'New Horizons' je zdrav i savršeno radi leteći sve dublje i dublje u Kajperov pojas! Nedavno su inženjeri obavili tehnički pregled letilice kako bi 'utvrdili' kako radi u odnosu na vreme kada je lansirana. Rezultat je bio neverovatan: svaki sistem i naučni instrument na NH rade jednako dobro kao i kada su lansirani pre više od 14 godina i 7 milijardi km. Stručnjaci iz Laboratorije za primenjenu fiziku (APL) i instituta Southwest (SwRI) mogu biti ponosni jer su konstruisali, izgradili i testirali siondu koja doslovno predstavlja remek-delo koje će verovatno vršiti istraživanja još mnogo godina i daleko više kilometara!
Trajektorija NH od lansiranja do danas. Prikazani su svi bitni manevri (TCM) korigovanja putanje. Danas je u rezervoaru od 470 kg goriva ostalo još samo 11 kg za poslednji manevar. Ka kome ili čemu – tek ostaje da vidimo.
Bili je teško odabrati i izvesti 2019. misiju prolaska sonde pored sićušnog objekta kakav je bio tadašnji Ultima Thule. Da li ćemo imati sreću još jednom? Kako će inženjeri uspeti da nabudže kamere da snimaju udaljene objekte u totalnom mraku, jer će Sunce biti udaljeno najmanje 45 AJ. što znači da sija preko 2000 puta slabije nego nama na Zemlji?
Pre nego što pogledamo vesti o misiji, želim da istaknem nešto cool na vebsajtu ove misije. Tamo se nalazi luda količina detalja za sve koji su zainteresovani da saznaju nešto više o misiji 'New Horizons' i njenim naučnim otkrićima, ali je nedavno objavljen i fajl za izradu 3D modela sonde. Pomoću ove datoteke svi koji imaju pristup 3D printeru mogu da kreiraju vlastiti NH kako bi ga imali na poslu ili kod kuće kraj televizora kao moj čitalac Neđo!
Kao što sam pomenuo, NH se nalaze na gotovo 7 milijardi kilometara (43 AJ) od Zemlje. To je toliko daleko da se najbliže zvezde nalaze na dugačijim mestima na nebu nego kad gledamo sa Zemlje. To je zbog drugačije perspektive koju 'New Horizons' ima u odnosu na te zvezde.
22. i 23. aprila, 'New Horizons'je slikao dve najbliže zvezde, Proxima Centaurii Wolfe 359. Ovde, na Zemlji, astronomske opservatorije i amaterski promatrači su istovremeno slikali iste zvezde. Pomoću softvera za kombinaciju slika sa sonde i sa Zemlje, u mogućnosti smo da proizvedemo stereo slike tih zvezda i njihove okoline koje prikazuju kako svaka zvezda 'skače' zbog 'paralakse', odn. promenjene perspektive između Zemlje i 'New Horizonsa'.
Ništa slično nikada ranije nije izvedeno! Ove 3D slike će biti tek objavljene tokom ovog meseca, pa ću još pisati o tome. U međuvremenu, detalji o tome kako možete sudelovati u ovom eksperimentu nalaze se na webstranici misije.
Prva vest o ovoj misiji jeste da ćemo ovog leta koristiti trio najvećih teleskopa na Zemlji, konkretno, japanski teleskop Subaru i američke teleskope Gemini i Keck za otkrivanje novih objekata Kaiperovog pojasa (KBO) koje će 'New Horizons' proučavati. Očekujemo da ćemo pronaći doslovno na stotine novih KBO-a! Većina njih će biti predaleko za proučavanje sa 'New Horizonsa', ali će nekoliko desetaka svakako biti dovoljno blizu da sonda može da ih slika.
Iako će ti objekti biti samo tačke u daljini, milionima ili čak desecima miliona km od naše svemirske letilice, slike 'New Horizonsa' će biti korisne za proučavanje svojstava njihovih površine, njihovih satelitskih sistema, oblika i rotacija na način na koji je to nemoguće postići sa Zemlje - zahvaljujući velikoj udaljenosti i našim ograničenim uglovima gledanja iz unutrašnjeg Sunčevog sistema.
'New Horizons' sprovodi studije KBO-a poput ove još od 2016. godine, ali smo dosad uspeli da pronađemo i proučimo tek oko 20. Otkrićima sa teleskopima Gemini, Subaru i Keck, nadamo se da ćemo udvostručiti ili čak četvorostruko povećati taj broj, uveliko poboljšavajući naše znanje o pojasu Kajpera.
Takođe ćemo pregledati grupu novootkrivenih KBO-ova ne bi li pronašli neki pored kojih bi 'New Horizons' mogao da proleti, kao što je to uradio sa KBO Arrokoth početkom prošle godine. Računarski modeli pokazuju da je verovatnoća pronalaska nekog drugog bliskog cilja mala, jer na sondi imamo još jako malo goriva za preusmeravanje ka takvom fly-byu - ali nas to neće sprečiti u potrazi! Najviše nas motiviše nada da ćemo ipak imati sreće i dobiti priliku za još jedan blizak fly-by kraj KBO-a. Uostalom, nijedna druga sonda ne istražuje (niti je ikada istražila) Kajperov pojas, a nijedna nije na spisku da to uskoro učini. Ovo je najbolja šansa za čovečanstvo da se približi još jednom KBO-u u makar nekoliko decenija koje su pred nama!
Takođe želim da kažem nešto o još jednom zgodnom unapređenju misije, o čemu sam pisao u jednom od prethodnih textova; genijalni naučnici traže načina da pojačaju performanse instrumenata 'New Horizonsa'putem apdejta softvera. Tim trenutno procenjuje nekoliko opcija povećanja sposobnosti šest ili sedam brodskih instrumenata, a očekujemo da će odluka o implementaciji biti donešena do kraja maja. Otprilike u ovo doba sledeće godine, te promene 'letnog softvera' biće izvršene, testirane i poslate ka 'New Horizonsu' kako bi naučnici počeli da koriste te nove mogućnosti.
Slika ilustruje koncept projekta NH stelarne paralakse. Prvi put će sonda slikati zvezde tako daleko od Zemlje da će zvezde promeniti položaj dovoljno da se stvori 3D slika!
Završiću sa par naučnih vesti. Prvo, interesantno je da pomenem da će krajem ove ili početkom sledeće godine biti objavljena jedna publikacija od preko 1000 stranica o tehničkim istraživanjima, pod nazivom 'Plutonov sistem nakon New Horizonasa'. Ova knjiga, koja će biti objavljena na uglednom univerzitetu u Arizoni, sadržavaće 24 poglavlja koja detaljno opisuju svaki aspekt onoga što se saznalo o Plutonu i njegovim satelitima tokom istorijskog proleta pored Plutona, kojeg je NH izveo u julu 2015.
Sva 24 poglavlja su nedavno napisana, a svako je radio zaseban tim naučnih eksperata. Neka su već pregledali drugi naučnici kako bi ih poboljšali, dok su druga još uvek podvrgnuta takvom tretmanu. Do juna se očekuje da će sva poglavlja biti pripremljene za objavljivanje. Knjiga bi tada trebala da bude objavljena otprilike šest meseci kasnije.
Druga naučna vest se odnosi na otkriće koje je ova misija napravila tokom bliskog fly-buya kraj Arrokota. Prve indikacije ovog otkrića objavljene su u cenjenom istraživačkom časopisu 'Science' u 2019. godini. Otkriće govori o tome kako je Arrokoth, i većina drugih iskonskih 'planetezimala' (ili planetnih građevnih blokova), nastao.
Dugi niz godina postojala su dva kompetitivna matematička modela nastanka planeta. Podaci 'New Horizonsa', definitivno, pokazuju da samo jedan od tih modela - različito nazvan modelom 'struje nestabilnosti' ili 'kolaps šljunčanog oblaka' - može da objasni objekat poput Arrokotha. Naši dokazi? Detaljan oblik, geologija i jednakost dve polovine, ili 'režnja' Arrokotha.
Slike 'New Horizonsa', kompozicioni spektar i podaci o boji na Arrokothu upućuju na to kako je Arrokoth nastao. Ovo otkriće sažeto je objavljeno u saopštenju za javnost 13. februara. Ovo je možda do sada najuticajnije otkriće čitave misije 'New Horizonsa'.
Ako budem imao živaca i sreže, sledeće javljanje na ovu temu biće o tome zašto moju 'Voyageri' nisu iskoristili priliku i proučili malo Kajperov pojas! Jako zanimljivo pitanje.
Levo je mozaik sondine kamere LORRI načinjen 16. avgusta 2018. od 48 ekspozicija. Proračuni su pokazivali da je meta ka kojoj sinda treba da odleti negde u žutom kvadratu. Desno je 'obrađena' slika sa koje su 'skinute' zvezde. U tom trenutku, asteroid je bio udaljen 172 mil. km od NH i 6,5 mld. km od Sunca.
Tim 'New Horizonsa' otkrio kritične delove slagalice o formiranju planeta
E-knjiga Draga Dragovića
Tajne Plutonovog sistema i Kajperovog pojasa
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
