Decenijama smo živeli sa idejom da se naš univerzum ne samo širi, već da se to širenje ubrzava, vođeno misterioznom silom poznatom kao "tamna energija". Ova teorija, koja je svojim autorima donela No belovu nagradu, postala je jedan od temelja moderne kosmologije i oblikovala naše razumevanje konačne sudbine svega što postoji.

Međutim, jedna nova, provokativna naučna studija sada dovodi u pitanje ovaj opšteprihvaćeni koncept. Astronomi sugerišu da smo možda pogrešno protumačili ključne dokaze i da se širenje univerzuma, suprotno verovanju, zapravo usporava. Ako se ovi nalazi potvrde, to ne bi bila samo manja korekcija, već veliki zaokret u paradigmi – promena koja osporava rad ovenčan Nobelom i otvara mogućnost potpuno drugačijeg kraja našeg kosmosa.

Ovaj članak istražuje pet najiznenađujućih zaključaka iz ovog revolucionarnog istraživanja, koja bi mogla da promene sve što mislimo da znamo o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti univerzuma.

Teorija vredna Nobela je nožda zasnovana na grešci

Otkriće ubrzanog širenja univerzuma, nagrađeno Nobelovom nagradom za fiziku 2011. godine, sada je pod ozbiljnim znakom pitanja. Utemeljena teorija zasnovana je na posmatranju eksplodirajućih zvezda poznatih kao supernove Tipa 1a. Međutim, nova studija tvrdi da je ključna pretpostavka na kojoj se zasniva celokupan rad možda bila pogrešna. Profesor Young-Wook Lee sa Univerziteta Yonsei, koji je vodio istraživanje, koristi moćnu analogiju da opiše situaciju:

“Prošlo je 27 godina od otkrića tamne energije i ubrzanog širenja univerzuma,” rekao je Li. “Međutim, postojala je ključna pretpostavka koja se ispostavila kao netačna. To je kao da zakopčavate košulju sa pogrešno zakopčanim prvim dugmetom.”

Kraj univerzuma: Ne večno širenje, već "Veliko sažimanje"

Ako su novi nalazi tačni, to ima duboke implikacije na konačnu sudbinu kosmosa. Umesto scenarija večnog širenja, gde bi se galaksije udaljavale jedna od druge dok univerzum ne postane hladno i prazno mesto, ponovo se otvara mogućnost "velikog sažimanja" (big crunch). Ovaj scenario predviđa da bi se širenje univerzuma na kraju zaustavilo i preokrenulo, što bi dovelo do toga da se sva materija i energija ponovo sažmu u jednu tačku – u nekoj vrsti obrnutog Velikog praska. Ova ideja potpuno menja naše viđenje kosmičkog kraja, pretvarajući ga iz beskonačne ekspanzije u konačni kolaps.

"Standardne sveće" koje nisu bile standardne

Čitav zaključak ovenčan Nobelom počivao je na jednoj temeljnoj pretpostavci o supernovama Tipa 1a, koje su smatrane "standardnim svećama" kosmologije. Verovalo se da sve one eksplodiraju sa istom, uniformnom svetlinom, što je astronomima omogućilo da ih koriste kao pouzdane markere za merenje ogromnih kosmičkih udaljenosti. Upravo su merenja koja su pokazala da su udaljene supernove bleđe nego što se očekivalo dovela do zaključka o ubrzanom širenju. Nova studija nudi alternativno objašnjenje: supernove u ranom univerzumu nisu bile bleđe zato što su dalje, već zato što su, u proseku, zaista bile slabijeg sjaja. Ovo nije greška u merenju, već izazov samoj metodologiji – ispravljanjem ovog sistematskog odstupanja, podaci i dalje pokazuju da se univerzum širi, ali sada se to širenje usporava.

Misterija tamne energije koja bledi

Usporavanje širenja direktno utiče na naše razumevanje tamne energije. Prema analizi koju je vodio profesor Li, tamna energija nije konstantna sila koja večno gura univerzum, već sila koja vremenom slabi ili bledi. Ako se ovaj trend nastavi i tamna energija nastavi da se smanjuje do te mere da postane negativna, to je teoretski okidač koji bi pokrenuo kontrakciju univerzuma. Drugim rečima, slabljenje tamne energije je upravo mehanizam koji bi mogao dovesti do scenarija "velikog sažimanja".

Otvara se Velika kosmološka debata

Ova nova studija nije samo usamljena, izolovana ideja. Značajnu težinu njenim tvrdnjama daje činjenica da je uticajni konzorcijum "Desi" nezavisno došao do sličnog zaključka. Sve ovo signalizira početak žestoke debate koja će oblikovati budućnost kosmologije. Profesor Carlos Frenk, kosmolog sa Univerziteta u Durhamu koji nije bio uključen u rad, opisao je nalaze kao "provokativne", "zanimljive" i kao "nešto što se ne može tek tako odbaciti". Njegove reči potvrđuju da se naučna zajednica suočava sa rezultatima koji nose sa sobom duboke posledice, pokrećući novo poglavlje u našoj potrazi za razumevanjem univerzuma.

Zaključak: Kosmička nesigurnost

Na kraju, ova studija nas podseća na jednu od najvažnijih lekcija nauke: naše razumevanje kosmosa nije uklesano u kamenu. Ono se neprestano razvija, preispituje i menja sa svakim novim dokazom i svakom novom perspektivom. Čak i ideje ovenčane Nobelovom nagradom moraju izdržati test vremena i novih podataka.

Ostaje nam da se zapitamo: ako se jedna od temeljnih ideja moderne kosmologije može dovesti u pitanje, koja je sledeća velika istina o univerzumu koja čeka da bude otkrivena?

The Guardian