Robot koji imitira biljku-mesožderku može da radi jedući i vareći žive insekte i paukove i pretvarajući ih u gorivo. Trenutno se radi na dva prototipa koja koriste pametne materijale pomoću kojih mogu da ulove svoj plen.
Svima poznata karnivorna biljka Dionaea muscipula Ellis hvata insekte pomoću dva specijalno adaptirana lista. Kada buba sleti na list privučena mirisom, nogicama dodiruje nevidljive dlačice, aktivirajući tako mehanizam koji zatvara zamku. Biljci je za to potrebno samo 100 milisekundi, nakon čega započinje ubijanje i varenje plena.
Muholovka je samo jedna od 194 karnivorne vrste biljaka. Jedući insekte, biljka unosi minerale kojima inače oskudeva tlo na kom raste.
Jedan od načina da se napravi veštačka zamka-mesožderka je da se upotrebe polimerske membrane pokrivene zlatnim elektrodama koje bi i otkrivale i lovile bube.
Stvoriti tako nešto u laboratoriji znači pronaći materijale koji ne samo da su u stanju da detektuju prisustvo insekta već i da ga brzo ulove. Na Državnom naučnom univerzitetu u Seulu, Južna Koreja, Seung-Won Kimu i saradnicima pošlo je za rukom da stvore tako nešto, koristeći pametne materijale sa memorijom. Oni zauzimaju dva stabilna oblika uvek kada su izložena nekoj sili, toploti, vlazi, PH ili električnoj struji.
Tim naučnika je koristio dva različita materijala – komade od ugljeničnih vlakana u obliku poklopaca školjke koji predstavljaju lišće, povezane metalnom oprugom od pametnog metala. Težina insekta na opruzi činila je da se ona brzo skuplja, povlačeći listove i zarobljavajući plen. Ponovno otvaranje listova postiže se uticajem struje na oprugu.
Mohsen Shahinpoor sa univerziteta Maine u Oronu, SAD, ima drugčiji pristup. Njegov robot za lov na muve koristi veštačke jonske mišiće napravljene od polimerskih membrana pokrivenih zlatnim elektrodama. Struja koja putuje kroz membrane tera ih da se saviju na jednu stranu – a kada se polaritet promeni, vraćaju se na drugu stranu.
Savijanje materijala takođe stvara i napon, koji Shahinpoor koristi da stvori nanosenzore. Kada buba sleti, mali napon tera veći izvor napajanja da stvori suprotan napon u listovima, dovodeći do toga da privlače jedan drugi i zatvore zamku.
Prema najnovijim izveštajima, naučnici su uspeli da zatvore klopku za samo 0,3 sekunde! Više neće biti lako biti ni najobičnija muva.
“Veoma mnogo smo napredovali u tehnologiji muholovki,” kaže Ioannis Ieropoulos iz bristolske Laboratorije za robotiku. On je sa kolegama već uspeo da proizvede EcoBota, robota koji može da vari insekte, otpatke i prljavštinu i tako dobija energiju za svoj rad. EcoBot koristi bakterije za razlaganje materije ili egzoskeleta insekata u reakciji koja oslobađa elektrone i stvara elektricitet.
No bez načina da uhvati plen, istraživači su primorani da EcoBota hrane ili ručno sa mrtvim bubama, ili uz pomoć velike ultraljubičaste sijalice-mamca – slične onoj koja se koristi na splavovima. Međutim, to nije dobro za jednog robota koji teži da bude autonoman. Štaviše, UV lampa bi morala da bude uključena sve vreme, trošeći dragocenu energiju, kaže Ieropoulos. “Rado bi popričali sa svima koji imaju neku ideju.”
EcoBot-II. Kao gorivo koristi trulo voće, muve i oklope ljuskara, kao katodu kiseonik iz vazduha. Radio je bez prestanka 12 dana, a onda je “pojeo“ 8 kućnih muva.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
