...Zamisli da leteći tanjir sleti kod mene u Berane, uzme kilo kamenja i posle podrobne analize zaključi kakva je Zemlja! No way! Za sada, samo možemo da slikamo, a to i radimo. Do besvesti. Godinama. Za sada je šampion u tome jedna orbitna kamera koja radi svoj posao već više od 15 godina! Da kažem danas neku reč i o tome...
Write comment (0 Comments)
Za sada, o Marsu znamo samo ono što smo uspeli da zaključimo na osnovu bezbrojnih fotografija. Naravno, ne zaboravljam rezultate nekoliko mini-laboratorija koje su stigle na Crvenu planetu roverima, ali sve to je smešno malo. Čak ni kada budemo imali Marsove uzorke na Zemlji – a to će biti... ne zna se kada – sve to će biti premalo. Zamisli da leteći tanjir sleti kod mene u Berane, uzme kilo kamenja i posle podrobne analize zaključi kakva je Zemlja! No way! Za sada, samo možemo da slikamo, a to i radimo. Do besvesti. Godinama. Za sada je šampion u tome jedna orbitna kamera koja radi svoj posao već više od 15 godina! Da kažem danas neku reč i o tome...
Write comment (0 Comments)
Sistem svemirskog lansiranja ili SLS (engl. Space Launch System), je super-teška raketa nosač koja je predviđena od strane Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA). Ova raketa će zameniti „penzionisani“ Spejs šatl, i prevoziće astronaute i teret do i van niske Zemljine orbite.
Opširnije: Sistem svemirskog lansiranja (SLS)
Write comment (0 Comments) 
Svojevremeno ogromna N1 nije postojala, a bila je samo najmanja od svoje vrste koja je trebala rasti u visinu i masu
Opširnije: Predimenzionirane rakete
Write comment (0 Comments) 
Trenutno na svetu postoje samo tri države koje razvijaju teške rakete: Rusija, Kina i Sjedinjene Države. Ali samo Amerika ima dve super-rakete u izgradnji. Naravno, govorimo o Nasinom SLS-u i 'SpaceX-ovom' 'Starshipu' (u ovoj 'borbi' ostavili smo 'SpaceX-ov' 'Falcon Heavy' po strani). Ta dva lansera su predstavljena....
Opširnije: SLS vs 'Starship': trka za osvajanje orbite
Write comment (0 Comments) 
Kineski planovi da pošalju čoveka na Mesec se nastavljaju. Dokle su stigli? Prvo, novi lanser sa posadom već ima službeno ime: CZ-5DY. S druge strane, dizajn džinovske rakete CZ-9 pretrpeo je radikalnu promenu. No, pokušajmo da rezimiramo kako bi razumeli storiju. U 2018. Kina je predstavila svoje planove za izvođenje misija s posadom na Mesec uz pomoć nove rakete sposobne da podigne 70 tona u nisku orbitu. Sa dva lansiranja ove rakete, nazvane 'raketa 921', 'CZ-X' ili 'kineski Falcon Heavy' (CZ-FH), misije oko Meseca bi mogle da se izvode pomoću novih brodova sa posadom i stanice u lunarnoj orbiti – 'kineski Gateway' – negde nakon 2025. Uvođenjem ove nove rakete razvoj džinovskog lansera 'Dugi marš CZ-9', koji je u razvoju od 2011. godine, otišao je u drugi plan, mada je nedavno raketa službeno povezana sa misijama s posadom na Mesec, čije se prvo lansiranje planira tek za kraj ove decenije.
Opširnije: Promene na kineskim lunarnim raketama: CZ-9 i CZ-5DY
Write comment (0 Comments) 
Ovo je jedan od poklona mojoj Eni za rođendan:
Aeronautička proizvodna kompanija 'Relativity Space' proslavila se kod kuće poslednjih dana zahvaljujući dobrom vođenju svojih financija. Ova kalifornijska kompanija nije do sada mnogo interesovala medije, ali razvija dve rakete koja će, ako nastave, dati puno materijala za razgovor: 'Terran 1' i 'Terran R'. 'Terran 1' je mala raketa, ne mnogo različitog dizajna od mnogih koje preplavljuju tržište poslednjih godina. Suprotno tome, 'Terran R' je prigrabio sve naslovne stranice zbog svojih gracioznih linija i u osnovi umanjene kopije 'SpaceX-ovog' sistema 'Starship'. 'Relativity Space' predstavlja novi kosmički startup smešten u Long Beachu, koji su 2015. osnovali lokalni inženjeri Tim Ellis i Jordan Noone. Poput ostalih New Space kompanija, njegov kratkoročni cilj je bio da razviju raketu kako bi se učvrstili na konkurentskom tržištu lansera. Smislili su 'Aeon 1', motor na metan – zapravo prirodni gas – i tečni kiseonik koji može da proizvede potisak između 69 i 113 kN. Motor sa manje od 100 delova, izrađen 3D printingom od posebne legure, testiran je više od 400 puta u Nasinom kosmičkom centru Stennis.
Opširnije: Rakete 'Terran': američka kopija 'SpaceX'
Write comment (0 Comments) 
Kada je 2017. 'SpaceX' objavio nameru da koristi sistem 'Starship' kao način za putovanje oko naše planete, svi su mislili da je to još jedna ekscentričnost Elona Muska. Osim komercijalnih mogućnosti ovog koncepta, činjenica je da 'SpaceX' nije jedini akter koji rakete vidi kao ultrabrzi metod transporta. 4. juna, Američko ratno vazduhoplovstvo (USAF) najavilo je projekat 'Rocket Cargo' za razvoj interkontinentalnog transportnog sistema pomoću raketa. 'Rocket Cargo' će biti četvrti projekat tipa 'Vanguard' koji financira AFRL (Air Force Research Laboratory) USAF-a, program usmeren na subvencionisanje naprednih, iako nezrelih tehnologija s relativno skromnim novčanim iznosima (manjih od $50 miliona). Stoga je 'Rocket Cargo' trenutno projekat u razvoju koji se možda neće realizovati, ali sama činjenica da je vojska zainteresovana za tako atraktivan koncept izazvala je cunami vesti o njemu.
Opširnije: 'Rocket Cargo': Pentagon traži raketu za putovanje po svetu
Write comment (2 Comments) 
Satelitske megakonstelacije su u zamahu. Retko kada u jednoj nedelji nema lansiranja ponekog satelita 'Starlink'. Konstelacija 'SpaceX' već ima više od 1500 jedinica i plovi ka cilju da što pre dovrši razmeštanje četiri hiljade satelita raspoređenih u pet slojeva. Kasnije bi Maskova konstelacija trebala da ima oko 12.000 satelita, iako se planira lansiranje mnogo, mnogo više. Skromnije, ali i neumorno, megajato 'OneWeba' nastavlja i već ima više od dvesta satelita u orbiti, sa ciljem – još uvek dalekim – da lansira nekih šest hiljada satelita u drugoj fazi. Ali na papiru postoje i mnogi drugi projekti. 'Amazon'želi da lansirati 3236 satelita u 'Kuiperovu' mrežu, a isto sanja i 'Coca-Cola'. Evropa želi da ima svoju megakonstelaciju. 'Samsung' želi svoje. 'Boeing' takođe . 'Roskosmos' ne želi da zaostaje. Pentagon isto tako ... A Kina?
Opširnije: Kineska konstelacija od 13.000 satelita
Write comment (0 Comments) 
Možeš li da zamisliš telekomunikacioni satelit od dvadeset tona? Možda ne zvuči previše, ali treba da imamo na umu da se većina komunikacionih satelita nalazi u geostacionarnoj orbiti (GEO), 36 000 km od Zemljine površine, pa je vrlo teško poslati objekat na to odredište. Zato najteži sateliti ove vrste obično ne prelaze 6 tona, čak i kada su lansirani raketom sposobnom da u nisku orbitu (LEO) ponesu i do dvadeset tona.
Opširnije: 'Globis': džinovski 'Energijin' satelit
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
