Bilo je sigurno i čudnijih oglasa za roditeljstvo u istoriji, ali ovo je nešto potpuno drugačije – ugledni profesor genetike sa Harvarda traži "ženu izuzetno sklonu avanturama " koja bi bila surogat majka za kloniranu bebu neandertalca.
Opširnije: Kloniranje neandertalca - da ili ne?
Write comment (0 Comments) 
Upravljanje invalidskim kolicima samo mislima – u laboratoriji Hozea de R. Milana u EPFL Neuroprostetičkom centru postiže se upravo ovaj, naizgled nemogući, cilj. U toku je razvoj sistema veštačke inteligencije nazvanog “zajednička kontrola”, koji će interfejs između mozga i mašine učiniti lakšim za korišćenje.
Write comment (0 Comments) Upoznajte:
Opširnije: MDExplorer - biomedicinski portal
Write comment (0 Comments) Psihologija
U 21. veku sa sigurnošću znamo da je anksioznost najčešća emocija u snovima. Znamo i da su najčešća iskustva proživljena u snu vezana za školske situacije, otmice, pad, let i kašnjenje. Znamo i da se košmari javljaju tokom REM sna i da se u proseku javljaju u pet do sedam odsto slučajeva, kao što znamo da Amerikanci u pedeset odsto, a Holanđani u trideset dva odsto slučajeva sanjaju agresivno intonirane snove, dok muškarci češće sanjaju grupe ljudi, a žene dobro znane pojedince. Poznato je i da životinje često igraju značajnu ulogu u dečijim snovima kao i da se snovi nakon adolescencije ne menjaju u većoj meri. San, međutim, nije samo znak koji treba dešifrovati ili statistički obraditi, već ga njegova dvosmislenost, njegova ambivalentnost kao i prostor koji ostavlja za subjektivnu interpretaciju čine polugom mašte gotovo isto koliko i oruđem nauke. U snu je mašti pušteno na volju pa je zato san oduvek bio inspirativan materijal u izgradnji umetničkog dela.
Piše: Rastko Ivanović
Eksplozivni razvoj nauke, a posebno biomedicinskih nauka je doneo čovečanstvu rešenja ogromnog broja problema. Od kompjutera (laptopa?) na kom čitate ovaj tekst, a radite i još mnogo šta, preko načina transporta po planeti, gde nam Žil Vern i njegovih 80 dana deluju skoro smešno, do modernih medicinskih implanta koji ubrzano počinju da liče na stvari koje smo gledali u „Ratovima zvezda" - veći deo vremena nismo ni svesni koliko su se uslovi života i rada promenili u poslednjih stotinak godina.
Piše: Luka Mihajlović
Opširnije: Predviđanje genetskih oboljenja
Write comment (0 Comments) Južnoafrička atletičarka Kaster Semenija (Caster Semenya), na Afričkom Juniorskom Šampionatu 2009, osvojila je zlato na trkama na 800m i 1500m. Sa vremenom 1:56.72 u trci na 800m popravila je za 7 sekundi, i na 1500m za 25 sekundi, svoje prethodne rekorde za manje od 9 meseci, postavljajući nacionalni i svetski rekord. Međutim, Internacionalna Asocijacija Atletičarske Federacije (IAAF- International Association of Athletics Federations) je objavila da je u obavezi da ispita ovaj slučaj, jer je "ovakva vrsta dramatičnih poboljšanja ponekad posledica upotrebe zabranjenih lekovitih supstanci". Pošto nije pronašla ništa, IAAF je zatražila od Kaster da uradi test određivanja pola.
Piše: Mirko Đorđević
Opširnije: Kako definišemo pol?
Write comment (1 Comment) Vakcina je, najkraće rečeno, biološki preparat koji poboljšava odgovor imunog sistema na prisustvo nekog agensa, najčešće bakterije ili virusa. Da bi shvatili kako vakcine rade, moramo da znamo ponešto o imunskom sistemu.
Piše: Luka Mihajlović
Write comment (2 Comments)
Danas, kada se pomene san pomislimo na Frojda i Junga, na seksualne i faličke simbole, ali ne samo i isključivo na njih. Pomislimo, možda, i na neuronauku, na kognitivnu teoriju snova, na holističku prirodu geštalt terapije Frica Perlsa po kojoj su snovi "kraljevski put do integracije", ali pomislimo, možda, i na snove i sećanja koji opsedaju starog profesora Isaka Borga u Bergmanovim Divljim jagodama (Smultronstallet, 1957) ili na Gregorija Peka progonjenog nadrealističkim košmarima u Hičkokovom filmu Začaran (Spellbound, 1945) podvučenom briljantnim Dalijevim dizajnom, ili možda na halucinantne psihodelične eskapade Sida Bareta?
Piše: Rastko Ivanović
Opširnije: Savremeno tumačenje snova
Write comment (0 Comments) Šta bi se dogodilo sa epidemijom novog gripa ako bismo se potpuno oglušili o savete Radne grupe za praćenje pandemije?
Opširnije: Koliko je grip smrtonosan?
Write comment (0 Comments) 28. oktobar 2009.
Ove godine slavimo Međunarodnu godinu astronomije, 40. godina od prvog sletanja na mesec, toliko se puno govori o istraživanjima o postojanju života na drugim planetama...Ali ponekad ne treba da idemo tako daleko da bismo otkrili nove, neverovatne oblike života. Dovoljno je da pogledate u dlanove vaših ruku, vrhove vaših prstiju, sardžaj vašeg sistema za varenje.
Piše: Mirko Đorđević
Opširnije: Mikroorganizmi u i oko nas
Write comment (2 Comments)
divno, smeh i astrnomija, divno, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
