje. To je bilo sve dok nisu izjavili: "Izgubili smo podatke sa drugog stepena." Tada je otkriveno da je eksplozija drugog stepena uzrokovana aktivacijom sistema za prekid leta. Što se tiče razloga za to, nije baš sasvim jasno. Moglo je biti da je gornji stepen bio van kursa, da je bilo problema sa motorima ili da je bila u pitanju greška.

U svakom slučaju, ovo je označilo kraj drugog integrisanog test leta Staršipa i određen uspeh za kompaniju, koja je pre svega želela da završi odvajanje stepena. U narednim danima možemo očekivati da ćemo čuti mnogo više od kompanije dok tačno utvrde šta se dogodilo.

Šta je bilo dobro

Drugi test let pokazao je znatno poboljšanje u nekoliko različitih oblasti. Da je drugi let prošao savršeno, nosač bi izvršio simulaciju sletanja iznad Meksičkog zaliva. Gornji deo bi leteo gotovo sat i po vremena pre nego što bi ponovo ušao u atmosferu i srušio se kontrolisano uz obalu Havaja u Tihom okeanu. U stvarnosti, eksplozivan završetak nije idealna opcija, ali je realan aspekt SpaceX metodologije. A to je da prave Staršip brzim tempom, i smatraju da ništa ne pruža više informacija od stvarnog testa (vrlo različito od kineskog pristupa).

Drugi let je uveo sistem vrućeg odvajanja stepena (gornji stepen pali motore dok je na nosaču napunjenim gorivom) i novi sistem za električnu kontrolu potiska (TVC, electric thrust vector contro) za motore Super Heavy Raptor, uz dodatna ojačanja lansiranog postolja i odvodni čelični deflektor sa vodom. To su samo neka od mnogih poboljšanja.

Na prvom Staršip testu leta, korišćen je betonski pad koji je uništen pod dejstvom potiska 33 Raptor motora. Beton i delovi letelice su leteli u svim pravcima, oštećujući strukture. Da bi rešili ovaj problem između prvog lansiranja i danas, SpaceX je instalirao i testirao masivnu čeličnu ploču sa vodom za hlađenje. Voda je počela da teče pre nego što su se motori upalili.

Najvažnije od svega, nema vidljivih komadića koji lete u vazduhu dok se Staršip penje uz lansirni toranj, za razliku od prvog leta. To je dobar znak da se čini da je pad ne samo zaštitio vozilo i okolne strukture, već je ostao i netaknut. SpaceX radi tako da lansira, prikuplja podatke i lansira ponovo. Stanje padine i razna lansiran infrastruktura igraju veliku ulogu u tome koliko brzo kompanija može da se pripremi za novo lansiranje.

Još jedna promena koja izgleda da je urađena odlično bila je nova električna kontrola vektora potiska za motore Super Heavy Raptor. Tokom prvog leta, bilo je nekoliko problema koji su se izdvojili kao glavni razlozi za neuspeh. Na primer, Raptor motori su imali više problema tokom testa. Više motora je bilo isključeno tokom sekvenca lansiranja, a još više je otkazalo tokom leta. Na kraju, letelica je izgubila kontrolu nad vektorom potiska Raptor motora, što je dovelo do toga da raketa počne da rotira van kontrole. Ovoga puta, sve do odvajanja stepena, svi 33 Raptor motora izgleda da su radili kako je planirano bez problema. Nije bilo delimičnog gubitka snage ili manjih eksplozija, koje smo videli tokom prvog leta.

Interesantno je da, čak i bez primene novih informacija dobijenih iz ovog test leta, sledeći Staršip prototip već je znatno unapređeniji od rakete koju smo upravo videli. Sa svakim novim prototipom, SpaceX poboljšava dizajn i izgradnju.

Šira slika

Nije prošlo mnogo vremena otkako je NASA odabrala Staršipu da bude prvo vozilo sa posadom za njihov Artemis program za slanje ludi na Mesec. Plan je da SpaceX sa svojom letilicom spusti astronaute blizu južnog pola Meseca u okviru Artemis 3 misije, koja je planirana za lansiranje 2025. godine. Zanimljivo je da je SpaceX već prodao dva privatna putovanja Staršipom oko Meseca.

Da li će SpaceX uspeti da završi Staršip na vreme, ili za bilo koje vreme, to je veliko pitanje. Potrebno je ostvariti sletanje buster, još važnije sletanje gornjeg stepena u kome su astronauti. Izlaska iz orbite, poniranje u atmosferu, sagorevanje kroz atmosferu i sletanje tik uz lansirnu rampu koja treba da uhvati taj stepen. Sve je to nešto čemu se možemo radovati u narednim godinama.

Izvor: https://www.youtube.com/watch?v=BOGgpo_c08c