Kina će 'uskoro' lansirati misiju koja će istražiti spoljnje granice solarnog sistema, koja će uključivati proletanje pored Neptuna, merenja naelektrisanog gasovitog balona koji okružuje naš solarni sistem i putovanje kroz međuzvezdani kosmos.
Brod 'Deadalus' na nuklearni impulsni pogon koji će kad na vrbi rodi grožđe odneti ljude do Bernardove zvezde (5,89 sv. godina). O ovome sam nekada davno napisao nešto. Kinezi će biti ipak malo skromniji – u ovoj razmeri se čak i ne vide.
Misija se trenutno vodi kao 'IHP', što je – gle čuda! – sktraćenica od 'Interstellar Heliosphere Probe'. Činiće je dve letilice koje će istraživati heliosferu, region oko Sunca koji proizvodi solarni vetar i koji nas odvaja od međuzvezdanog kosmosa dok naš sistem kruži Mlečnim putem.
Dr Zong Qiugang, direktor Instituta za kosmičku fiziku i primenjenu tehnologiju Pekinškog univerziteta, kaže da će im misija 'omogućiti da otkriju, istraže i shvate fundamentalne astrofizičke procese u najvećoj plazmenoj leboratoriji – heliosferi.' Zong je dao prikaz misije na EPSC-DPS 2019, međunarodnom sastanku planetnih naučnika u Ženevi.
Prva sonda, 'IHP-1', biće ispaljena u pravcu heliosfere 2024. Druga sonda, 'IHP-2', krenuće u suprotnom pravcu da bi istražila rep heliosfere. Za heliosferu se nagađa da kao i kometa ima svoj 'rep', ali da li se rep proteže iza Sunca je ipak otvoreno pitanje.
'Vojadžeri 1 i 2' su izašli van heliosfere, zaštitnog mehura koji je napravilo Sunce a koji se proteže daleko van Plutonove orbite. 'Vojadžer 1' je presekao heliopauzu, odn. ivicu heliosfere, u avgustu 2012. Okrenut u drugom pravcu, 'Vojadžer 2' je presekao heliopauzu na drugom mestu u novembru 2018. (Veća slika)
Sonde 'IHP' će nositi magnetometre, instrumente za merenje energetskih neutralnih atoma i čestica, detektore prašine i plazme i optičke kamere. Fenomeni na koje će misija posebno obratiti pažnju će uključivati anomaličke kosmičke zrake (ACR). To su sporije verzije galaktičkih kosmičkih zraka iz lokalnog međuzvezdanog medijuma koji su bili jonizovani kada uđu u heliosferu. Mehanizam u pozadini tog procesa je nepoznat, a studiranje ACR-aće dati uvid u heliosferu i prirodu samog međuzvezdanog materijala.
'Vodonični zid', gde međuzvezdani materijal stupa u sadejstvo sa ivicom heliosfere, biće takođe meta naučnog interesovanja. Pošto je to struktura koju je moguće posmatrati oko drugih zvezda kao i oko naše, proučavanje vodoničnog zida će doprineti razumevanju fizičkih procesa u heliosferi i usavršiti modele drugih stelarnih sistema.
Dijagram sa detaljima heliosfere.
DOLAZAK DO HELIOSFERE
Pre nego što 'IHP-1 i -2' stignu do krajnjih granica Sunčevog sistema, oni će iskoristiti proletanja pored Zemlje i Jupitera da dostignu pravu brzinu. 'IHP-1' bi proleteo pored Zemlje 2025. i 2027, a onda pored Jupitera 2029. On bi trebalo da dosegne heliosferu negde oko 2049. godine.
Ovaj slajd, koji je prikazao Z. Quigang, prikazuje osnovni plan misije za 'IHP-1'.
'IHP-2' će imati i dodatne zadatke. Nakon fly-bya pored Jupitera 2033, zauzeće kurs ka Neptunu, što će biti tek druga u istoriji poseta ovom gasovitom džinu 2038. Sonda će izbaciti male subsonde malo pre stizanja do Neptuna i posmatrati njihov ulazak u atmosferu
Ovaj slajd, koji je prikazao Z. Quigang, prikazuje osnovni plan misije za 'IHP-2'.
Neptun je do sada posećen samo jednom, 'Vojadžerom 2' 1989. godine. Proletanje nam je otkrilo ledeni svet sa supersoničnim vetrovima i tajanstvenom tamnom flekom. Neverovatno je da su 'Vojadžeri 1 i 2', lansirani sa 16 dana razlike 1977, danas na oko 22 i 18 milijardi kilometara daleko u međuzvezdanom prostranstvu i još uvek 'pričaju' sa Zemljom. Zajedno sa davno uspavanim 'Pioneerima 10 i 11' i još uvem aktivnim 'New Horizonsom', to su jedini objekti koji će napustiti ili su već napustili solarni sistem.
Za razliku od 'Vojadžera 2', koji je iskoristio retko poravnavanje planeta da bi posetio sve četiri spoljnje planete, 'IHP-2' će upotrebiti Neptun da se okrene ka objektima Kajperoovog pojasa i tako sazna nešto više o primitivnim objektima Sunčevog sistema. Posle toga će krenuti svojim putem, ka repu heliopauze.
Mogući izgled kineske mođuplanetne i međuzvezdane sonde. Plan je da koristi nuklearni izvor energije (RTG). Oko dizajna razmatraju se 2 verzije. Prva, prostija, bila bi teška 3,3 t i imala bi RTG i hipergolične motore. Druga, teža, koristila bi jonske motore i solarno jedro. Obe konfiguracije bi nosile po 50 kg instrumenata i imale bi max brzinu od 4 AJ godišnje.
Postoji takođe i predlog da se napravi međuzvezdana sonda koja bi za 30 godina odletela na preko 200 AJ. Imala bi oko 2800 kg i imala bi hipergoličnu brzinu od 6 AJ godišnje. Sonda bi koristila nukleanni pogon a ne RTG, sa električnom snagom od 10 kW.
'Vojadžerova' širokougaona kamera je snimila Neptun 20. avgusta 1989. dok se sonda približavala planeti 5 dana kasnije. U centru se vidi Velika tamna pega. Manja oluja, Dark Spot Jr., rotira dole levo. Dodatno, uhvaćeni su i beli cirusni oblaci na severu, nazvaki 'skuteri' zbog brzog kretanja u odnosu na okolinu.
'IHP' koncept još uvek nije zvanično odobren, ali se njegova izvodivost razmatra već jako dugo. Zvanično bi mogao da bude podržan 2021. ili 2022, u vreme kada se bude pravio sledeći kineski Petogodišnji plan. Predlagači misije se nadaju da će 'IHP' uspeti da stignu na 100 AJ od Zemlje do 2049. kada se bude slavilo 100 godina od osnivanja Narodne republike Kine.
Naučnici iz Laboratorije za primenjenu fiziku univerziteta Džons Hopkins takođe razmišljaju o novoj međuzvezdanoj misiji nazvanoj 'Interstellar Probe' koja bi bila lansirana do 2030. 'Trident', Nasin predlog za misiju klase 'Discovery', iskoristio bi isto poravnanje Jupitera i Neptuna kao i 'IHP-2', da bi proučio Neptun i njegov tajanstveni mesec Triton, za koga se veruje da je Plutonov 'brat'.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
