Ovo može da se shvati i kao trik pitanje, jer su svi jonski motori u osnovi na električni pogon, tj. struja je neophodna za dobijanje jona a ovi obavljaju funkciju izduvnog goriva. Ovde mislim na nešto drugo, a na šta – pročitaj ako te zanima

1
Ovo je raketa 'Electron', laki orbitni lansirni sistem koji je konstruisala američka aeronautička kompanija 'Rocket Lab.' smeštena na Novom Zelandu.

Izgleda sasvim normalno, zar ne? Osim, naravno, činjenice da je višekratna i samo delić veličine uobičajenog orbitnog sistema za lansiranje. Ali pored toga izgleda kao i svaka druga raketa[1].

'Electron' pokreće devet 'Rutherford' motora na tečno gorivo (LOX+RP-1), koje je takođe konstruisao 'Rocket Lab.':

2
Tečnjak 'Rotherford': prečnik – 25 cm; težina – 35 kg; potisak – oko 2,5 tone. Pravi se u Kaliforniji 3D printingom i prvi put je odleteo u orbitu 2017. godine.

Još uvek izgleda kao vaš prosečan raketni motor, zar ne? Pa, tako je. Radi kao i svaki drugi raketni motor sa tečnim pogonom, pumpanjem goriva i oksidatora u komoru za sagorevanje radi dobijanja vrućih izduvnih gasova pod visokim pritiskom. Ti se gasovi ubrzavaju kroz mlaznicu i proizvode potisak, podižući raketu u vis.

3

Motor 'Rutherford' radi upravo to, ali ono što je posebno kod 'Rutherforda' jeste zapravo način na koji pumpe za gorivo ubacuju komponente u komoru za sagorevanje.

Gorivo u vidu kerozina i tečnog kiseonika moraju da se ubacuju u komoru za izgaranje pod stvarno visokim pritiskom[2].

Uobičajeni način za to je upumpavanje malog dela pogonskog goriva u zasebnu manju komoru za sagorevanje, poznatu kao gasni generator (ili 'preburner'). Tamo gorivo i oksidant međusobno reaguju i pale se, baš kao u glavnoj komori, stvarajući vrele gasove pod visokim pritiskom. Ovi gasovi  počinju da vrte turbinu, koja je osovinom povezana s pogonskim pumpama (po jedna za gorivo i oksidator). Tako se pumpe vrte i potiskuju pogonsko gorivo kroz motor. (Pošto taj mali deo gasova ne ide u glavni komoru raketnog motora već se izbacuju sa strane, taj tip motora se naziva 'otvorenim ciklusom'.)

4

Ali kod 'Rutherford' motora, turbinski mehanizam je zamenjen jednosmernim električnim motorom bez četkica. Motor okreće pumpe, koje, opet, guraju gorivo ka komori za sagorevanje. Za pokretanje elektromotora neophodan je litijumski polimerni akumulator. Obzirom da svaki raketni motor ima po dva elektromotora (svaki pravi snagu od 50 KS i ima po 40.000 obrtaja) a da raketa 'Electron' ima ukupno 9 motora, akumulator prvog stepena mora na obezbedi preko 1 MW (1300 KS) električne snage.

5

Tako da je konačni odgovor da, tehnički gledano 'Rutherford' je motor na električni pogon.

Danas, sem 'Rutherforda', jedini sličan motor koristi kalifornijska privatna kompanija koja šuruje s vojskom, 'Astra Space', za svoju raketu 'Rocket 3'. Na prvi let u orbitu, ovu raketu je ponelo 5 motora 'Delphin'

6

 

[1] O kompaniji sam već pisao, a ranije i o raketi.

[2] Prvu pumpu za tu namenu napravio je W. von Baraun 1942. a ubrzo su zarobljeni nemački inženjeri preneli tehnologiju u SAD, pa je centrifugalne pumpe za gorivo počela da pravi kompanija 'Aerojet'. Glavni motori šatlova su imali turbopumpe koje su se okretale brzinom od 30.000 obrta u sekundi i ubacivale 68 kg tečnog vodonika i 406 kg tečnog kiseonika u sekundi.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar