Pšenica je osnovna namirnica za milione ljudi širom sveta. Posle pirinča i kukuruza, pšenica je treća žitarica u svetu po obimu proizvodnje, a druga po proizvodnji za ljudsku ishranu, posle pirinča. S obzirom na važnost pšenice u globalnom sistemu ishrane, svaki uticaj na glavne proizvođače, kao što su suše, ratovi ili drugi događaji, utiču na ceo svet.

Zitarice
Ova slika Kašiša Rastogija prikazuje 20 godina globalne proizvodnje pšenice po zemljama. (Ilustracija 1071x1600 px)

Dok više od 80 različitih zemalja proizvodi pšenicu širom sveta, većina globalne proizvodnje pšenice dolazi iz samo nekoliko zemalja, prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Kina je najveći svetski proizvođač pšenice. Proizvela je više od 2,4 milijarde tona pšenice u poslednje dve decenije, što čini otprilike 17% ukupne proizvodnje u periodu 2000-2020. Većina kineske pšenice se koristi u zemlji kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za hranom u zemlji. 

Druga po veličini zemlja po proizvodnji pšenice je Indija. Tokom poslednje dve decenije Indija je proizvela 12,5% pšenice u svetu. Kao i Kina, Indija većinu svoje pšenice koristi u zemlji zbog značajne potražnje za hranom.

Rusija je treći po veličini proizvođač pšenice u svetu, ali je najveći svetski izvoznik pšenice. Zemlja je 2021. izvezla pšenicu u vrednosti od više od 7,3 milijarde dolara, što čini približno 13,1% ukupnog izvoza pšenice te godine.

Uticaj Rusije i Ukrajine na globalno tržište pšenice
Pošto su Rusija i Ukrajina značajni globalni proizvođači pšenice, tekući sukob između dve zemlje izazvao je ogromne poremećaje na globalnom tržištu pšenice.

Konflikt je imao uticaja i na srodne industrije. Na primer, Rusija je jedan od najvećih svetskih dobavljača đubriva, a sukob je doveo do globalne nestašice đubriva što bi moglo dovesti do nestašice hrane širom sveta.

Zemlje bivše Jugoslavije
Samo je Srbija uspela da uđe na ovaj dijagram sa učešćem od 0,3% svetske proizvodnje pšenice.

 

 


Dodaj komentar