OSMO ČUDO ANTIČKOG SVETA

Od svih sedam antičkih Svetskih čuda samo je jedno preživelo “zub remena (ili ljudi)” – egipatske piramide. Semiramidini vrtovi u Vavilonu, Fidijin Zevs u Olimpiji, Artemidin hram u Efesu, rodoski Kolos i aleksandrijski Faros, nestali su sa lica zemlje, ostavljajući donekle prepoznatljve tragove, prema kojima, uz pomoć pisanih izvora, možemo manje-više da rekonstrušemo njihov prvobitni izgled. Izuzetak su Semiramidini vrtovi, kao i Faros. Od prvih nije ostao nikakav materijalni trag, dok se kod drugog još uvek arheolozi i istoričari ne slažu oko izgleda ovog morskog svetionika, kao ni načina njegovog funkcionsanja.


Možda kao kompenaciju za ove gubitke bogovi su nas na prelomu pretprošlog veka podarili novim čudom, koje je izronilo iz dubina Antike i Egejskog mora, u bizini ostrvceta Antikitere, po kojoj je dobilo ima – Antiktera mehanizam. Radi se o arheološkom “otkriću veka”, o Mehanizmu koji je radikalno promenio našu sliku o antičkom tehničkom umeću. Ali, počnimo redom.

Naša priča počinje 1900. g. kada se grupa od 6 grčkih lovaca na sundjere vraćala iz voda severne Afrike. Bilo je nevreme i posada se sklonila u jedan zaton ostrvceta Antikitere, smeštenog izmedju zapadne obale Krita i ostrva Kitere, južna obala Peloponeza. Kada se more smirilo Elias Stadiatis je uzeo opremu i zaronio u blizini da ulovi neku perisku, džinosku školjku, za večeru. Umesto periske “ulovio” je na dubini od četrdesetak metara olupinu rimskog broda potonulog pre 2 hiljade godina, sa tovarom čija se vrednost ne može preceniti. Bio je to najdragoceniji poklon koji je Posejdon darovao ljudskom rodu. Olupina je sadržavala oko 200 amfora, kao i druge glinene i staklene grnčarije, mermerne i bronzane statue u raznom stepenu očuvanosti, nakit, oružje, nameštaj - i jednu drvenu kutiju veličine one za obuću. Predmeti su vadjeni sledeće dve godine, u organizaciji Atinskog Arheolokog Muzeja, gde su i izloženi. Postoji projekat da se sagradi poseban muzej za ovo blago.

Antikitera

 Slika 1. Tri najveća dela Mehanizma (pokazane su obe strane svakog).

Drvena kutija se na vazduhu raspala i iz nje su se pojaili bronzani parčići, na koje niko nije obaćao pažnju Na Slicia 1 prikazana su 3 najveća od ukupno 82. Sve dok arheolog Svoronos iz Nacionalnog Muzeja nije 1903. kostatovao da se radi o delovima mehaničkog sistema, čiji sastav i namena tek treba da se uvrdi. Tako je počela najuzbudljvija naučna obrada daleko najsloženijeg mehaničkog istrumenta koji je do nas dospeo iz grčke Antike, istraživanje koje traje već više od jednog veka i za koje se još uvek ne zna ni kada će ni kako završiti.

Za razliku od umetničkih predmeta nadjenih u rimskoj olupini koji odmah plene svojom pojavom, hrpa bronzanih čapara nije privlačila pažnju šire publike. Kada je američki fizičar nobelovac Ričard Fejnman posetio atinski muzej, pisao je svojima da su muzejski eksponati pomalo dosadni, jer je mnogo toga već toliko puta vidjeno. Izuzev jedne stvari “potpuno različite i čudne koja je skoro nemoguća....neka vrsta mehanizma sa zupčanicima, vrlo slična unutrašnjim sadržajem modernih časovnika sa alarmom.” Kada je zapitao kustosa o čemu se radi, ovaj je napravio lice osobe kojoj dosadjuju. Posle se žalio: “Od svih onih stvari u Muzeju, šta se okomio baš na to, šta u tome ima specijalnog?”

Prva nagadjanja bila su da se radi o astrolabu, spravi za odredjivanje položaja zvezda, Sunca i Meseca, za koji se znalo da su ga stari Grci koristili. Kako je vreme odmicalo, medjutim postajalo je sve jasnije da imamo pred sobom pravo čudo tehnničkog i teorijskog helenskog uma, mehanizam koji je služio koa svojevrsni planetarijum, analogni računa, kalendar i možda još u neke druge svrhe. U cilju analize strukture i funkcionisanja Mehanizma obrazovana je 2005. jedna medjunarodna istraživačka grupa, u koju je ušlo 17 eksperata različitih struka astronoma, mehaničara, lingvista, istoričara, tehnologa, itd, iz Grčke, Bitanije i SAD. Projekat je dobio ime Antikythera Mechanism Research Project (AMRP). Pošto se ne sme iznositi iz Muzeja, najsavremenija tehnika za nedestruktivno testiranje (NDT) dovežena je u Muzej, da bi se primenile najnovije numeričke i optičke metode, pre svega polinomsko skeniranje površinske teksture i rentgenska računarska tomografija, za ispitivanje unutrašnjosti fragmenata sa visokom rezolucijom. Rezulati su bili zapanjujući. Ovde ćemo izneti neke osnovne podatke do koji se do sada došlo u ispitivanju ovog čuda helenskog genija, koje je promenilo našu predstavu o nivou tehnološkog znanja i umeća iz Helenističkog perioda. Jedna grupa nemačkih istraživača, na čelu sa filologom Albertom Remom sugerisala da se možda radi o legendarnoj Arhimedovoj sferi, kako ju je opisao Ciceron u prvom veku stare ere, koja je mogla da reprodukuje kretanje Sunca, Meseca i pet (tada poznatih) planeta.

antikitera-2 Slika 2. Tomografski snimak dva sparena zupčanika.

Iza naizgled bezazlenih metalnih čapara krije se jadno od najvećih naučno-tehničkih dostignuća ljudskog uma. U prvom, najvećem komadu sa Slike 1 kompjuterskom tomografijom otkriveno je 27 zupčanika (Slika 2), a u tri druga još po jedan. Gotovo je sigurno da ih je bilo bar još sedam, a procene idu čak do 70 ukupno. Kada se shvatilo da se radi o svojevrsnom planetarijumu, interes za Mehanizam je skočio i mnogi su se dali na rekonstrukciju originalnog instrumenta. Prvi pokušaj napravio je Joanis Teofanides 1930-ih, ali se kao prvi ozbiljni rezultat uzima model koji je konstruisao 1974. Derik de Sola Prajs, sa Prinstona. U medjuvremenu opservaciona istraživanja su napredovala i novi uvidi u skrivenu strukturu mehanizma omogućavali su pouzdanije modele. Sledeći korak napravio je 2007. kustos Museja Nauke u Londonu, Majkl Rajt, koji je konstruisao do sada najkompletniju i najuverljiviju varijantu operativne rekonstrukcije. Na Slici 3 mogu se videti spoljašnji delovi jedne od postojećih rekonstrukcija. Sa opservaciono-teorijske tačke gledišta ekipa predvodjena matematičarem sa Univerziteta u Kardifu, Tonijem Fritom, napravila je najveći pomak i došla je do zapanjujućih rezutata, koji našu predstavu antičke praktične nauke, pre svega astronomije i kosmologije, svode gotovo do ponižavajućeg nivoa.

antikitera-3 Slika 3.. Jedna od mogućih rekonstrukcija spoljašnjeg izgleda Mehanizma u mesingu.

Koja je bila namena Mehanizma?

Pre nego što navedemo šta je Mehanizam mogao da uradi, pomenimo ovde neke njegove osnovne parametre. Sa dimenzijama otprilike 30X20X20 cm, videti Sliku 3, spoljašnja drvena kutija sadržavala je unutrašnju drvenu strukturu koja je nosila bronzani mehanizam. Sa spoljašnjeg dela prednje strane i u samoj unutrašnjosti nalazi se tekst na ondašnjem grčkom jeziku (koine), kako se može videti, na pr na trećem fragmentu na Slici 1. Na Slici 3 mogu se videti rekonstrusane spoljašnje strane instrumenta. Sa prednje strane predstavljen je godišnji kalendar, sa 12 meseci plus 5 dana, prema grčko-egipatskom kalendaru. Imao je, prema nekim autorima, posebne brojčanike za planete Hefest (Merkur), Afrodita (Veneru), Ares (Mars), Zevs (Jupiter) i Kronos (Saturn). Zatim je tu Zodijačka skala sa 360 podeoka i 12 zodijačkih znakova, sunčeva kazaljka koja pokazuje položaj Sunca na zodijačkoj skali. Mogla je da simulira prividnu neujednačenost kretanja Sunca. Najzad bila je i mesečeva kazaljka, sa crno-belim krugovima koji su pokazivali mesečeve mene.

Na zadnjoj strani, sa klizajućím drvenim vratima, nalazile su se dve spiralne skale. Gornja je bila podeljena na lunarne msece i odgovarala tzv Metonovom ciklusu, prema grčkom astronomu, koji je pokazao da se posle 235 lunarna meseca kretanje našeg suseda ponavlja. Donja spirala odgovarala je tzv Sorosovom ciklusu, koji odgovara periodu od 223 meseca, kada se mesečeva pomračenja ponavljaju. Mehanizm je, tako, predvidjao pomračenja Sunca i Meseca, kao i vremena odigravanja panhelenskih igara, kao što su Olimpijske.

Mehanizam je koncipiran na osnovu vladajućeg geocentričnog sistema, koji će detaljno razraditi Ptolomej u 2. veku n.e. Ono što naročito fascinira moderne astronome jeste simulacija eliptične kinematike mehanizmom baziranim samo na kružnim zupčanicima, kako se može videti na tomografkom snimku na Slici 2. Posebno je impresivan način na koji je regulisano neujednačeno kretanje Meseca, koje je opazio Hiparh (190-125 s.e.), najveći helenski astronom, koji je živeo i radio na Rodosu.

Šta dalje

  antiketera-4
  Slika 4. Jedna od mogućih rekonstrukcija spoljašnjeg izgleda Mehanizma u mesingu.

Dok se za tehnički deo odgonetanja strukture i funkcionisanja Mehanizma može smatrati da će dalja istražianja dati nove uvide, neka pitanja će, možda, ostati zauvek nerešena Pre svega, ko je i gde konstruisao ovo remekdelo antičke nauke i tehnike? Obzirom da se radi o frapantno komplikovanom i ingenioznom instrumentu, autor se mora tražiti medju zvezdama prve veličine helenske nauke. Za sada je najverovatniji kandidat Posejdonije (135-51 s.e.) sa Rodosa, iz više razloga. Ovaj univerzani genije živeo je i radio na Rodosu, posle Hiparha. Matematičar, fizičar, kosmolog, geograf, istoričar, političar i učitelj, imao je svo potrebno znanje da napravi Mehanizam. O tome svedoči sam Ciceron, koji je kod njega proveo neko vreme „na studijskom boravku“. Osim toga, Rodos je bio poznat u Antici po izvanrednom tehničkom umeću. Drugi verovatni kandidat je sam Arhimed (287-212 s.e), za koga se, takodje zna da je imao neku vrstu planetarijuma.

Kako se Mehanizam našao na dnu Egejskog mora kod Antikitere? I tu postoji više pretpostavki. Pre svega utvrdjeno je da je napravljen negde izmedju 150. i 100. godine stare ere, a da je rimski brod doživeo brodolom oko 70. godine s.e. Šta se sa Mehanizmom u medjuvremenu desilo?. Jedna pretpostavka je da je rimski general Leukulus, kada je osvojio Mitridatovu prestonicu Sinopu (72/71 g.s.e.), na južnoj obali Crnog Mora, opljačkao Mitridatovu riznicu i krenuo za Ialiju. Usput je svratio u Pergamon (današnji Bergama u Turskoj), o čemu svedoče novčići nadjeni u olupini. Kod Antikitere je pretovareni brod doživeo havariju i potonuo sa svim blagom na njemu. Ostaje, medjutim pitanje, ako je ovo tačno, kako se Mehanizam našao u Sinopi?

Čitajući Vodič Kroz Grčku od grčkog putopisca Pausanije (2. vek n.e.) našao sam da je Mitridatov general Menofanes opljačkao 88. g.s.e Delos, ostrvce smešteno tik uz ostvo Mkonos, koje je bilo najznačajnije kultno mesto cele Helade, odmah posle Delfa i koje je bila centralna tržnica Egejskog mora, krcata ogromnim brojem umetničkih predmeta posvećenih bogovima, pre svega Apolonu. Grci su, prema Pausaniji, presreli piratsku flotu i potopili je, ali je po svoj prilici jedan od brodova izbegao zasedu i sa blagom stigao u Sinopu. Ovo je, naravno, samo jedna od pretpostavki.

Koji je naučni začaj Mehanizma u kontekstu našeg znanja o Antici? Pre svega, zahvaljujući konzerviranju u slanoj morskoj vodi, ovo je jedistven materijalni dokaz visoke tehničke kulture starih Grka. Mehanizam u sačuvanom tekstualnom delu pominje KOSMOS, što nije slučajno. Radi se ne samo o planetarijumu, već o grčkoj slici Kosmosa, ograničenog nebeskim sferama, kako je predstavljeno zodijakom. To je bila materijalna predstava celokupnog Kosmosa kako su ga, u okviru geocenričnog sistema, stari percepirali.

U eurističkom pogledu Mehanizam nije Osmo čudo sveta. To je Prvo čudo, koje nam je verovatno Posejdonios podario, a Posejdon za nas sačuvao. Sveti Gral realnog Antičkog sveta, a ne religiozna himera..


O autoru
Petar V. Grujić, profesor na Institutu za Fiziku, Univerzitet u Beogradu, Zemun

Najstariji astronomski računar


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži