Ove godine su Englezi napravili spisak 980 najboljih univerziteta na svetu, objavivši tako najširu takvu tabelu do sada. Škole su rangirane u 13 pažljivo odabranih kategorija koje pružaju najopsežnije i dobro izbalansiranje prednosti kojima veruju studenti, akademici, univerzitetski rukovodioci, privreda i vlade.
| RANG | NAZIV | Broj studenata | Odnos studenti/osoblje | Stranci | Odnos žene/muškarci |
| 1 | University of Oxford | 19.718 | 11,0 | 35% | 46:54 |
| 2 | California Institute of Technology | 2.181 | 6,7 | 27% | 31:69 |
| 3 | Stanford University | 15.685 | 7,7 | 22% | 42:58 |
| 4 | University of Cambridge | 18.605 | 11.3 | 35% | 45:55 |
| 5 | Massachusetts Institute of Technology | 11.192 | 8,8 | 34% | 37: 63 |
Posle ovih, slede Harvard (SAD), Princeton (SAD), Imperial College London (VB), ETH Zurich – Swiss Federal Institute of Technology (Šv.), University of California, Berkeley (SAD) ...
Ako već ne možemo lično i personalno, pođimo virtuelno u posetu najbolje rangiranim:
1. Prvi je University of Oxford – to je najstariji univerzitet u engleskom govornom području i drugi najstariji preživeli na svetu. Iako je datum osnivanja danas nepoznat, ima podataka da se bavio podučavanjem i pre 1096. godine.
Nalazi se u okolini centra srednjevekovnog grada Oxforda, a sačinjavaju ga 44 koledža[1] i privatnih škola[2] i preko 100 biblioteka, čineći time najveći akademski bibliotekarski sistem u kraljevstvu[3]. Takođe poseduju i najstariji univerzitetski muzej, kao i najveći univerzitetski pres-centar na svetu. Budući da je čitav grad univerzitetski, ne poseduje glavni kampus, već su zgrade i ustanove raštrkane po čitavom gradu.
Ukupno ima oko 22.000 studenata, od kojih je polovina nediplomiranih dok su preko 40% stranci iz preko 140 zemalja.
Viktorijanski pesnik M. Arnold ga je nazvao „gradom uspavanih tornjeva“, ali Oxford ima najmlađu populaciju od svih gradova u Engleskoj i Velsu: skoro četvrtina stanovnika su studenti.
Univerzitet ima preko 250.000 živih studenata, među kojima ima preko 120 nosioca medalja sa Olimpijada, 32 Nobelovca, 7 pesničkih laureata, i preko 30 savremenih svetskih lidera (Bill Clinton, Indira Ghandi, Aung San Suu Kyi, Benazir Bhutto, i 27 britanskih premijera: Tacher, Blair, Cameron, Theresa May itd.).
Univerzitet je dao 11 Nobelovaca iz hemije, 5 iz fizike i 16 iz medicine. Među poznate oksfordske mislioce i naučnike spadaju Tim Berners-Lee, Stephen Hawking i Richard Dawkins. Univerzitet su pohađali i slavni glumci Hugh Grant i Rosamund Pike, kao i pisci Oscar Wilde, Graham Green, Vikram Seth i Phillip Pullman.
Prvi stranac na Oxfordu bio je neki Emo of Friesland, i on se „upisao“ 1190, da bi danas univerzitet imao „internacionalni karakter“ sa vezama u skoro svakoj zemlji sveta, tako da je 40% njegovih đaka došlo „sa strane“.
Kao moderan univerzitet, okrenut istraživanju, Oxfordova glavna snaga je u nauci, tako da je na mestu broj 1 u svetu medicine a uvek je među 10 u svetu po životnim naukama (biologiji, medicini, genetici, biohemiji, farmakologiji, fiziologiji, zoologiiji, anatomiji, bioetici, itd.), fizičkim naukama (astronomiji, fizici, hemiji, itd.), sociološkim naukama, i umetnosti i humanitarnim naukama (jezicima, književnosti, filosofiji, religiji, itd.).
Prema podacima od pre dve godine, univerzitet je inkasirao 1,429 milijardi funti; glavni izvor su naknade za naučna istraživanja (£522,9 mil.) i školarine (£258,3 mil.). Koledži su ukupno doneli £415 miliona. Koledži imaju ogromne i skupe zadužbine – preko £3,8 milijardi, dok je univerzitet “skromniji” – samo £835 miliona. Za nas je svetsko čudo da univerzitet uopšte ima ideju i mogućnost da investira svoje pare, tako da je čudo da je Oxford vlasnik deonica i u nekim naftnim kompanijama u svetu.
Ove godine univerzitet je na 1. mestu u svetu, dok je prema reputaciji na 5. mestu. Rangiranje zavisi od izvora, ali prema „Times Good Univerity Guide“ – odakle i uzimam ove podatke – prvi je već 11 godina za redom.
2. Drugi je California Institute of Technology, ili svima poznatiji jednostavno kao Caltech. Ovaj privatni Tehnološki institut je u svetu poznat kao naučna i inženjerska istraživačka i obrazovna institucija, gde nadareni đaci i studenti traže odgovore na složena pitanja, otkrivaju nova saznanja, vodeće inovacije i menjaju našu budućnost.
Caltechov kampus od 50 hektara smešten je u Pasadeni, u Kaliforniji, 20 km od ovog predgrađa Los Anđelesa.
Cilj Kalifornijskog instituta je da proširuje ljudska znanja za dobrobit društva preko istraživanja spojenih sa obrazovanjem. Istražuju najizazovnije, fundamentalne probleme u nauci i tehnologiji u izuzetno kolegijalnoj i interdisciplinarnoj atmosferi, u kojoj nadareni studenti postaju kreativni članovi društva.
Osnovan kao Throop Univerity 1891. u Pasadeni, promenio je ime u sadašnje 1920. godine. Od njega je nastala slavna Nasina Laboratorija za mlazni pogon (JPL), kojom Caltech nastavlja da rukovodi, a koja je nastala pre II sv. rata.
Caltech je podeljen na šest odseka snažno povezanih sa naukom i inžinjeringom, tako da je 2011. zaradio \(335 miliona samo od sponzorisanih istraživanja. Budžet za 2014, uključujući kampus zajedno sa JPL, bio je oko \)2 milijarde: kampus \(580 miliona a JPL \)1,5 milijardi. Najviše para su doneli ugovori i donacije – 56.5%, zadužbine – 16,8%, pokloni – 7,6%, studentske školarine – 5,8%, itd.
Caltech je stalno među najboljim fakultetima u svetu. Među njegovim đacima ima 34 Nobelovca (L. Pauling je jedini u istoriji koji je dobio dve nepodeljene nagrade), 6 sa Turingovom medaljom, 4 sa titulom Glavnog konstruktora u Vojnoj avijaciji i 71 dobitnik Nacionalne medalje za Nauku ili Tehnologiju. Do sada je 112 njihovih đaka ušlo u različite Akademije Amerike. Uz to, brojni bivši đaci su rade i učestvuju u Nasi ili Howard Hughesovom Medicinskom Institutu. Caltech je u Americi rangiran na 1. mesto po procentu diplomiranih studenata koji su otišli na doktorske studije.
Caltech je od 2011. rangiran na 1. mesto u svetu u dve kategorije: inženjeringu i tehnologiji, i fizičkim naukama (astronomiji, fizici, hemiji, itd.). Njihovi studenti su na drugom mestu (posle Harvarda) u zauzimanju najviših funkcija u državi u svojim oblastima.
3. Treći je Stanford University, ili zvanično Leland Stanford Junior University. Poseduju jedan od najvećih kampusa u SAD i uvek su među najprestižnijim fakultetima u svetu.
Osnovan je 1885. (porodica železničarskog tajkuna, industrijalca i političara Stanaford posvetila ga je rano preminulom sinu) a otvoren 6 godina kasnije kao mešovita i verski tolerantna obrazovna institucija.
Posle smrti starog Stanforda 1893. univerzitet je počeo financijski da propada, a još dodatno nakon što je veliki deo kampusa izgoreo u snažnom požaru koji je 1906. zahvatio San Francisko. Posle II sv. rata, inženjer sa MIT-a F. Terman je financijski podržao fakultet i njegov način rada s ciljem da podigne lokalnu industriju u onom što će kasnije postati poznato kao Silicijumska dolina. Dolina je pomogla da Stanford postane jedan od najboljih univerziteta u svetu i jedna od institucija u zemlji koja najbrže prikuplja sredstva – bili su prva škola koja je zarađivala preko jedne milijarde godišnje.
Univerzitet ima 700 velikih univerzitetskih zgrada podeljenih u 3 akademske škole sa nediplomiranim i diplomiranim (onim koji se obrazuju dalje) studentima i još 4 profesionalne škole, pored još 18 nezavisnih laboratorija, centara i instituta. Studenti se takmiče u 36 sportova, i jedna su od samo dve privatne institucije koje se takmiče u Prvoj studentskoj ligi u američkom futbalu. Osvojili su 11 šampionata (drugi najuspešniji u zemlji) i imaju najbolji studentski atletski tim na svetu već 22 godine za redom.
Stanfordovi bivši đaci su osnivači najvećeg broja kompanija na svetu, koje svake godine zarade preko \(2,7 triliona (hiljada milijardi), tako da bi, da se odvoje, bili 10. najveća ekonomija na planeti. Tu spadaju Nike, Netflix, Hewlett-Packard, Sun Microsystems, Instagram, Snapchat, PayPal i Yahoo. Danas imaju 30 živih milijardera, 17 astronauta, i 20 Turingovih laureata. Smatraju se za najveći rasadnik kongresmena u SAD. Čak šezdeset Nobelovaca i 7 nosioca Fieldsove medalje na neki način su vezani sa Stanfordom – kao studenti, postdiplomci ili saradnici.
Prva američka žena koja je bila u kosmosu, Sally Ride, diplomirala je 1973. fiziku na Stanfordu, a samo 10 godina kasnije odletela je u kosmos.
Vrednost univerzitetskih zadužbina, kojima rukovodi fakultetska kompanija za menadžment, prošle godine je procenjena na \)22,2 milijarde, 3,6% više nego godinu dana ranije. Usled recesije pre 10 godina, fakultet je izgubio četvrtinu svog bogatstva, ali se za samo par godina oporavio. Stanford je već godinama univerzitet sa najvećim primanjima u SAD. Zaradili su \(911 miliona u 2006, \)832 miliona u 2007, \(785 miliona u 2008, \)640 miliona u 2009, \(599 miliona u 2010, \)709 miliona u 2011, \(1,035 milijardi u 2012, postavši prva škola u svetu koja je godišnje zaradila preko milijarde. 2013. i 2014. zaradili su \)932 miliona i \(928 miliona. Prihodi od stanfordskih zadužbina pokrivaju oko 23% univerzitetskih troškova u 2014. fiskalnoj godini, u poređenju sa Princetonom (55%) i Harvardom (35%).
Interesantno je da je stanfordski moto nemačka rečenica “Die Luft der Freiheit weht”, što znači “vetrovi slobode duvaju”.
4. Osnovan 1209, University of Cambridge je državna ustanova u Kembrodžu, u Engleskoj. Njegovih 800 godina istorije čine ga četvrtim najstarijim preživelim univerzitetom na svetu i drugim najstarijim na engleskom govornom području.
Cambridge pohađa preko 18.000 studenata svih kultura i krajeva sveta. Skoro 4.000 njih su stranci i dolaze iz 120 različitih zemalja. Uz to, univerzitet nudi Letnju školu koja nudi studentima iz više od 50 zemalja 150 kurseva.
Univerzitet je podeljen na 31 autonomni koledž gde studenti slušaju kratke kurseve poznate kao koledž supervizije.
Unutar univerzitetskih koledža raspoređeno je šest škola i to su: Umetnost i Humanitarne nauke, Biološke nauke, Klinička medicina, Humanitarne i Sociološke nauke, Fizičke nauke i Tehnologija.
Kampus je lociran u centru grada Kembridža, sa brojnim zgradama i mnogo starih koledža smeštenih duž reke Cam.
Univerzitet je dom preko 100 biblioteka, koje sadrže preko 15 miliona knjiga. Samo Glavna univerzitetska biblioteka sadrži 8 miliona knjiga. Škola ima 8 svojih muzeja umetnosti, nauke i kulture, kao i veliku botaničku baštu.
Ukupno, 92 bivša studenta ove ustanove dobitnici su Nobelovih nagrada iz svih mogućih oblasti.
Verovatno više od ostalog, univerzitet je poznat po dugoj i ponosnojtradiciji matematičara. Najpoznatiji je ser Isaac Newton, ser Francis Bacon, J. Clerk Maxwell, S. Ramanujan, Stephen Hawking, i dr. Tu su i Rutherford, Bohr, Dirac, Lord Kelvin, Chandra Bose, Sanger, itd. itd. Cambridge ima snažnu reputaciju i na polju politike, jer je 15 britanskih premijera pohađalo ove škole, kao i najmanje 30 predsednika (Indije, Irske, Zambije, Ugande, J. Koreje, Francuske, Jordana, Tajlanda, Poljske, Malte, itd.), najmanje 9 monarha, među kojima je Princ Charles, Princ od Welsa, naš kralj Petar II, i dr.
Univerzitet ima zadužbine vredne preko £6 milijardi, što je najviše u SAD. Prošle godine su zaradili £1,64 milijarde, od čega je £398 miliona došlo od ugovora i donacija. Bill Gates je 2000. preko svoje porodične donacije poklonio \)210 miliona studentima iz inostranstva koji bi hteli da studiraju na Cabbridgeu.
5. Massachusetts Institute of Technology (MIT) je privatna institucija u gradu Kembridžu u Masačusetsu u SAD. Osnovana je 1861. kao odgovor na narastajuću industrijalizaciju Sjedinjenih Država, prilagodivši novim uslovima model evropskih politegničkih akademija. Novi istraživači su tokom II i Hladnograta radili na računarima, radarima i inercionom navođenju. Posle Svetskog rata, kampus i laboratorije su doživeli snažan razvoj jer su učestvovali u smišljanju oružja za odbranu svoje zemlje pod upravom tadašnjeg direktora i političara Jamesa Killiana. Trenutni kampus, otvoren 1916, raspolaže danas sa 68 hektara zemljišta.
MIT je tradicionalno poznat u svetu po istraživanjima i edukaciji u oblastima fizičkih nauka i inženjeringa, a od nedavno i biologije, ekonomije, lingvistike i menadžmenta. „Inženjeri“ sponzorišu i 31 sport, od kojih većina učestvuje u nacionalnoj atletskoj konferenciji.
Do prošle godine, imali su 85 Nobelovca, 52 dobitnika Nacionalne medalje za nauku, 65 Marshallovih školarina, 45 Rhodesovih školarina, 38 MacArthurovih nagrada, 34 astronauta, 19 dobitnika Turingove nagrade, 16 Naučnih šefova u Avijaciji i 6 dobitnika Fields Medalje. MIT mnogo ulaže u kulturu, a njegovi bivši đaci bi, kada bi objedinili sve svoje privatne kompanije (preko 30.000 aktivnih, koje zapošljavaju 4,6 miliona ljudi), predstavljali 11. najuspešniju ekonomiju na svetu, jer godišnje obrću $1,9 triliona.
Nabrajati ko je sve studirao MIT je besmisleno, ali daj da pomenem bar nekog odsavremenika: Kofi Annan, Benjamin Nateniahu, Mario Draghi, Ahmed Chalabi itd. Trećina američkih astronauta je sa ovog univerziteta
[1] Nedovoljno objašnjen pojam za većinu. To je obrazovna ustanova koja se u SAD tretira kao konstitutivni deo univerziteta i „koledž“ i „univerzitet“ se koriste naizmenično, dok se u Engleskoj „koledž“ odnosi na ono što je kod nas gimnazija i srednja škola, ustanova za pripremu za fakultet
[2] Ne znam da li mi imamo neki prikladan izraz, ali radi se o tzv. „Permanent Private Hall” (PPH) koje su osnovale različite hrišćanske crkve. Ima ih na Harvardu 6 a najveća je “Regent’s Park Colege” i oni prihvvataju decu svih godišta.
[3] 11 miliona knjiga u 200 km polica.
U vezi sa ovim člankom:
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
