Astronautika: misije

2. novembra 2000, pre samo dvadeset godina, 'СоюзTM-31'se zakačio za stražnju port modula 'Звезда' Međunarodne kosmičke stanice (ISS). Trojica putnika na brodu, Juri Gidzenko, Sergej Krikaljov i William Shepherd, prešli su na stanicu i u tom je trenutku službeno započela Ekspedicija 1. Od tada je ISS trajno naseljena, i to je najduži vremenski period u kojem je ljudska vrsta neprekidno bila u kosmosu. Zanimljivo je da je ISS s kojim su se susreli Gidzenko, Krikaljov i Shepherd bila mnogo manja od trenutne i sastojala se od samo tri velika modula: 'Звезда''Заря' i 'Unity'. Ustvari, u to vreme nije bila ni najveća kosmička stanica u službi. Ruski 'Mир' još je uvek bio u orbiti i, sa 7 glavnih modula, bio je daleko ispred embriona ISS-a po težini i korisnoj zapremini.

1
Gidzenko, Šepard i Krikaljov u modulu 'Zvezda'. Tokom leta, Gidzenko je bio zapovednik, ali kad su stigli na stavicu to je postao Šepard.

Međutim, tokom boravka Gidzenka, Krikaljova i Šeparda, stanica je značajno narasla spajanjem prvog od četiri para ogromnih solarnih panela koji ISS-u daju današnji karakterističan oblik i, kasnije, povezivanjem laboratorijskog modula 'Destiny'. Tri člana Ekspedicije 1 pristala su na stanicu koja je s dva modula sovjetskog dizajna (DOS i 77K) više nalikovala na 'Mir' nego na novu stanicu. No kad su je napustili, izgled ISS-a već se prilično razlikovao od ruske sestre. Važno je naglasiti da ne slavimo dvadeset godina od početka izgradnje ISS-a, koja je započela u novembru 1998. lansiranjem energetskog modula 'Zarja' (ili FGB, od 'Funkcionalno-teretni Blok'). A nije prošlo ni dvadeset godina od prve posete stanici s posadom, koja se dogodila iste godine tokom misije STS-88, kada je šatl 'Endeavour' spojio američki modul 'Unity'[1] sa 'Zarjom' – plus priključni moduli-adapteri PMA-2 i PMA-1 – i to se računa kao vreme kada je službeno rođena ISS. Posada STS-88, u kojoj je bio i Sergej Krikaljov, bila je prva koja je ušla Međunarodnu svemirsku stanicu. Robert Cabana, zapovednik 'Endeavora' i Krikaliov, zajedno su ušli u modul 'Unity' 10. decembra 1998.

2
ISS kada se 'Sojuz TM-31' (levo) sa trojicom putnika spojio sa modulima 'Zvezda''Zarja' i 'Unity'. Posada je provela preko 4 meseca na stanici i vratila se šatlom.

3
ISS nakon Ekspedicije 1

4
ISS danas snimljen kroz prozor 'Sojuza'.

Iako nam se danas čini kao da je misija Expedicija 1 prošla bez problema, zapravo je pretrpela toliko kašnjenja da su se mnogi bojali da neće biti izvršena kako je planirano. Trojica ljudi su mogla da žive na ISS-u samo kad je ruski servisni modul 'Zvezda' pristao uz ansambl 'Zarja'-'Unity''Zvezda', modul tipa DOS, praktično sličan osnovnom modulu 'Mira' (DOS-7), obuhvatao je sisteme za održavanje života, kabine i kupaonicu za posadu. Modul je izgrađen u februaru 1985. godine kao beckup kopija centralnog modula 'Mira', a kasnije je odlučeno da se koristi u projektu 'Mir 2'. Stvaranjem ISS-a, modul je morao da bude preinačen za novu ulogu. No, Rusija se zaglibila u svojoj najgoroj ekonomskoj krizi od Drugog svetskog rata, te se suočila sa ogromnim problemima u dovršavanju izgradnje. Nadalje, nije bilo puno žurbe ni od strane političara zemlje. Napokon, 'Mir', potpuno sovjetska stanica – ili gotovo – još je uvek je radila. Jednom kada je ISS postala operativna, Rusija nije mogla da istovremeno održava obe stanice te je morala da se reši 'Mira', dragulja u kruni kosmonautike i poslednjeg simbola veličine sovjetskog kosmičkog programa.

5
'Zvezda'
 modul (DOS-8, 17KSM, №12801) u Bajkonuru pre lansiranja. U orbiti se nalazi rekordnih 20 godina. Bio je to treći ruski modul lansiran ka ISS, ali prvi nastanjiv. Danas u orbiti obezbeđuje život za 6 članova posade. Sećam se da je raketa 'Proton' imala na sebi logo 'Pizza Hut', koji su Ameri platili $1 milion. Modul ima dva cilindra: radni odeljak i prelazni odeljak, kojima je dodat loptasti prelazni odeljak sa tri spojna porta. Ceo modul ima težinu 18.050 kg i dužinu 13.1 m. Solarni paneli su široki 29,7 m.

6
Krikaljov
 (1958), do 2015. bio rekorder po ukupnom vremenu provedenom u kosmosu (803 dana u 6 letova. Novi rekorder je Genadi Padalka). Jedan od četvorice sa najviše odlikovanja heroja zemlje i svetski šampion i jedriličarstvu. Danas je direktor putničkog kosmičkog programa 'Roskosmosa'.

Činilo se da pritisak samog ruskog predsednika Borísa Jeljcina i američkog Kongresa ne utiče na napredak 'Zvezde'. NASA je otišla toliko daleko da je potrošila gotovo 100 miliona dolara na razne napore kako bi ubrzala rokove. I sve to, nakon što je kupila modul 'Zarja' (iako se danas taj modul smatra delom ruskog segmenta ISS-a). No, 'Zvezda' je bila ključna za projekat ISS-a. U njoj se nisu nalazile samo kabine posade, već su se nalazila i dva snažna orbitalna manevarska motora za redovito podizanje orbite i na taj način suprotstavljanje trenju s atmosferom. Takođe je mogla da prima posete teretnjaka 'Progress' koji su takođe korišćeni za podizanje orbite stanice pomoću svojih motora i koji su mogli da prebacuju gorivo u 'Zvezdu'.

7
Expedicija 1 pred lansiranje sa rezervnom posadom iza.

NASA je bila toliko očajna da je smislila plan B kako bi se suprotstavila kontinuiranim kašnjenjima 'Zvezde'. Plan je bio da se izgradi modul nazvan ICM (Interim Control Module), koji bi bio zadužen za održavanje ISS-a u orbiti uz pomoć svojih potisnika. Tegljač ICM je bio zasnovan na dizajnu tajnog vojnog gornjeg stepena rakete 'Titan', čiji je zadatak bio postavljanje više špijunskih satelita u različite orbite. S oko 5 tona goriva, izjednačio se s oko dva ipo pogonska goriva 'Progressa', ali nije mogao da prebacuje gorivo (tehnika koju Sjedinjene Države nikada nisu koristile u orbiti). Prirodno, ICM nije mogao da zameni 'Zvezdu' jer su mu nedostajali sistemi za održavanje života, pa je Nasi još uvek trebao sovjetski modul da bi trajno počela s radom naseljiva stanica. Odnosi Nase s ruskim kolegama pogoršali su se zbog odgađanja lansiranja 'Zvezde'. Napokon je lansiranje isplanirano za mart 2000, iako je gotovo odmah pomereno za juli. Nasin direktor Dan Goldin uspeo je odahne kada je modul lansiran u orbitu 12. jula 2000. uz pomoć rakete 'Proton' koja je, uz logotipe Nase i 'Rosiavakosmosa', na jednoj strani imala i znak 'Pizza Huta', koji su za reklamnu platili blizu milion dolara. 25. jula 'Zvezda' je pristala uz ISS-ov modul 'Zarja', gotovo dve godine nakon što je potonji lansiran. Ekspedicija 1 već je imala zeleno svetlo da poleti.

8
ICM modul spojen sa modulima 'Zarja' i 'Unity'.

9
Lansiranje modula 'Zvezda' u julu 2000. Logo 'Pizze Hut' vidi se na boku 'Protona'.

Nažalost, Rusija i Sjedinjene Države nisu uspele da se dogovore i daju dostojno ime stanici, koja će zauvek ostati upamćena kao ISS (МКС na ruskom). Sovjeti su glatko odbili naziv 'Alpha', jer je to ime s pravom impliciralo da je to prva kosmička stanica. Prilično uvredljivo, pošto je 'Mir' još bio u orbiti. Otkako su Gidzenko, Krikaljov i Shepherd počeli da stanuju na ISS-u u novembru 2000. godine, uvek su postojala barem dva člana naše vrste koja žive gotovo u potpunosti izvan Zemljinog gravitacionog bunara. U ove dve decenije, bez sumnje, najveći uspeh programa je odsustvo ozbiljnih incidenata povezanih s ISS-om (neki zastrašujući ili drugi, poput neuspelog lansiranja 'Sojuza MS-10', da, ali u dvadeset godina nije bilo žrtava koje bi morali da oplakujemo). Od tog vremena ukupno je 241 osoba iz 19 različitih zemalja živelo na ISS, na najvećoj, najskupljoj, najtežoj i najsloženijoj svemirskoj letilici ikad izgrađenoj: 151 Amerikanac, 49 Rusa, 8 Kanađana, 5 Talijana, 4 Francuza, 3 Nemca i po 1 astronaut iz nekoliko zemalja (Španija, Kazahstan, Ujedinjeno Kraljevstvo, Švedska, Danska, Brazil, Južna Koreja, Emirati, Holandija, Južna Afrika, Belgija i Malezija).

Hoće li se takva situacija nastaviti? Iako sve ukazuje na to da će ISS ostati aktivna i nakon 2024. godine, Nasini budući planovi sadrže Mesečev program 'Artemis' i lunarnu stanicu 'Gateway', koja neće biti stalno naseljena. S druge strane, Kina će lansirati prvi modul – 'Tianhe' – svoje stalne svemirske stanice sledeće godine, pa se čini da je kontinuirana prisutnost ljudskih bića u orbiti kratkoročno i srednjoročno osigurana.

10
Trostepena raketa-nosač Ekspedicije 1 na puto ka rampi. Poslednji put je poletela 2017.

11
Uzletanje rakete sa 'Sojuzom TM-31' i Ekspedicijom 1.


https://youtu.be/OyaXBrttBFQ


https://youtu.be/tTjcqdScWj8

 

[1] Bila je to prva misija šatla na ISS, i tada je u jednonedeljnoj misiji odnešen prvi američki modul na stanicu. Za montažu je trebalo čak 3 izlaženja astronauta u otvoreni kosmos. Kuriozitet je bio da je prvi modul buduće stanice, 'Zarju', lansiranu meseca dana ranije, od ruske kosmičke agencije naručio i platio 'Boeing'.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  

Miki
0 #1 Miki 06-11-2020 07:10
Jes' vala, već dve decenije je neko gore.
MIR i ISS su se preklapali neko vreme. Da li je MIR bio tada aktivan, sa posadom? Počeli su da ga sklapaju '86, završili '96, deorbitirali 2001, ali ne znam da li je sve vreme 86-96 bio nastanjen.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži