Zanimljivo je pratiti neku kosmičku misiju jer se uvek nauči mnogo toga. Ali povremeno je moguće naučiti mnogo i iz misija koje još sede na Zemlji i čekaju lansiranje. Šampion planete je džin, teleskop JWST, koji je do sada pojeo preko $10 milijardi. Ali sada sam se nameračio na jednu japansku sondu, čije lansiranje sam najavio još pre 5 godina. Još nije poletela, a kad će – ne zna se. Seč je o neobičnom horizontalnom lunarnom lenderu 'SLIM'.
Mnoge zemlje trenutno imaju više ili manje ambiciozne programe lunarnog istraživanja. Bez sumnje, najsloženiji je kineski 'CLEP', ali NASA, ESA, Indija i Rusija takođe razvijaju vlastite misije. Japan nije izuzetak, iako je istina da je njihov lunarni program pretrpeo brojna kašnjenja nakon lansiranja 'Kaguye'[1] (SELENE)(jap. かぐや) lansirane pre više od decenije. Međutim, već godinama japanska kosmička agencija JAXA planira slanje sonde na površinu Meseca, projekt poznat kao 'SLIM' (Smart Lander for Investiging Moon). 'SLIM' je rođen kao jeftina alternativa projektu 'Kaguya 2', koji bi se sastojao od orbitera i sletne sonde. Ne iznenađuje da je 'SLIM' ipak skromna površinska sonda koja je trebala da bude lansirana prošle godine, ali je sve odgođeno do 2021. zbog eufemistički rečeno budžetskih problema.
Levo je jedan od prvih koncepata 'SLIM-a', a desno je trenutni dizajn.
To znači da će Japan postati treća azijska zemlja koja će postaviti sondu na površinu našeg satelita, nakon Kine ('Chang'e 3') i Indije ('Chandrayaan 2', lansiran u julu 2019.). JAXA predstavlja 'SLIM' (jap. スリムili 小型月着陸実験機) kao prvu sondu koji će biti u mogućnosti da izvede sletanje sa preciznošću većom od 100 metara, otuda i ono 'pametan' u skraćenici imena, koji će koristiti optičku navigaciju i radarske i LIDAR senzore za potpuno autonomno spuštanje (zapravo, i kineska sonda 'Chang'e 3' je sletela pomoću istih tehnologija, ali je zona sletanja bila vrlo široka i nije zahtevala veliku preciznost). Naravno, odsada pa do slanja 'SLIM-a' na Mesec moguće je da će se pojaviti neka druga sonda s preciznijim sletanjem.
'Horizontalno' sletanje 'SLIM-a'.
U svakom slučaju, JAXA je poslednjih godina izmenila nekoliko ključnih aspekata misije, što je vidljivo i ako uporediš sa mojom prvom pričom. S jedne strane, čini se da je projekt formalno odobren i već bi ga bilo vrlo teško otkazati – mada s japanskim misijama se nikad ne zna. Mesto slijetanja biće krater u Mare Nectarisu, u blizini lunarnog ekvatora (i, samim tim, vrlo dostupno u energetskom pogledu). Prvotno planirana zona sletanja bila su brda Marius, ako je moguće u blizinu ulaza u jednu od podzemnih špilja koje je u regionu otkrila sonda 'Kaguya' (zanimljivo, Mariusova brda su bila i jedno od predloženih mesta sletanja za posljednje misije 'Apollo')
Sonda će biti lansirana pomoću rakete 'H-IIA' umesto 'Epsilona'. 'H-IIA' je mnogo moćnija i skuplja od 'Epsilona', ali promena je učinjena usled činjenice da JAXA želi da lansira 'SLIM' zajedno sa satelitom 'XRISM', naslednikom nesrećne rendgenske opservatorije 'Hitomi' (o razlogu propasti ove opservatorije, koja je nosila 4 teleskopa, napisao sam zanimljivu priču). Dodatna prednost korištenja ove rakete jeste u tome da je 'SLIM' povećao svoju težinu sa 130 na 200 kg (ne računajući gorivo), pa sonda više nije tako mala (masa sonde pri lansiranju biće 730 kg). Ukupni troškovi misije procjenjuju se na oko 115 miliona evra.
Mesto budućeg sletanja sonde 'SLIM'.
Delovi 'SLIM-a'. Obrati pažnju na nogice stajnog trapa koje će omogućiti da sonda horizontalno sleti na Mesec.
Prema trenutnom dizajnu 'SLIM-a', brod će koristiti potpuno novi sistem 'horizontalnog sletanja'. Umesto da izvede tradicionalno vertikalno sletanje, za koje je potrebno puno preciznosti i, očito, stajni trap, 'SLIM' će upotrebiti poseban trap koji će kada jednom dodirne tlo, omogućiti sondi da 'padne' dok se ne nađe u odgovarajućem položaju. vodoravno na mjesečevoj površini. Na ovaj način je moguće sleteti na padine kratera, a instrumenti će moći mnogo jednostavnije da analiziraju regolit. U prošlosti su predlagane različite varijante ove tehnike za lunarne module – npr. tokom razvoja 'Altaira' iz Nasinog projekta 'Constellation' – ali nikad nisu korišćene u stvarnoj misiji. 'SLIM' će se najpre smestiti u lunarnu orbitu s 15-kilometrskim periastrom da bi se malo uzdigao na svojoj orbiti pre nego što se spusti u zonu sletanja. Faza spuštanja počeće na visini od 7 kilometara. 'SLIM' će za svoje manevara koristiti dva glavna motora i dvanaest sekun-darnih trastera.
Manevri za ulazak u lunarnu orbitu.
Finalna faza.
Poslednji minuti pred sletanje.
Sletna konfiguracija.
Sekvenca horizontalnog sletanja.
Trening sletanja.
Pored toga, zahvaljujući svom ogromnom iskustvu u izgradnji malih sondi i subsondi ('Hayabusa' i 'Hayabusa 2'), JAXA planira da ugrad subsonde sa kamerama sa spektroskopskim kapacitetima, koje bi bila odbačene od 'SLIM-a' radi snimanja sletanja i sonde na površini.
Subsonda koja bi snimala spuštanje. 'Hajabusa-2' je snimala proceduru uzimanja uzoraka sa asteroida.
Prototipovi minirobota koji su u prvim verzijama trebali da prate 'SLIM'. Gde su se oni izgubili, pogotovu sada kada je težina sonde povećana. (JAXA)
'SLIM' će poslužiti kao prethodnik misije 'SELENE-R' za donošenje uzoraka sa Mesečevih polova, misije koja bi se u načelu trebala spojiti s projektom 'LEAP' razvijenim u suradnji s ESA-om i Kanadom. Bez sumnje, pored 'SLIM-a', jedini način na koji Japan može da lansira sonde na Mesec i nekako parira agresivnom kineskom lunarnom programu, jeste udruživanje snaga s drugim svemirskim agencijama.Nadajmo se da je ovo početak nove ere međunarodne suradnje na istraživanju Meseca.
[1] Orbiter je obavljao zadatke 2 godine (imao je 13 instrumenata!), a lansirao je dva mala (po 53 kg) subsatelita: 'Okina' i 'Ouna'. Postojao je i plan o lansiranju ambiciozne ali jeftiinije miisije 'Kaguya 2' (SELENE-2), ali se nije imalo para.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
