Čitam u ruskim dečjim novinama pitanje: “Kolika je dužina Oktobarske železničke pruge?” To je stara pruga između Sankt Petersburga, ranijeg Lenjingrada, i Moskve, izgrađena još 1851. godine, čiji se jedan deo danas nalazi pod zaštitom UNESCO-a. Rusi kažu da je sa kolateralama ukupno dugačka čak 10.378 km. Međutim, ono što mi je privuklo pažnju je odgovor: kaže se da je (do Moskve) prosečno dugačka 640 km, a da je leti čak 300 metara duža nego zimi! Ali ima jedno “ali”. O čemu se radi?

Ovakav za mnoge neočekivani odgovor i nije tako apsurdan kao što možda izgleda. Ako pod dužinom pruge podrazumevamo ukupnu dužini železničkih šina, to stvarno znači da bi leti morale da budu duže nego zimi. Ne zaboravite da se šine zagrevanjem produžavaju – sa svakim Celzijusovim stepenom za više od 100.000-og dela njihove dužine. U vrelim letnjim danima, temperatura šina može da se popne i na 30-40 stepeni pa i više; ponekad se šine na suncu toliko zagreju da mogu da ispeku ruku. S druge strane, zimski mrazevi mogu da ohlade šine na -25° pa i niže. Ako se zadržimo na razlici od 55° između letnje i zimske temperature, a potom pomnožimo dužinu puta od 640 km sa 0,00001 pa sa 55, dobićemo malo više od 1/3 km. Proizilazi da je stvarno pruga na delu između St. Petersburga i Moskve leti duža za trećinu kilometra, tj. za oko trista i nešto metara, nego zimi.

pruga

Ipak, ovde se ne menja dužina pruge već suma dužina svih šina. To nije jedno te isto, zato što se železničke šine ne primiču potpuno jedna do druge: između njihovih spojeva se uvek ostavlja mali međuprostor – rezerva za slobodno širenje šina prilikom zagrevanja. {Taj zazor, pri standardnim dužinama šina od 8 metara, treba da pri temperaturi od 0° ima 6 mm. Da bi se taj prostor potpuno zatvorio, potrebno je da se temperatura poveća na +65° C. Prilikom postavljanja tramvajskih šina takođe je potrebno, prema tehničkim zahtevima, ostavljati zazore. To obično ne izaziva krivljenje šina, jer su zbog njihovog ukopavanja u tlo one manje podložne većim temperaturnim kolebanjima, a i način njihovog povezivanja sprečava bočno krivljenje. Međutim, velika vrućina ipak uspeva da iskrivi šine, kao što se vidi na slikama.} Naš račun je pokazao da je ukupna dužina svih šina povećana za ukupnu dužinu praznina među šinama; ukupno istezanje tokom letnjih vrelih dana dostiže preko 300 metara u odnosu na njihovu veličinu tokom mrazeva. Tzv. Oktobarska pruga tokom leta je 300 metra duža nego zimi.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži