4. decembar 2009.
Biologija

Kako definišemo pol?

Južnoafrička atletičarka Kaster Semenija (Caster Semenya), na Afričkom Juniorskom Šampionatu 2009, osvojila je zlato na trkama na 800m i 1500m. Sa vremenom 1:56.72 u trci na 800m popravila je za 7 sekundi, i na 1500m za 25 sekundi, svoje prethodne rekorde za manje od 9 meseci, postavljajući nacionalni i svetski rekord. Međutim, Internacionalna Asocijacija Atletičarske Federacije (IAAF- International Association of Athletics Federations) je objavila da je u obavezi da ispita ovaj slučaj, jer je "ovakva vrsta dramatičnih poboljšanja ponekad posledica upotrebe zabranjenih lekovitih supstanci". Pošto nije pronašla ništa, IAAF je zatražila od Kaster da uradi test određivanja pola. 

Piše: Mirko Đorđević

Rezultati testa za određivanje pola svetske šampionke na 800m pokazali su da ona poseduje i muške i ženske polne karakteristike. Većina će pomisliti da je lako odrediti nečiji pol jednostavnim pregledom sekundarnih polnih karakteristika. Međutim, da je situacija mnogo komplikovanija pokazuje slučaj 19 godina stare južnoafričke atletičarke. Dakle, kako definišete pol? 

Testiranje pola uključuje specijaliste iz oblasti endokrinologije, ginekologije i fiziologije. Oni objašnjavaju da postoje četiri tipa određivanja pola. Prvo je vaš fenotipski pol, tj. spoljašnje seksualne karakteristike koja osoba poseduje na osnovu svog genetičkog zapisa iliti genotipa. 

Drugo predstavlja vaš sociološki pol tj. ono kako se vi osećate, kako su vas odnegovali i koji je uglavnom u skladu sa fenotipom. 

Treći je vaš gonadalni pol koji podrazumeva da li posedujete jajnike ili testise, muške ili ženske reproduktivne organe.

Četvrti tip je biološki ili hromozomski pol, da li posedujete XX polne hromozome koji determinišu ženski ili XY koji determinišu muški pol. Zapravo, polni hromozomi i geni koje ti hromozomi sadrže su ti koji upravljaju, preko sinteze hormona, razvojem bebe u materici u pravcu ženskog ili muškog pola. 

Dakle, dijagnoza intereksualnih stanja nije samo zasnovana na anatomiji, kako većina misli, već i na genetskim, hormonalnim, fizionomskim, sociološkim i drugim faktorima. 

U materici geni određuju da li će se fetus razviti u muški ili ženski pol kontrolišući sintezu hormona. Na primer, jedno od češćih pojava (samo 3.000 dece u Velikoj Britaniji; jedno na svakih 5.000 deteta) jeste sindrom androgene neosetljivosti (androgen insensitivity syndrome) gde fetus sadrži muške polne hromozome XY, ali zbog mutacija u andrognim receptorima, ne reaguje na testosteron. 

Posledica je da se dete razvija ka ženskom polu iako je genetički muškarac. Testisi postoje, ali nisu potpuno razvijenni i spušteni, pa ostaju unutar tela i stanje se ne uočava do puberteta kada devojci izostane menstruacija. Ovakve osobe su najlepše žene. Znatan broj manekenki ima ovaj sindrom. One su jako visoke, dugih nogu, imaju jako čvrste i lepe grudi, čisto lice bez akni i vrlo male naslage masnog tkiva jer imaju brži metabolizam i veći procenat mišićnog tkiva. 

Druga pojava jeste kongenitalna adrenalna hiperplazija (congenital adrenal hyperplasia), gde fetus sadrži ženske polne hormone XX, ali sintetiše velike količine testosterona što dovodi do razvoja muških polnih karakteristika. Postoje i poremećaji u broju polnih hromozoma, kao što su Tarnerov sindrom, gde ženske osobe imaju samo jedan X, ili Klinefelterov sindrom, gde muškarci imaju 2 X i jedan Y polni hromozom. Osobe sa Klinefelterovim sindromom su visoke i imaju izraženiju pojavu akni zbog povećane sinteze testosterona.

Svetska Zdravstvena Organizacija ističe da je pol socijalna konstrukcija. Dakle, kako neka osoba sebe polno doživljava može biti drugačije od biološkog pola koji joj je prepisan. U slučaju Kaster Semenije čitav proces mora da je za nju i njenu porodicu bio vrlo potresan. Njena porodica ju je odgajila kao devojčicu, a sada je IAAF ubeđuje da ona to nije. 

Sada je na njoj samoj da donese odluku da li se oseća kao žena ili kao muškarac. Ono što je sigurno jeste da Semenija ne snosi nikakvu krivicu, obzirom da nikada testove za određivanje pola nije radila, i da sigurno nije pokušala svoju jedinstvenost iskoristi na pogrešan način. 

Interesantni su podaci da je Internacionalni Olimpijski Komitet od 1999. ukinuo testiranje pola. Na Olimpijskim igrama mogu da učestvuju transseksualni sportisti ako su prethodno obavili operativnu promenu pola i dvogodišnju hormonalnu terapiju (osim ako se pol nije promenio pre puberteta). Internacionalna Asocijacija Atletske Federacije ukinula je testiranje pola 1992. godine. Zatraženo je da se testiranje ponovo obavi u slučaju Kaster Semenlije 2009. godine.

Izvor: http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=396267