Mislim da je ovo vrlo velika stvar i što se tiče astrofizike sigurno najveće otkriće u poslednjoj deceniji (pre toga otkriće da neutrini osciluju, mislim da mi je bilo isto toliko značajno).

Zašto je to toliko sada bitno kad u principu nije iznenađenje, to smo i očekivali, nije baš da iko više sumnja u Ajnštajnovu relativnost? Iako je većina naučnika verovala u postojanje gravitacionih talasa i koji su već bili indirektno detektovani i za to je već dodeljena Nobelova nagrada, velika je stvar da smo ih detektovali. To nije samo u tehničkom smislu velika stvar, napraviti tako neko merenje gde merite promenu dužine na nivou hiljaditog dela veličine protona, već je velika stvar u astronomiji jer smo dobili "nove oči". Vidimo tj. merimo nešto što do sada nismo videli. Kao kad je otkriveno X zračenje, ili radio talasi ili bilo koja druga vrsta do tada nevidljivog zračenja. To je potpuno transformisalo astronomiju i naš pogled na svemir. Mi znamo da postoje crne rupe, i znamo da mala tela velike mase jako zakrivljuju prostor, ali i daje ne znamo šta se dešava kad prostor postane jako zakrivljen, i dalje ne znamo šta se dešava unutar crne rupe, i dalje ne znamo kako jaka gravitacija izgleda u malom prostoru.

E to je ono što se nadamo da će nam posmatranje i merenje ovih gravitacionih talasa doneti - priliku da novim očima zavirimo u neviđeno i da konačno razumemo gravitaciju.

Sjajno je što eksperimentalna otkrića fundamentalne fizike prate teorijska predviđanja, makar predvajanja bila stara i 100 godina. Jednostavno je morao proći dovoljno dug period vremena da bismo raspolagali dovoljno osetljivom detekcionom tehnikom neophodnom za registrovanje izuzetno malih promena u prostor-vremenu uzrokovanih gravitacionim talasima.

Ovo otkriće otvara mogućnost da vidimo kosmos sasvim novim očima, nezavisno od elektromagnetnog zračenja od kojeg smo do danas saznali gotovo sve što znamo o univerzumu. Za sada smo na nivou da registrujemo “najglasnije” događaje koji proizvode gravitacione talase – obrtanje crnih rupa i neutronskih zvezda tokom njihovog međusobnog približavanja i spajanja, pa će nam već i samo njihovo “prebrojavanje” i lociranje pravca iz kojeg oni dolaze doneti nove važne rezultate kada je u pitanju evolucija kosmosa.  Vremenom će nam postati dostupni događaji koji ostavljaju na našim detekcionim uređajima mnogo finiji trag. To bi nam moglo pomoći da bolje zavirimo u kretanja i raspodelu tamne materije u kosmosu koja se uopšte ne oglašava emisijom ili apsorpcijom elektromagnetnog zračenja. Možda ćemo uspeti i da direktno pogledamo u trenutke kada je kosmos bio mlađi od 380 000 godina, jer znamo da je registrovanje kosmičkog mikrotalasnog zračenja najdalje što danas vidimo u prošlost.