Već godinama, nekoliko kineskih privatnih kompanija razvijaju sopstvene male rakete za putovanje u kosmos.
Opširnije: Lavina malih kineskih privatnih raketa
Write comment (1 Comment) 
Japanski robot je na sigurnom nakon eksplozivnog SCI eksperimenta kojim je napravljen veštački krater na Rjugi, o čemu sam detaljnije pisao u poslednjem textu. JAXA je objavila slike sa DCAM3, male kamere koji je 'Hajabusa 2' ostavila da lebdi i snimi eksploziju i formiranje kratera, tj. oblak krhotina raspršenih po kosmosu.
Opširnije: 'Hayabusa 2' na sigurnom posle stvaranja novog kratera na asteroidu Ryugu
Write comment (0 Comments) 
Pisali smo već da Nasa ima plan da sledeće decenije pošalje ljudsku posadu na Mesec. Novo u ovom naumu je da je Nasa dobila nalog za ubrzano pristupanje ovom poslu. Naime, potpredsednik SAD Mike Pence je prošlog meseca naložio Nasi da isporuči astronaute na Mesec čak četiri godine ranije nego što je to bilo prethodno planirano, tj. da već do 2024. ponovi svoj podvig od pre pola veka i na Mesecu ustanovi svoj bazu sa ljudskom posadom.
Opširnije: Amerika šalje ljude na Mesec 2024?
Write comment (0 Comments) 
Beresheet, mali izraelski svemirski brod, koji je kao sekundarni tovar bio ukrcan na raketu Falkon 9, i zatim pušten da leti ka Mesecu, ušao je 4. aprila u orbitu našeg prirodnog satelita. Za nedelju dana, 11. aprila, on će pokušati da se lagano i bezbedno spusti na površinu Meseca, čime će, ako taj manevar bude uspešan, Izrael postati četvrta zemlja u svetu koja je spustila operativnu svemirsku letelicu na površinu Meseca.
Opširnije: Izraelska lunarna letelica ušla u orbitu oko Meseca
Write comment (0 Comments) 
Ako ste uživali u drami japanske sonde tokom prikupljanja uzoraka, pripremite se za još veći vatromet. Letilica će uskoro lansirati jednu kutiju napunjenu eksplozivom koja će detonirati u kosmosu, ispaliti bakarnu ploču u Rjugu i stvoriti krater širok oko 10 metara. To se očekuje 5. aprila u 02:36. Evo šta možemo da očekujemo.
Opširnije: Šta očekivati od pravljenja rupe na asteroidu Ryugu
Write comment (0 Comments) 
Zadnjih petnaestak, desetak godina Mjesec se ponovo vratio u žižu zanimanja. U njegovo istraživanje uključio se veći broj zemalja pa čak i privatne tvrtke, udruge.. No kada će ponovo čovjek na Mjesec?!
Opširnije: Zahuktala se nova zlatna groznica ka Mjesecu
Write comment (1 Comment) 
Da li bi smo mogli da istražimo zaleđene svetove solarnog sistema uz pomoć sondi koje bi skakutale po površini opremljene radioizotopskim generatorima? Pre četiri godine pisao sam o zanimljivim predlozimamisija koje je predložila napredna i inovativna grupa (NIAC) iz Nase. koncept je vrlo sugestivan: upotrebiti toplotu koju stvara RTG za zagrevanje leda na površini te stvoriti mlaz gasa koji bi omogućio sondi da poleti do suborbitne trajektorije. Interesantna stvar u vezi ove varijante nuklearnog pogona je u tome što će za razliku od tradicionalnih nuklearnih termalnih motora, umesto nuklearnog reaktora biti korišćen RTG. RTG-ovi predstavljaju vrlo sigurnu tehnologiju, proverenu u prethodnim decenijama. Uz to, površinski led bi bio korišćen kao gorivo, što bi značajno uticalo na smanjenje težine letilice.
Opširnije: 'Triton Hooper': nuklearna sonda za istraživanje najvećeg Neptunovog satelita
Write comment (0 Comments) 
Kada sam poslednji put objavio ovakav tekst, u njemu se pojavljivao i rover 'Opportunity'. Na sveopštu žalost, njega više nema. Blizanci 'MarCO' su takođe prestali da komuniciraju sa Zemljom – nakon što su postali najdalji ikad SmallSats koji su to radili. Međutim, Sunčev sistem je i dalje dobro posećeno mesto, uprkos ovih par gubitaka...
Opširnije: Trenutni lokator kosmičkih letilica
Write comment (0 Comments) 
NASA je 2009. lansirala kosmički teleskop prečnika 0,95 m sa jednim ciljem – otkrivanje vansolarnih planeta veličine Zemlje u komšijskoj zoni Mlečnog puta. Pregledavši 530.506 zvezda, misija je prošle godine okončana, jer su tragovi degradacije letilice postali sve veći. Misija je koštala $20 miliona godišnje.
Opširnije: Keplerov kosmički časovnik
Write comment (0 Comments) 
19. marta, ruska kompanija НПО'Лавочкин'poslala je sletni stepen sonde 'ExoMars 2020'u Italiju. Ova ceremonija označava prvi korak u montaži i integraciji sonde koja bi trebalo da poleti 25. jula 2020. uz pomoć ruske rakete 'Протон-M/Бриз-M'. 'ExoMars 2020'je zajednačka misija ESA i Роскосмоса. Ovaj stepen predstavlja vitalni elemenat misije, jer će biti odgovoran za postavljanje rovera 'Rosalinda Frenklin'na Marsovu površinu. Stepen je krštan kao 'Казачок'– mali Kozak – u čast slavne ruske igre. Setimo se da će sonda 'ExoMars 2020'imati ukupnu masu od 2900 kg i sadržaće dva glavna elementa: krstareći stepen ili CM (Carrier Module) od 900 kg, i sletni modul ili DM (Descent Module) od 200 kg.
Opširnije: Prvo putovanje 'ExoMarsa 2020'
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
