Nisam ni prvi ni poslednji, a zasigurno ne najpametniji, koji će reći da je ovo generacijsko otkriće! Na dan 12 februara 2016. zvanično je rođena nova grana astronomije – gravitaciona astronomija.

Naravno, ne treba ODMAH očekivati nova epohalna otkrića vezanih za detekciju gravitacionih talasa… za to su nam potrebni instrumenti sledećih generacija.

Do tada — pustite mašti na volju šta sve može budućnost da poveze sa gravitacionim talasima.

Vojna industrija je već naveliko u panici kako i šta dalje… teško nama?

Prva misao nakon objavljivanja rezultata LIGO eksperimenta bila mi je: "Fantastično! Konačno ih imamo! Kao što je krajem XIX veka problem ultraljubičaste katastrofe razrešen Plankovim zakonom zračenja, ovo otkriće će nam pomoći da razrešimo pitanje tamne materije, za koju ne znamo šta je, a koja nas toliko opterećuje."

A onda je u meni proradilo iskustvo. Nije ovo prvi veliki korak u fizici kojem sam prisustvovao, a da su nakon početne euforije sledile podrobnije analize i provere koje su sliku činile «koloritnijom». Sačekajmo ih. U kosmosu ima još mnogo toga što treba objasniti.

Gravitacioni talasi su poslednja predikcija Ajnštajnove Opšte Teorije Relativiteta koja nije bila eksperimentalno verifikovana.  Posle tačno 100 godina od formulisanja te teorije, postigli smo i to, tako da je ta teorija sada zaokružena.

Ali ono sto je još važnije, dobili smo potpuno novi prozor u nas svemir. Do sada smo sve informacije iz udaljenih delova našeg svemira dobijali isključivo proučavanjem elektromagnetnog zračenja (fotona) koje nam pristiže iz različitih izvora. Sada možemo da direktno proučavamo  burne događaje kao sto su to sudari i spajanja crnih rupa posmatranjem gravitacionih talasa koji dolaze direktno do nas. To je kao kad čovek koji je mogao samo da vidi, odjednom dobije čulo sluha. Svet za njega nikad vise neće biti isti.

Sada takodje možemo da prodremo mnogo dublje u prošlost samog  svemira. Gravitacioni talasi koji nam dolaze od samog Velikog Praska  mogu nam dati informacije o samom početku našeg svemira koje nam do sada nisu bile dostupne. Razlog je vrlo jednostavan. Svemir je tek 400 000 godina posle  Velikog Praska postao transparentan za fotone. To znaci da nam taj prvi period nije dostupan za proučavanje ako možemo da detektujemo samo fotone. Ali taj isti rani svemir je potpuno transparentan za gravitacione talase. Bar teoretski gravitacionim talasima možemo da posmatramo dogadjaje unazad sve do Velikog Praska. Ali za to nam već trebaju nove generacije detektora gravitacionih talasa. LIGO za sada može da proučava sudare crnih rupa i drugih kompaktnih objekata.

Na kraju, male primordijalne crne rupe koje emituju jako gravitaciono zračenje mogle bi biti otkrivene pomoću detektora gravitacionih talasa. To je ujedno i jedan od najboljih način da se potvrdi postojanje tzv. Hokingovog zračenja crnih rupa.