20. novembar 2009.
Medicina

Vakcina je, najkraće rečeno, biološki preparat koji poboljšava odgovor imunog sistema na prisustvo nekog agensa, najčešće bakterije ili virusa. Da bi shvatili kako vakcine rade, moramo da znamo ponešto o imunskom sistemu. 

Piše: Luka Mihajlović

Gradja antitela

Imunski sistem predstavlja skup bioloških struktura koje imaju za cilj odbranu organizma od bolesti, borbom protiv patogenih agenasa i tumorskih ćelija. Imunski sistem je vrlo složen i obuhvata širok spektar različitih tipova ćelija, tkiva i raznih efektorskih molekula. Osnovni „vojnici" imunog sistema su veliki molekuli proteina koji prepoznaju trodimenzionalnu strukturu svega onog što je strano u našem telu, a koje nazivamo antitela. Nakon vezivanja antitela za molekul stranog tela (bilo da je u pitanju parazitski crv, virus, bakterija ili nešto drugo), druge komponente imunog sistema prepoznaju „repić" antitela, koje služi kao signal za pozivanje „teške artiljerije" - različitih tipova ćelija i molekula koje neutrališu pretnju. 

Iz prethodno iznetog je jasno da je za odgovarajući odgovor protiv nekog, na primer, virusa gripa H1N1, neophodno postojanje odgovarajućih antitela. Ali kako organizam zna kakve trodimenzionalne strukture da pravi, da bi prepoznao baš taj, medju milijardama mogućih struktura infektivnih agenasa, a koje nikad ranije nije sreo? 

Ovo pitanje je dosta dugo mučilo naučnike, i odgovor na njega je svakako ilustracija jednog od najfascinantnijih molekulskih mehanizama u prirodi. Nažalost, prostor nam ne dozvoljava da se ovde dublje upuštamo u ovaj problem, a više informacija možete naći na linku. Dovoljno je reći da organizam antitela proizvodi nasumično, a da se na one patogene koji budu prepoznati razvija specifična forma imunske memorije, koja omogućava efikasniju i snažniju borbu pri sledećem susretu sa istim patogenom.

Kako radi vakcina?

Sada je malko lakše objasniti kako to, zapravo, radi vakcina. U organizam se ubrizgava mala količina ubijenog ili oslabljenog mikroorganizma, koja je dovoljna da izazove imuni odgovor, ali nedovoljna da dovede do infekcije. Dolazi do prepoznavanja patogena, povećane proizvodnje antitela i nastanka memorijskih ćelija. Kako je organizam u stanju „lažne uzbune", na mestu injekcije je moguć nastanak znakova zapaljenja - crvenilo, bol, oticanje, koji su normalni i pokazuju da imunski sistem radi svoj posao. Nakon što prodju ovi znakovi zapaljenja, organizam ostaje zaštićen od budućih infekcija istim infektivnim agensom.

Šta se sve dodaje u vakcinu?

Kako bi se poboljšalo dejstvo vakcine i omogućila njena bezbedna aplikacija u formulacije se dodaju različite supstance. Tu spadaju adjuvansi, konzervansi i puferske supstance. 

Shvatili smo da organizam stvara antitela nasumično, i da nije potpuno sigurno da će u svakom momentu postojati antitelo na odredjeni infektivni agens. Kako bi se osigurali da će doći do imunog odgovora i nastajanja zaštite, dodaju se adjuvansi - različite hemijske supstance koje doprinose sporijem otpuštanju imunogena(imunogen je bilo šta što izaziva imuni odgovor, u ovom slučaju npr. deo virusa), dajući organizmu više vremena da prepoznaju i odraguju na njega. Reč adjuvant dolazi od latinske reči adjuvare, što znači pomoći- u ovom slučaju - pomoći vakcini da obavi svoj posao. U adjuvanse se svrstavaju i supstance koje aktiviraju tzv. urodjeni imuni sistem, što opet dovodi do efikasnijeg imunog odgovora. Adjuvanti u humanim vakcinama su najčešće soli aluminijuma, skvalen, kao i, u nekim od novijih vakcina - virozomi. Ovde ćemo se kratko zadržati na skvalenu, zbog velikog broja glasina i neistina koji se mogu čuti ovih dana.

Struktura gena skvalena

Skvalen je organski molekul koji učestvuje u izgradnji ćelijskih membrana i služi kao prekursor velikom broju hormona. Bez skvalena bi - umrli. Svako od nas ima odredjenu koncentraciju u krvi, i njegovo prisustvo je dokazano čak i u masnoći sa otisaka prsta. Upravo zbog činjenice da je u pitanju molekul koji telo samo sintetiše je i odabran za upotrebu u adjuvansima, i u preko 22 miliona do sad primenjenih vakcina nije pokazano da izaziva štetne efekte. 

Konzervansi se vakcinama dodaju iz prostog razloga - da ih sačuvaju od kvarenja. Davanje pokvarene vakcine može da izazove vrlo ozbiljne komplikacije, a u najgorem slučaju sepsu i smrt. Konzervans mora da ima sposobnost da uništava bakterije, i da je prisutan u dovoljno malim količinama da je bezopasan za domaćina. Najčešće korišćeni konzervans je Timerozal, organsko jedinjenje žive, koje je predmet brojnih (usput, ničim izazvanih kontroverzi). Količina žive koja se administrira sa vakcinom je izuzetno mala - u većini slučajeva manja od jednog mikrograma (μg-milioniti deo grama). Ako se zna da je dnevna dozvoljena količina unosa organski vezane žive oko 0.1μg/kg telesne težine dnevno, jasno je da je doza koja se daje vakcinom potpuno zanemarljiva.

Propaganda

Sve dosadašnje studije(spisak pri kraju linkovane stranice) pokazuju da je upotreba ovog konzervansa potpuno sigurna. 

Zanimljiv i strašan slučaj direktnog upliva propagande u posao lekara se dogodio (i dogadja se) u Velikoj Britaniji. Usled glasina da davanje kombinovane vakcine protiv zauški dovodi da autizma (!), veliki broj roditelja je prestao da vakciniše decu, usled čega je ovo, praktično zaboravljeno oboljenje izazvalo ne mali broj smrti dece usled komplikacija bolesti. Kliničke studije izvršene nakon ove epizode su jasno pokazale da ne postoji veza izmedju autizma i dečije vakcine.

Grip H1N1

O virusu gripa se bilo jako puno priče ovih dana, a više informacija možete naći na linkovima ovde i ovde. Bitno je istaći da smo saznali nekoliko novih stvari u poslednjih par meseci. Za početak, znamo da je stopa smrtnosti od novog gripa praktično ista kao kod sezonskog gripa, i da iznosi oko 0.07 promila (promil = 1/1000). 

Takodje znamo da su najpodložnije grupe mala deca, trudnice i starije osobe (za razliku od fatalnih pandemija, poput one 1918, gde su najugroženije bile mlade osobe, do 30 godina). Dakle, sem činjenice da će veći procenat populacije oboleti od gripa ove godine(jer naš imuni sistem nije naučio da prepozna površinu ovog virusa), ne razlikuje se od gripa koji dobar deo nas preleži svake zime. 

Postoji veći broj tipova vakcina, a najčešće se klasifikuju prema tome na koji je način pripremljen imunogen. U pitanju mogu biti vakcine sa mrtvim ili ateniusanim(umrtvljenim) mikroorganizmima, sa delovima mikroorganizama, ili sa različitim drugim konstruktima. 

Kako nas ovih dana interesuje vakcina za grip, ovde će biti par reči o tome.

Struktura virusa gripa

Vakcina koja će se pojaviti na našem tržištu polovinom decembra (Novartis Influenza A (H1N1))se sastoji od inaktiviranog (hemijski „ubijenog") virusa H1N1, timerozala i pomoćnih materija. Treba napomenuti da zbog specifičnosti gajenja virusa vakcina sadrži tragove proteina jaja, te je alergičnim na jaja, kokošje meso i perje kontraindikovana(što je uobičajeno predostrožnost i kod davanja vakcine za običan sezonski grip). 

Vakcina se proizvodi po identičnom tehnološkom postupku kao obična vakcina za grip FLUVIRIN, što je i omogućilo tako brz izlazak na tržište. Najčešći neželjeni efekti ove vakcine su blage reakcije preosetljivosti (osipi), lokalne reakcije na mestu injekcije i blagi simptomi slični gripu. Vakcina je delotvorna (dovodi do jačanja imunog odgovora na virus) u preko 90% slučajeva, a testirana je i indikovana za osobe starije od 4 godine. 

Vakcina nije testirana na trudnicama, dojiljama i deci ispod 4 godine starosti, ali se usled identičnosti tehnoloških postupaka i sličnosti virusa, ne očekuje pojava nikakvih novih negativnih efekata u ovim populacijama. Oko ove stavke se diže najveći deo medijske huke, a realnost je mnogo drugačija. Jedini razlog što vakcina nije testirana u potpunosti je usled nedovoljnog vremena, i malog broja pacijenata u odgovarajućim socijalnim kategorijama. Sva dosadašnja testiranja vakcine su pokazala zadovoljavajuće rezultate. Više o ovome možete pročitati na linku.

Za i protiv

I naravno, postavlja se pitanje - da li primiti vakcinu? A odgovor je, kao i cela situacija u suštini jednostavan - DA. Za razliku od običnog sezonskog gripa, neprimanjem vakcine vi ugrožavate i okolinu. Grip nije nimalo opasniji, niti je vakcina išta drugačija u dejstvu, samo je procenat obolelih veći - što dovodi do bolovanja, komplikacija u lečenju, gužvi u ambulantama sa posledičnim daljim širenjem infekcije itd. Ako je vama svejedno da 7 dana ležite u krevetu sa temperaturom, mislite na trudnu komšinicu, ili dete iz kraja, koji možda i neće tako lako pregurati oboljenje.

Razlog zašto se insistira na tome da veliki deo populacije primi vakcinu je i to što je obolevanje u populacionim razmerama - jako skupo. Procenjeni gubici Nemačke usled posledica pandemijskog gripa će biti do 40 miljardi dolara, direktno uzrokovanih time što ljudi ne rade svoje poslove, nego leže kući u krevetu. 

U najugroženijem delu populacije(deca do 4 godine i trudnice) biće više ozbiljnih komplikacija i smrti, i iz tog razloga ove grupe i jesu prioritetne za primanje vakcine, zajedno sa ljudima koji rade u javnim službama. Ipak treba shvatiti da će se broj ozbiljnih slučajeva meriti stotinama, a ne desetinama hiljadama. 

Kada vakcinacija otpočne, neminovno će se pojaviti različiti medijski izvori koji će tvrditi najneverovatnije stvari(od depopulacije planete, preko zle farmacije koja hoće samo pare, do sekti, NLO-a i sl.) U tom svetlu, nije loše imati par brojeva na umu.

Procenjuje se da će, za svaki milion trudnica koje prime vakcinu, iz čisto statističkih razloga, 397 spontano pobaciti sledećeg dana. Ovo bi se dogodilo i da ništa nisu preduzele - jednostavno je u pitanju igra velikih brojeva. Na svakih 10 miliona vakcinisanih, očekuje se da šestoro neobjašnjivo umre tokom sledećih šest nedelja. Slične brojeve je moguće izvesti za bilo koje zdravstveno stanje, i treba ih imati na umu kada počnu naslovi tipa „Primio vakcinu i nadjen mrtav pored ograde!!!!". Sjajan rad na ovu temu se može naći na linku, na žalost uz plaćanje. Ako želite punu verziju, slobodno me kontaktirajte mejlom.

Kritičko mišljenje

Raspoloživost interneta, zajedno sa povećanom brigom javnosti i angažovanjem u intrpretaciji sporednih efekata omogućava stvaranje sumnjivih asocijacija koje se promovišu kao činjenice. Teorije zavere cvetaju na Internetu kao sam virus u nezaštićenoj populaciji. Ova praksa nanosi veliku štetu društvu, i doprinosi nastajanjhu panike u populaciji. Grip će doći i proći, a posle njega će doći druge bolesti i dešavanja-nove vakcine, lekovi, priče, zavere,strahovi. U ovom, ne tako vrlom novom svetu postaje sve bitnije - informisati se na pravim mestima, pitati kvalifikovane ljude za odgovore i kritički misliti svojom glavom.

Preuzeto sa: http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=393136