ponovljeno 23.4.24.

Pre stojednu godinu*, tačnije do 7. novembra 1919. god. Albert Ajnštajn nije bio poznata ličnost. Bio je profesor u Berlinu, poznat naučnicima, intelektualcima, posebno dobro Milevi Marić od koje se već bio razveo i rođaci sa kojom će se uskoro oženti - ali ne i svetu.

* Članak je pisan 15.11.2020 godine

7. novembra 1919. New York Times je objavio da je posmatranjem pomračenja Sunca potvrđena ispravnost Ajnštajnove opšte teorije relativnosti. Da je prostor-vreme jedno, nedeljivo i da se pod uticajem mase prostor deformiše. Od tog trenutka Ajnštajn je postao najpoznatiji naučnik na svetu.

Koristeći svoju teoriju opšte relativnosti Ajnštajn je predvideo da su zvezde koja se odmah iza ruba Sunca vidljive za Zemlje. Zato što masa Sunca krivi prostor u svojoj blizini i zakreće putanju fotona. Naravno od sjaja Sunca ne možemo videti zvezde. Ali moguće je za vreme potpunog pomračenja kada Mesečev disk kompletno pokriva Sunce. Sam Ajnštajn je predložio taj eksperimnt.

Svetlost zvezde putuje pored Sunca. Masa Sunca savija prostor, svetlost skreće po tom savijenom prostoru i stiže do Zemlje (plava linija). Da nema savijenog prostora, svetlost zvezde bi promašila Zemlju. Iako je zvezda iza ruba Sunca, zrak obilazi Sunce i stiže do posmatrača na Zemlji. Posmatrači ne vide krivu putanju, za njih je zvezda pored Sunca (bela linija).

Dve godine kasnije, 1917, Frank Watson Dyson, britanski astronom, osmislio je eksperiment u kome će se snimti položaji pozadinskih zvezda iza ruba Sunca tokom pomračenja. Dve godine kasnije Sir Arthur Eddington, direktor Kembridžske opservatorije, sproveo je taj eksperiment. Snimci su poslati naučnicima širom sveta. Rezultati su potvrdili ispravnost opšte teorije relativnosti i Ajnštajn je preko pomračenja postao superzvezda.

Iako je prošlo više od 100 godina od potvrde da se prostor deformiše u blizini velikih masa i danas ta spoznaja izaziva nevericu kod mnogih jer nije intuitivno ni opažajno. Kako nešto što je prazno ima još  neku osobinu osim da je prazno? Zato postoji nauka i vrhunski naučnici koji vide i dokazuju ono što običan svet ne može. Pošto je vreme povezano sa prostorom, vreme takođe trpi deformaciju tako što se usprava u blizini velikih masa. Vreme na površini Zemlje teče sporije nego u orbiti Zemlje, što je potvrđeno eksperimentima

Najbolja i najnovija potvrda ispravnosti opšte teorije relativnosti je započela 21. avgusta 2014. god. kada je ESA (Evropska svemirska agnecija) lansirala dva satelita Galileo 5 i Galileo 6 namenjenih da budu evropska verzija američkog GPS-a, pod imenom GNSS (Gobal Navigation Satellite System). Zbog kvara u sistemu upravljanja, sateliti nisu mogli da zauzme kružnu orbitu na visini od 23.000 kilometara, umesto toga zauzeli su eliptičnu putanju sa apogejem od 26.000 km i pergijem od 17.000 km, što ih je učinilo neupotebljivom za namenjenu svrhu. Ali, naučnici su se setitli. Sobizirom da vreme sporije teče bliže Zemlji, a brže dalje od Zemlje, a na satelitima su atomski časovnici koji otkucavaju brzinom 1.420.405.751.786 Hz, naučnici su dobili savršen instrument za proveru teorije realtivnosti. Tri godine, tačnije 1000 dana, su sprovodili merenja.

Trenutak lansirana Galileja 5 i Galileja 6, satelita koji su nam doneli do sada najveću preciznost u proveri ispravnosti opšte teorije relativnosti. Na njima su automski časovnici koji greše 1 sec na 300 miliona godina.

I kakavi su rezultati? “Nažalost” teorija relativnosti nije pogrešna. Zašto naučnici kažu nažalost? Zato što smatraju da teorija relatinvosti nije konačni odgovor, zato što iza nje ima dalje, zato što je prošlo 100 godina i ne nalazi se način kako da se gravitacija poveže sa kvantnom mehanikom.

Izvori: