Juče je održana simultana konferencija u štabu Evropske južne opservatorije u Garhingu kod Minhena i National Science Foundation u Vašingtonu.

Na konferenciji je detaljno opisano ono što je prof. Mijić napisao za AM: 14. avgusta ode godine zabeleženo spajanje dve neutronske zvezde. Taj događaj je od izuzetnog značaja za nekoliko naučnih disciplina iz više razloga. On pokazuje visok dostignuti nivo tehnologije koja omogućava da se detektuju i tako teško, gotovo nemoguće uočljivi događaji kao što je spajanje crnih rupa ili zvezda, milionima svetlosnih godina daleko u tami kosmosa.  Ali to je manje važno. Ova detekcija otvara put za dalje znatno dublje izučavanje neutronskih zvezda i posledica njihovih sudara, zatim za bolje upoznavanje evolucije svemira, i zapravo tek će naredne generacije uočiti prave naučne koristi od ovog novog načina istraživanja univerzuma.

Uglavnom 17. avgusta ove godine zabeleženi su gravitacioni talasi prispeli sa dve neutronske zvezde koje su se, idući u spirali jedna ka drugoj, spojile što je izazvalo divlju eksploziju gama zraka. Taj događaj je prvo zabeležio Virgo detektor smeštan u blizini Pize (Italija). Isti gravitacioni talasi stigli su 22 milisekunde kasnije do LIGO detektora u Livingstonu (Lujzijana, SAD) i 3 milisekunda posle toga do LIGO detektora u Hanfordu (Vašington). Ono što čitavom događaju daje poseban značaj jeste da je on trajao izuzetno dugo. Umesto nekoliko sekundi najviše, koliko se moglo očekivati, on je trajao čitavih 100 sekundi. Po tom trajanju, amplitudi i frekvenciji talasa naučnici su zaključili da je u pitanju spajanje binarnog sistema neutronskih zvezda mase 1,5 i 1,1 mase Sunca.

Crne rupe zbog svoje enormne mase urušavaju prostor i vreme te njihovo spajanje ne može da izazove  emisiju svetlosnih zraka koji bi izašli izvan horizonta događaja crne rupe. Nasuprot tome, spajanje neutronskih zvezdi je buran i upadljiv događaj. Samo 1,7 sekundi nakon što su gravitacioni detektori zabeležili spajanja neutronskih zvezda, Nasin Fermi gama zračni teleskop i evropski INTEGRAL su na istom mestu zabeležili gama bljeskove.

Zatim su se u posmatranje uključili i drugi brojni teleskopi i koji su zabeležili optičke zrake u eliptičnoj galaksiji NGC 4993 na daljini od 130 miliona svetlosnih godina. Isto područje su posmatrali ST Habl, Chandra, Very Large Telescope, Very Large Array i brojni drugi.

To je bilo veoma značajno jer su naučnici o jednom događaju dobili neposredne informacije u različitim spektrima zračenja.

Evo još nekih podataka. Za tih 100 sekundi koliko je trajao bljesak, neutronske zvezde su načinile 1500 orbita. Sistem je star 11 milijardi godina. U mementu kada su bile zapažene ove zvezde su se nalazile na rastojanju od svega 320 kilometara jedna od druge.

Sigurno je da će astronomi nastaviti da posmatraju ovo područjetj. "kilonovu"*, dogod ono bude pružalo bilo kakve informacije, tj. sve dok poslati blesak ne izbledi potpuno sa našeg neba. To će im pružiti mogućnost da izuče kako izbačeni materijal reaguje sa drugom sredinom.

Koga interesuju snimak konferencije:

* Ovde je mesto da se upoznamo sa novim pojmom: kilonova, termin do sada neviđen u AM. On označava supernovu koja nastaje kada se dve neutronske zvezde, ili neutronska zvezda i crna rupa spoje. Tada dolazi do snažnog elektromatnetnog zračenja

Preporuka za čitanje:

Čeka se specijalna, vrlo uzbudljiva vest

LIGO: Nobelovci i njihov projekat

Šta su gravitacioni talasi?

Izvori gravitacionih talasa

Šta kažu naši naučnici o detekciji gravitacionih talasa?

Tijana Prodanović i Dušan Mrđa o detekciji gravitacionih talasa

Ukratko o LIGO, opservatoriji koja je zabeležila gravitavcione talase

Treći prijem gravitacionih talasa!

Pušten je u rad treći detektor gravitacionih talasa

Nobelova nagrada za fiziku 2017.