- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: nedelja, 10 novembar 2019 18:54
-
Autor Danijel Reponj
Zanima vas Sunce, planirate kupiti teleskop, ili već imate teleskop no ne znate kako doći do filtra za promatranje Sunca. Originalni ili tvornički su skupi i što sada? Rješenje je jednostavno, napravite ga sami. Proći ćete jeftinije i zadovoljstvo promatranja Sunca kroz filtar koji ste sami napravili je neusporedivo bolje. Pa, da vidimo kako se to radi.
Što vam sve treba?
Opširnije: Izradite solarni filtar za teleskop. Kako? Lako!
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 04 novembar 2019 18:02
-
Autor Draško Dragović
Već poduže čekam da malo bliže istražim učinak evropskog robota iz sastava japanske misije 'Hajabusa 2' u istraživanju asteroida Rjugu. Taj robot, težak ni 10 kg, 3. oktobra prošle godine je uspešno sleteo na sićušni asteroid i proučavao ga čak 17 sati, nakon čega su se ispraznile baterije i on se ugasio. Robot se (skraćeno) zvao MASCOT i u prethodnim textovima sam opisao kakav je bio istorijat njegovog razvoja. Da vidimo šta je mali toster radio na Rjugi.
Opširnije: Asteroidna avantura MASCOT-a
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: utorak, 22 oktobar 2019 17:51
-
Autor Draško Dragović
Krajem avgusta ovog leta, 'Roskosmos' je sa Bajkonura lansirao raketu 'Sojuz-2.1a' sa brodom 'Sojuz MS-14' (11F732 №743). Novitet je bio u tome što je prvi put u istoriji ovog broda i njegovog leta ka ISS to bio bespilotni let. Ali ne običan, već bogami revolucionaran.
Opširnije: Моže li putnički Sojuz MS da leti bez posade? Može! Kako? Pročitaj!
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: sreda, 16 oktobar 2019 19:00
-
Autor Draško Dragović
Prošle nedelje je iz Bajkonura izvršeno poslednje komercijalno lansiranje slavne ruske rakete 'Proton-M'. Dok Drago Dragović piše podrobnije o ovoj poslednjoj misiji - i pored sankcija, ponela je u orbitu dva američka satelita - upoznajte se sa ovom dinosaur-raketom, koja je od prvog lansiranja 1965. imala tačno 422 misije i samo 20 faulova.
Opširnije: Slavni PROTON
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: četvrtak, 05 septembar 2019 17:29
-
Autor Aleksandar Zorkić
Predstavljamo nov dizajn odela za svemir. Firma za proizvodnju odela ILC Dover iz Delavera prošlog meseca je izašla sa dva modela odela za svemir: Astro i Sol. Astro je model da izlaske i planetarna istraživanja. Sol je za svakodnevnu upotrebu u kabini svemirskog broda, naročito tokom lansiranja i sletanja.
Opširnije: Odela za svemir
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: sreda, 03 jul 2019 18:11
-
Autor Draško Dragović
Koliko može da košta izgradnju 'jednostavnog' raketnog servisnog tornja? Pa, ako govorimo o Nasinoj budućoj raketi 'SLS', cena može da dostigne i milijardu dolara. Kako ti se čini cifra? Nema šale – istina je. Kako smo došli dovde? Indusi su poslali sondu na Mars za samo $70 miliona. Da vidimo. 'SLS' će koristiti, poput 'Saturna V', servisni toranj za transfer goriva i gasova, podataka i električne energije, koji će putovati zajedno s mobilnom platformom (crawler transporter) koja prevozi raketu do lansirne rampe 39B Kenedijevog centra (KSC). Šatlovi nisu koristili pokretne toranjeve već fiksnu kulu koja se nalazila na rampi, stoga je bilo potrebno izgraditi ovaj toranj od nule, nazvan ML (Mobile Launcher). Zapravo, ne baš od nule, budući da ML za 'SLS' potiče od tornja izgrađenog za otkazanu raketu 'Ares I'programa 'Constellation'.
Opširnije: Prevara od milijardu dolara – servisni toranj za raketu 'SLS'
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 17 jun 2019 21:31
-
Autor Draško Dragović
Jedna od glavnih žrtava sukoba između Rusije i Ukrajine bio je ukrajinski kosmički program. Kremlj je odlučio da prekine gotovo sve veze sa susednom zemljom što se tiče kosmosa – što je mnogo dublje nego što se može zamisliti – a kao rezultat toga, svi letovi raketa 'Zenit', glavne rakete proizvođene u Ukrajini, otkazani su, ali i rakete 'Dnepr'– ICBM R36M rekonstruirane za let u kosmos – te sada Ukrajinci očajnički traže ruske ili strane zamene za svoju kosmičku tehnologiju i opremu koja je pretekla. Proces je traumatičan, ne samo za Ukrajinu nego i za Rusiju, koja je izgubila pristup desecima kompanija aeronautičke industrije s kojima je poslovala nakon (ras)pada SSSR-a. Ali, očito, gubitnik u ovom bratoubilačkom ratu je Ukrajina. Nekada moćna kosmička industrija u zemlji trenutno je uključena jedino u izgradnju dve važne rakete: 'Antares'za 'Northrop Grumman'– Ukrajina proizvodi prvi stepen – i evropsku 'Vegu'– laboratoriju u gornjem stepenu. No takva se situacija uskoro može promeniti.
Opširnije: Nove ukrajinske rakete: poslednji dah umiruće industrije?
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: utorak, 28 maj 2019 12:24
-
Autor Draško Dragović
Ne znam da li neko od ljubitelja raketa prati nastupe dr prof. Milinovića sa Mašinskog. U poslednjoj emisiji je rekao da se budući rat neće voditi tenkovima ('koga to interesuje!') već gore, u kosmosu. 'Otkrio' je tajnu da Pentagonu treba nekoliko hiljada osmatračkih satelita da bi 24 časa pokrivao sve teritorije i ciljeve koji su im interesantni, tj. Nort Koreju, Iran, Rusiju, Kinu i sl. Zato priča da je 'SpaceX' spreman da za masnu lovu lansira stotinu šatro komunikacionih satelita izaziva pozornost. Kina i Rusija imaju svoje adute, ali nažalost to je sve vojna tajna a i moje znanje je skromno, pa ću zato pokušati da nešto kažem o delu novog ruskog štita.
Opširnije: Tajanstveni svet vojnih satelita
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: sreda, 22 maj 2019 19:34
-
Autor Draško Dragović
Korisnici nuklearne energije u kosmosu uglavnom su radioizotopski generatori (RTG) koji pretvaraju toplotu nastalu raspadanjem nekog radioaktivnog izotopa u električnu energiju. Nasuprot tome, upotreba nuklearnog fisionog reaktora bi nosila mnoga ograničenija. Sovjetski Savez je lansirao gotovo 35 reaktora[1]tipa 'Бук'(БЭС-5) i 'Tопаз'(TЭУ-5 Tополь), uglavnom namenjenih za napajanje satelita 'УС-А'koji su imali za cilj otkrivanje američkih brodova (uglavnom nosača aviona) uz pomoć radara. Poređenja radi, Sjedinjene Države su zvanično poslali u orbitu samo nuklearni reaktor SNAP-10A,1965. godine. Međutim, uprkos svom potencijalu i mom navijanju, nuklearna fisiona energija je decenijama marginalizovana po pitanju osvajanja svemira (i to bez ulaženja u nesretni san o nuklearnom termalnom pogonu, koji zaslužuje posebnu analizu).
Opširnije: 'Kilopower': nuklearni reaktor za Nasine misije na druge planete (deo I)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
