Dobro znamo da nam treba hiljade godina da postojećim raketnim motorima stignemo do najbližih zvezda. Rastojanja su mnogooo velika. Nešto se mora uraditi po tom pitanju, da bismo se proširili po okolnim zvezdama, odnosno njihovim planetama, ako ni zbog čega, onda zbog toga da se osigura dalje postojanje ljudske vrste, pre nego se uništimo ovde na Zemlji.

O Alsubijerovom pogonu nadsvetlosne brzine, koji brzinu postiže deformacijom prostor-vremena, pisali smo ovde i ovde i taj pogon proizilazi iz rešenja Ajnštajnovog jednačina opšte relativnosti. Zanimljiva kritika nadsvetlosnog pogona, data je ovde: [1].

Januara 2022. godine Nasa je objavila tekst svog inženjera Dejvida Barnsa (David Burns) o spiralnom motoru (helical engine) koji teoretski može da ubrza brod do 99% brzine svetlosti, i to bez potrošnog pogonskog goriva! Pogon se zasniva na efektu povećanja mase sa povećanjem brzine. Misli se na relativističke brzine, brzine bliske brzini svetlosti. Rad je izazvao reakcije ali za sada nije potvrđen ni osporen od stručnih ljudi.

pogonDT 

Model Spiralnog motora. (Kredit: luismmolina/iStock)

Kako motor radi? Najjednostavnije rečeno pogon iskorišćava promenu mase, kako se brzina mase približava brzini svetlosti. Čestice se ispaljuju korišćenjem akceleratora čestica, a po upotrebi se ponovo koriste. Akcelator ubrzava jone do umerenih dosvetlosnih brzina a zatim im menja brzinu da bi postigao promenu njihove mase. Promena mase je promena sile. Akcelator usmerava čestice u pravcu putovanja da bi se proizveo pogon. Pogon teoretski može da postigne brzinu od 297.000 km/s.

Motor nema pokretne delove osim jona koji putuju u vakuumu, zarobljenih unutar električnih i magnetnih polja. Zvuči sjajno, zar ne? I jeste – u teoriji. Praktični problemi su veliki. Spiralna komora bi morala biti prilično velika. Oko 200 metara dužine i 12 metara u prečniku. Potrebno je 165 megavata energije da se stvori 1 Njutn potiska (potisak kojim kilogramu mase povećava brzinu po metar u sekundi, svake sekunde). Mnogo uložene energije za malo dobijenog potiska. Moraće da se sačeka nova tehnologija dobijanja velike energije iz male mase. Neki mini fuzioni reaktor.

Spiralni pogon, doseže 99% brzina svetlosti.

Ovo je za sada samo interesantan koncept, koga treba dokazati u praksi. Rad je u međuvremenu uklonjen sa Nasine veb stranice bez obrazloženja.

[1] Profesor David Kipping u svom novom videu https://www.youtube.com/watch?v=an0M-wcHw5A objašnjava zašto bi putovanje brže od svetlosti dovodi do vremenskog paradoksa. I pored najbolje volje nisam uspeo da shvatim gde je paradoks. Možda neko od čitalaca Astronomije pomogne.

Izvori:

NewScientist

NWP

 

 


Komentari  
dtanasko
+1 #2 dtanasko 05-05-2022 15:11
@rajs, pa jeste, jer omogućava da se od same energije, ako je imamo u dovoljnoj količini, dobije upotrebljiva sila potiska. Zanimljivo je i zbog toga što ljudi mozgaju kako da dosegnu svetlosnu ili nadsvetlosnu brzinu. Postaje jasno da se taj cilj ne može doseći konvencionalnim načinom, putem sagorevanjem goriva u raketnom motoru, nego da to mora biti neko petaljanje sa prostor-vremeno m i masom. Nešto što se ne opisuje sa Njutnovim zakonima inercije, akcije i reakcije, nego što se opisuje sa Ajnštajnovim jednačinama.
rajs
0 #1 rajs 02-05-2022 21:37
Занимљиво....
Dodaj komentar