U svetu postoji oko 450 nuklearnih reaktora koji obezbeđuju oko 10% svetske proizvodnje električne energije, odnosno oko 4% ukupne svetske proizvodnje energije.

Vrhunac korišćenja nuklearne energije bio je 1990. god. Od tada je usporenje u njenom korišćenju. Nuklearne elektrane za sobom ostavljaju veliki problem nuklearnog otpada koji ide na milione tona.

Slika prikazuje koje zemlje proizvode nuklearnu energiju i u kom procentu u odnosu na celokupnu svetsku proizvodnju. Karta je zelene boje, mada bi bolje odgovarala crvena.

Samo 15 zemalja proizvodi 91% svestske nuklearne energije. Prvih 5 zemlja po količini proizvedene nuklearne energije su SAD, Kina, Francuska, Rusija i Južna Koreja. U SAD nuklearna energija čini 50% domaće čiste električne energije (pitanje je da li nuklearnu energiju treba smatrati čistom kada za sobom ostavlja stohiljadugodišnji smrtnosni radioaktivni otpad). Kina, drugi po veličini proizvođač nuklearne energije, dalje ulaže u nuklearnu energiju u pokušaju da postigne svoje klimatske ciljeve. Plan, koji uključuje izgradnju 150 novih reaktora do 2035. godine, mogao bi koštati čak 440 milijardi dolara.

Zanimljivo je videti koje zemlje imaju najveći udeo nuklearne energije u domaćoj proizvodnji električne energije. Prvih 5 su: Francuska sa 70%, Slovačka 53%, Ukrajina 51%, Mađarska 48% i Bugarska 41%. Na slučaju malih zemalja Slovačke, Mađarske i Bugarske vidimo da jedna nuklearka rešava problem snabdevanja. Isto bi se moglo primeniti na prostor bivše Jugoslavije, jedna nuklearka bi na dugu stazu rešila problem struje novoformiranih zemalja, smanjila bi finansijsko opterećenje raspodelom troškova. Mogla bi se smestiti na tromeđi Srbije, Hrvatske i BIH, na Savi. Ali od toga ne može biti ništa jer to ni domaćim ni stranim političarima ne odgovara. Bolje im je izvući pun iznos novca i zadužiti ponaosob svaku državu, a u međuvremenu im prodavati skupu struju.

Kakva je budućnost nuklearne energije? Situacija se stalno menja. Više od 50 nuklearnih reaktora bilo je u izgradnji 2020. godine, a planirano je još stotine drugih prvenstveno u Aziji. Kako se zemlje okreću od fosilnih goriva i prihvataju izvore energije bez ugljenika, nuklearna energija bi mogla da doživi ponovno oživljavanje u globalnom energetskom miksu uprkos planiranom postupnom ukidanju u nekoliko zemalja širom sveta.

Budućnost je takođe u iščekivanju fuzionih reaktora. Kineski fuzion reaktor, čija izgradnja košta 1000 milijardi dolara, postavio je novi svetski rekord radeći 17 minuta i otvarajući temperaturu plazme od 70 miliona stepeni celzijusa. Rekord je dugo držao francuski fuzioni reaktor. Fuzion rekatori bi bili neograničen izvor praktično besplatne i čiste energije.

Izvor:

https://elements.visualcapitalist.com/visualizing-nuclear-power-production-by-country/