Zamislite ovakvu osmatračku noć: nebo kristalno čisto, bez prašine, bez vlage, bez oblaka, zapravo bez atmosfere. Zvezde gotovo da se i ne kreću i praćenje vam i ne treba. Nema sumraka nego ili je dan ili noć. Čim Sunce zađe možete da posmatrate i snimate. Zapravo vam ni Sunce ne smeta ako ne gledate direktno u njega. I osmatračka noć vam traje ne nekoliko časova, već nekoliko nedelja. 

To su samo neke od prednosti opservatorije na Mesecu a sigurno ih ima još. Jednog dana takva opservatorija će jednostavno morati da se izgradi. Uostalom zbog ograničenja koja nam na Zemlji nameće atmosfera u svemir se i šalju teleskopi. Samo, videćete, ti svemirski teleskopi nisu dorasli nekoj budućoj opservatoriji na Mesecu.

Prema pisanju časopisa The Conversation velika očekivanja od opservatorije na Mesecu imaju svi astronomi, a naročito radio-astronomi jer su upravo u njihovoj oblasti astronomije uočavaju najveće prednosti osmatranja sa Meseca i to sa njegove dalje strane, sa one koja nikad ne gleda u Zemlju. Ta strana je trajno zaštićena od radio signala sa Zemlje (a koje mi ljudi besomučno šaljemo u svemir). Tokom noći opservatorija na drugoj strani Meseca bi bila zaštićena i od Sunca. Zapravo, astronomi smatraju da je dalja strana Meseca najtiša lokacija u celom Sunčevom sistemu jer ni jedna druga planeta i ni jedan njihov satelit nemaju stranu koja je trajno okrenuta od Zemlje. Jasno je onda da Mesec predstavlja idealno mesto za izgradnju radio opservatorije.

Radio talase duže od 15 metara blokira Zemljina jonosfera, dok na Mesecu oni nesmetano dolaze do tla i zato je ta oblast elektromagnetnog spektra još neistražena – ovde na Zemlji. Ali posmatranja sa Meseca će otvoriti nova poglavlja u astronomiji. 

Radio osmatranja će omogućiti astronomima da ispitaju strukturu ranog univerzuma i da prouče njegovo „mračno doba“ (to je era koja prethodi pojavi prvih galaksija). U to pradavno vreme većina materije u svemiru je bila u obliku neutralnih atoma vodonika. To se odnosi i na misterioznu tamnu materiju. Ti atomi emituju i apsorbuju zračenje na talasnoj dužini od 21 centimetra koju radio astronomi koriste za proučavanje vodoničnih oblaka u našoj galaksiji još od 50-tih godina prošlog veka. Ali kako se univerzum širi zraci od 21 cm koji generiše vodonik u ranom univerzumu se u vremenom pomerila na veće talasne dužine tako da danas njih posmatramo na dužinama od preko 10 metara. Dalja strana Meseca je možda i jedino mesto sa kojeg astronomi mogu te signale da detektuju i proučavaju. 

I to nije sve. Astronomi će svakako pokušati da detektuju i radio talase od naelektrisanih čestica zarobljenih magnetnim poljima planeta koje kruže oko drugih zvezda. To bi moglo da dovede do preciznije procene koliko su te egzoplanete sposobne za život. Radio talasi sa tih planeta verovatno imaju talasne dužine veće od 100 metara – a za detektovanje tih talasa idealna je opet druga strana Meseca. 

Zatim ako u svemiru postoji mesto sa kojeg inteligentni vanzemaljci emituju svoje signale – čini se da bi ih opet najpre otkrila neka radio opservatorija sa dalje strane Meseca. Sem svega pomenutog, postoje i drugi neistraženi delovi radio spektra koji bi možda ukazali ne neke nove i do sada nepoznate fenomene u svemiru.

Naravno nisu samo radio talasi interesantni za astronome. Mesec može da bude od velike koristi i za optičku i infracrvenu astronomiju. Za tu astronomiju danas se koriste teleskopi Habl i Web, ali Mesec infracrvenim teleskopima može ponuditi stabilnost koju Habl i Web nemaju u svojim orbitama. I ne samo to. Teleskopi koji posmatraju svemir na Infracrvenim talasima su veoma osetljivi na toplotu i zato moraju da rade na niskim temperaturama. Zbog toga teleskop Web ima ogroman štitnik koji ga štite od Sunčevih zraka. Na polovima Meseca postoje duboki krateri čije dno Sunce nikad ne obasjava i oni su u večnoj tami. Takva mesta su idealna za infracrvenu astronomiju. 

Pa ni to nije sve. Mala gravitacija Meseca bi omogućila izgradnju ogromnih teleskopa. Sem svega iznesenog opservatorija na Mesecu bi mogla da posluži za detekciju gravitacionih talasa koji dolaze nakon eksplozije zvezda i sudara crnih rupa. 

I na kraju i sama površina Meseca može da pruži dragocene podatke astronomiji, ali i drugim naukama. Milijardama godina ta površina je bila izložena solarnom vetru i kosmičkim zracima i upoznavanjem sa tim podacima bi bilo od velike koristi za uvid u evoluciju i Sunca ali i celog Mlečnog puta.