Na današnji dan, 17. maja 1902. na dnu mora kod ostrva Antikitera otkriven je interesantan mehanizam za koji mnogi tvrde da je to najstariji astronomski računar. A napravljen je u prvom veku pre nove ere.

Mapa sa obeleženim mestom nalasta mehanizma.

Naša priča počinje 1900. g. kada se grupa od 6 grčkih lovaca na sundjere vraćala iz voda severne Afrike. Bilo je nevreme i posada se sklonila u jedan zaton ostrvceta Antikitere, smeštenog izmedju zapadne obale Krita i ostrva Kitere, južna obala Peloponeza. Kada se more smirilo Elias Stadiatis je uzeo opremu i zaronio u blizini da ulovi neku perisku, džinosku školjku, za večeru. Umesto periske “ulovio” je na dubini od četrdesetak metara olupinu rimskog broda potonulog pre 2 hiljade godina, sa tovarom čija se vrednost ne može preceniti. Bio je to najdragoceniji poklon koji je Posejdon darovao ljudskom rodu. Olupina je sadržavala oko 200 amfora, kao i druge glinene i staklene grnčarije, mermerne i bronzane statue u raznom stepenu očuvanosti, nakit, oružje, nameštaj - i jednu drvenu kutiju veličine one za obuću. Predmeti su vadjeni sledeće dve godine, u organizaciji Atinskog Arheolokog Muzeja, gde su i izloženi. Postoji projekat da se sagradi poseban muzej za ovo blagon >>> iz članka Kosmograf sa Antikitere

17. maja 1902. grčki arheolog Valerios Stais (1857 –1923) je roneći oko olupine galije spazio kamen u kome se jasno nazirao otisak zupčanika. Posle se ispostavilo da se uopšte ne radi o kamenu već sistemu zupčanika prekrivenih okamenjenim naslagama. Kasnija istraživanja su pokazala da je u pitanju složen uređaj od bronze dimenzija 33 x 17 x 9 santimetara. Po uređaju je bio ispisan tekst sa oko 3000 slova. Tekst je dešifrovan tek u novije vreme. Podeljen je u tri odeljka koji govore o astronomiji, geografiji i mehanici...>> pročitajte članak Najstariji astronomski računar